Slider

Business Intelligence Forum – liderstvo 2022. i agenda 2030.

U organizaciji Business Intelligence Intitute-a, u hotelu Hyatt, održan je Business Intelligence Forum na temu „Liderstvo 2022. u kompleksnom poslovnom ambijentu i prognoza trendova za 2030“. Moderator panela je bila Liliana Lapadatoni, CEO, Marsh Adria, dok je ekskluzivan gost predavač bio gospodin Dr. Joachim Krotz, partner u globalnoj konsultanstkoj kući Oliver Wyman, generalni direktor u MarshMcLennan za Nemačku, kao i govornik na Svetskom ekonomskom forumu.

 

Joachim Krotz je član nadzornog odbora u Marsh-u Nemačka i ima 30 godina konsultantskog iskustva i 5 godina iskustva na poziciji finansijskog direktora nemačke grupe SKV Trostberg AG.

Joachim se uglavnom fokusira na holističke programe za korporativni razvoj i definisanje strategije, uključujući M&A, korporativne performanse (operativna izvrsnost) i restrukturiranje. Njegove ranije konsultantske pozicije bile su u McKinsey-u (8 godina), Droege & Comp. (12 godina), Roland Berger (4 godine). Diplomirao je ekonomiju i doktorirao na Univerzitetu Sent Galen.

 

U uvodnom delu svog izlaganja, Joachim je naglasio da na globalnom nivou svrha postaje sve više motiv za rad zaposlenih. Takođe, iskustvo pokazuje da dosadašnje poslovne prakse  više nisu dovoljne za uspešno suočavanje sa budućnošću kompanija. Procesi postaju kompleksniji jer je na radnim stolovima kompanija dosta novih tema. Neizostavni deo agende je ESG (Environmental, social, and governance), a ključne reči su transformacija, CEO 2, psihološka sigurnost, kulturna inteligencija, ali i uticaj rada kompanije na poslovno okruženje.

 

Jedna od analiza za Svetski ekonomski forum o  trendovima i prognozama za 2030.  ukazuje:

  • Kina će biti novi lider na globalnoj ekonomiji, što će usloviti novu ekonomsku i političku paradigmu. Korisnu analizu na ovu temu iz 2021. u Business Intelligence Review možete pronaći OVDE;
  • Oko 2040. ne bi trebalo više da postoji potreba za naftom kao izvorom energije. Globalno će velika količna novac biti uložena u ovu transformaciju;
  • Do 2030. će se živeti u automoatizovanim procesima i “date-driven” ekonomji. Ovo će uticati na transformaciju lanca snabdevanja, jer će mašine “komunicirati” sa mašinama;
  • Procenjuje se da će 70% tržišnog učešća na lokalu biti od strane lokalnih brendova. Očekuje se da će doći do “restart”-a kulture lokalnih industrija, ne samo u industriji hrane, nego i u drugim industrijama;
  • Procenjuje se da će oko 2025. i 2026. biti najveći broj ljudi na svetu, a od 2030. se očekuje da će opadati stopa nataliteta (birth rate). Ove demografske prognoze će izazvati brojne promene, a posebno su važna tema za penzioni i zdravstveni sistem;

Top teme za “C-level” lidere su zelena transformacija, digitalizacija, jasno definisanje svrhe (mladi kadrovi nisu voljni da rade sve što im se kaže, traže razlog zašto nešto rade i to zahteva dodatne kapacitete kompanije), kao i “storydoing” umesto “strorytelling”.

Jaochim smatra da bi za “C-level” lidere najvažniji prioriteti u 2022. trebalo da budu:

  1. Autentičnost. Ranije se liderska pozicija ogledala u postupanju prema jasna definisanim, konkretnim ulogama, a danas je važna vrednost autentičnost lidera;
  2. Prisutnost kroz još otvoreneniju i transparentniju komunikaciju, bez barijera prema zaposlenima;
  3. MBWA (“Management by wandering around”), odnosno povremena fizička (neplanirana) prisutnost lidera u svim sektorima na radnom mestu u cilju boljeg razumevanja zaposlenih;

Utvrđeno je da tradicionalne kompanije gube bitku sa startapovima oko mladih talenata, jer je globalni trend da mladi žele sve više da rade u startapovima i tehnološkim kompanijama. Tehnološke kompanije koje su veoma atraktivne za poslodavce su tzv. GAFAM kompanije (Google, Amazon, Facebook, Apple i Microsoft) ili BIG 5.

Takođe, u razvijenim zemljama, tradicionalne kompanije teže da budu “inspirisane” startapovima, inovativnim kompanijama, koje ne moraju biti startapi, ali su male fleksibilne kompanije.

Prepoznato je i da je neproduktivno da velike kompanije investiraju u startapove kako bi ih kasnije integrisale u tradicionalne poslovne sisteme, jer profile kadrova u startapovima ne mogu biti integrisani u “konzervativne” sisteme (zbog kompletno drugačije kulture). Npr, počevši od samog radnog vremena npr, jer predstavnici startap zajednice često vole da rade noću.

NASLOVNA

O NAMA

AKTIVNOSTI

BUSINESS NEWS

PARTNERI I PRIJATELJI

GALERIJA

  • Mihajla Pupina 100, 11000 Beograd
  • office@bci.rs; prijava@bci.rs
  • 011/ 123-45-67; 064/123-4567

Slider

Značaj asertivne komunikacije

Izvor: Business Intelligence Review

Da bi komunikacija na radnom mestu bila efikasna, potrebno je dosta balansiranja. Ako ste previše pasivni, možda ćete imati problem da vas drugi uvažavaju i da rade prema vašim instrukcijama. Ako ste previše agresivni, možete isključiti ljude koj su vam potrebni. Da biste na radnom mestu dobili ono što želite, potrebna je ravnoteža, asertivnost bez agresivnosti.

 

Pojam asertivnost potiče od engleske reči assertive i znači uporan, samouveren, samosvestan, samopouzdan. Prema definiciji koju su postavili Arthur J. Lange i Patricia Jakubowski u svojoj knjizi „Odgovorno asertivno ponašanje: Kognitivno-bihejvioristički postupci za trenere“, asertivnost jeste izražavanje misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren, pošten, nedvosmislen i socijalno adekvatan način uz uvažavanje drugih.

pexels-andrea-piacquadio-3760093

Shodno tome može se zaključiti da onaj ko je asertivan izražava vlastite misli i osećanja bez težnje ka dominaciji ili uniženju drugoga. Asertivna osoba ima samopoštovanje i poštuje druge, kao i njihove stavove i u slučaju ako se ne slaže sa njima.

 

Asertivnost je kvalitet dobre međuljudske komunikacije koja je presudna za održavanje dobrih interpersonalnih odnosa i efikasno obavljanje poslova na radnom mestu. Biti asertivan je dobra osobina jer ona omogućava da se osoba ponaša u skladu sa svojim željama, a da pri tome izbegava potencijalne konflikte.

 

Ne radi se samo o tome da se zalažete za svoja prava, već i o jasnoj i iskrenoj komunikaciji koja je ključ za dobre međuljudske odnose. Omogućava vam da preuzmete odgovornost za sebe i svoje postupke bez osuđivanja ili okrivljavanja drugih ljudi, i omogućava vam da se konstruktivno suočite i pronađete rešenje koje zadovoljava obe strane tamo gde postoji sukob. Najsažetije rečeno, asertivno ponašanje uključuje samouvereno izražavanje, direktno i iskreno obraćanje i pokazivanje poštovanja, na način da vas drugi čuju, razumeju i uvažavaju.

 

Prednosti asertivne komunikacije su očigledne: jasnije komuniciranje, održavanje dobrih međuljudskih odnosa i efikasno obavljanje poslova. Na taj način češće dobijate ono što želite ili vam je potrebno, drugi vas poštuju, osećate se manje nemoćno i tako smanjujete stres na radnom mestu i uspešnije i efikasnije rešavate probleme, samim tim se osećate produktivnije i pozitivnije.

 

Asertivna komunikacija nas uči kako da odbijemo nešto što smatramo preteranim ili neadekvtnim zahtevom, da kažemo “ne” bez osećanja krivice ili nelagonosti. Takođe pomaže kod izražavanja neslagnja, na način da druga strana čuje, razume i uvaži vaš stav, iako je suprostavljen.

 

Asertivnu komunikciju prati i odgovarajući govor tela: kontakt očima, uspravan, ali relaksiran položaj tela, blaga gestikulacija i kontrola vokalnog ponašanja (govor mirnim i rezonantnim glasom, koristeći neutralnu visinu tona, uz blago i adekvatno osmehivanje).

 

Učenje asertivne komunikacije je posebno važno za pojedince koji imaju emocionalne poteškoće, dok nizak nivo asertivnog ponašanja može pojačati takve probleme. Ljudi koji su anksiozni se možda plaše posledica iskazivanja svojih potreba ili ostvarivanja ličnih ciljeva. Nenamerna posledica takvog ponašanja može biti potiskivanje ili minimiziranje sopstvenih potreba. Nizak nivo asertivnosti povezan je sa niskim zadovoljstvom u životu i niskim samopoštovanjem. Posledica nemogućnosti da se na zadovoljavajuči način komunicira je najčešće izbegavanje društvenih kontakata.

 

Ljudi razvijaju različite stilove komunikacije na osnovu svog životnog iskustva. Ali, ono što je dobra vest, ako želite da promenite svoj stil komunikacije, možete naučiti da komunicirate na zdravije i efikasnije načine.

 

Evo nekoliko saveta koji pomažu da budete asertivniji:

 

  • Procenite svoj stil. Iznosite li svoje mišljenje ili ćutite? Da li kažete „da“ dodatnom poslu čak i kad ne možete da se izborite sa tekućim? Da li brzo osuđujete ili krivite druge? Čini li vam se da ljudi strahuju ili se plaše razgovora sa vama? Pre nego što počnete da se menjate, neophodno je da u potpunosti upoznate sebe.
  • Koristite izjave u prvom licu jednine. Korišćenje izjava “Ja” omogućava drugima da znaju šta mislite ili osećate, a da pritom ne zvučite optužujuće. Na primer, recite: “Ne slažem se”, umesto: “Grešite.” Ako imate zahtev, recite: “Želeo bih da mi pomognete oko ovoga” umesto: “Morate to učiniti.” Neka vaši zahtevi budu jednostavni i specifični.
  • Vežbajte da kažete “ne“. Ako vam je teško odbiti zahteve koje smatrate preteranim, pokušajte da kažete: “Ne, ne mogu to sada da uradim.” Ne oklevajte – budite direktni. Objašnjenje treba da bude prikladno i kratko.
  • Vežbajte šta želite da kažete. Ako vam je izazovno reći šta želite ili mislite, vežbajte opšte scenarije na koje naiđete. Recite naglas ono što želite. Možda će vam pomoći i da to prvo napišete ili da napravite „role play“ sa prijateljem ili kolegom koji vam mogu dati kvalitetan „feedback“.
  • Koristite govor tela. Komunikacija nije samo verbalna. Ponašajte se samouvereno čak i ako to ne osećate. Vežbajte uspravno držanje, ali se nagnite malo napred. Ostvarite redovan kontakt očima. Zadržite neutralan ili pozitivan izraz lica. Ne ukrštajte ruke ili noge.
  • Držite emocije pod kontrolom. Ako se osećate previše emotivno ulazeći u potencijalno konfliktnu situaciju, sačekajte malo ako je moguće. Zatim poradite na tome da ostanete mirni. Polako dišite. Neka vaš glas bude ujednačen i čvrst.
  • Budite zadovoljni i malim pomacima. U početku vežbajte svoje nove veštine u situacijama sa niskim rizikom. Na primer, isprobajte svoju asertivnost na partneru ili prijatelju pre nego što se pozabavite teškom situacijom na poslu.

 

Asertivnosti se možete učiti i od asertivnih osoba koje služe kao “role” modeli. Prepoznaju se lako.

 

Asertivno ponašanje rađa poštovanje, povećava iskrenost u odnosima, podiže nivo samorazumevanja i prihvatanja, podstiče samokontrolu i emocionalnu stabilnost i neguje sposobnost kvaltetne i efikasne komukacije.

 

Asertivni ljudi su oni koji imaju sposobnost da stvore iskren odnos sa drugima i da formiraju most poverenja i međusobnog poštovanja, a to je predulsov da se održe zdravi odnosi, razreše ili izbegnu sukobi i spreči da se uguše ili potisnu nečije potrebe.

NASLOVNA

O NAMA

AKTIVNOSTI

BUSINESS NEWS

PARTNERI I PRIJATELJI

GALERIJA

  • Mihajla Pupina 100, 11000 Beograd
  • office@bci.rs; prijava@bci.rs
  • 011/ 123-45-67; 064/123-4567

Slider

Ana Mirković: Emocije u digitalnoj komunikaciji

Ana Mirković, CEO & CO-FOUNDER, Digital Communications institute

Emocionalne reakcije javljaju se spontano, automatski kao naša reakcija na neke spoljašnje ili unutrašnje okolnosti. Iako imamo ustaljen repertoar reakcija kojima reagujemo u različitim situacijama (što naše ponašanje čini prilično predvidivim i doslednim), postoji i onaj momenat u kome je nešto specifično baš za pojedinca, a po čemu se on razlikuje od svih ostalih.

 

Komunikacija je proces razmene ideja, informacija, emocija. Nikada u istoriji ljudskog roda komunikacija nije bila tako složena, uzbudljiva i dinamična, njena analiza teža, a potreba za izučavanjem izraženija. Digitalna komunikacija, baš kao i komunikacija uopšte, ima vrednost ukoliko pošiljalac poruke definiše pravu poruku za pravog primaoca, odabere pravi kanal komunikacije i pravo vreme, a sve u cilju da poruka bude adekvatno primljena i razumljiva. I da izazove pravu emociju.

Internet je potpuno promenio svet. Imamo ogroman resurs sa neiscrpnom bazom informacija, neograničenim mogućnostima da ih bude više, sve je povezao, umrežio i učinio da sve i svako bude “na klik” daleko. Sa druge strane, internet je dao priliku svakom pojedincu da poseduje ogromnu moć, jer ako je vreme novac, a informacija – moć, svi danas imaju priliku da ovladaju svetom. Dovoljno je imati dobru ideju, pametno definisati ciljeve, a korišćenje resursa na pravi način – čini ciljeve ostvarivim.

 

Kao posledica ovakvog interneta, komunikacija je ubrzana do maksimuma. Malo šta se toliko promenilo u poslednjih 20 godina kao što je komunikacija promenjena. A kao posledica te promene, promenjena je naša percepcija, potom ponašanje svih nas. Promenjen je svet.

 

Digitalna komunikacija je do maksimuma ubrzala model komunikacije na način da se mnogo poruka šalje u svakom trenutku širokoj javnosti putem mnogo digitalnih kanala komunikacije, a o tome na koji način primljene poruke utiču na percepciju, stavove i ponašanje primaoca – dobijamo instant povratne informacije u svakom trenutku.

 

Digitalna komunikacija je postala tema pojavom društvenih medija (mreža), a danas je ona fenomen čijoj analizi se posvećuje mnogo vremena. Ovaj oblik komunikacije je stalan, neprekidan (permanentan), dvosmeran i višesmeran, vrlo intenzivan i podrazumeva povratnu informaciju u vremenu u kojoj se poruka šalje (po ovome je veoma sličan direktnoj komunikaciji), neograničen po dometu, a ukoliko se pravilno definiše ciljna grupa, pažljivo odabere poruka i napravi dobar izbor kanala komunikacije – efekti digitalne komunikacije su maksimalni.

 

Digitalne mreže otvaraju čoveku nove mogućnosti (oblike) i obrasce doživljavanja. Globalna je mreža indikativno slična našem nervnom sistemu. Ona omogućuje brzi protok impulsa, iz i kroz različita područja organizma zemaljske kugle. Pored toga što globalna mreža simulira nervni sistem, ona na njega značajno i utiče. Granice tog globalnog uticaja još nisu istražene.

 

Danas surfovanjem zaranjamo u veliku razmenu misli i doživljaja. Ono za šta nam je pre pojave interneta trebalo mnogo vremena, godine poređenja i analize mišljenja i doživljaja nekog fenomena, danas nam je dostupno gotovo u trenutku i sve informacije su nam na dlanu. Znanje postaje merljivo, uporedivo, razmenjivo, planetarno dostupno, ali neretko i instrumentalizovano.

 

Čovek je danas mnogo aktivniji u traganju za informacijama i nije spreman da pasivno prima informacije. Naša uloga je sada proaktivnija, a značaj definisanja ličnih prioriteta je u tome što potpuno boji naše aktivnosti traganja. Mi više ne pratimo događaje pravolinijski – od početka do kraja, već istražujemo realnost i svaku vest u skladu sa sopstvenom znatiželjom.

 

Sa druge strane, internet i društveni mediji su dali priliku svakom da postane neko, i mnogi ljudi su, svesni toga, iskoristili ovaj medij da kreiraju veliku snagu svog personalnog brenda. Ukoliko kreiramo pravu poruku, targetiramo pravu ciljnu grupu, odaberemo pravi kanala komunikacije i u pravo vreme pošaljemo poruku – neograničene su mogućnosti za uticaj svakog pojedinca. Ovo daje snagu pojedincu, ali takođe daje krila i pratiocima te osobe jer se oni osećaju privilegovano što mogu direktno da prate misli i stavove njima važnih ljudi.

 

Danas svaki stanovnik planete ima priliku da kreira sopstveni medij i da adekvatnom strategijom i taktikom animira ogromnu javnost. To daje moć pojedincu, a sa druge strane povećava i odgovornost. U ovom trenutku, povećan je uticaj onih ljudi koji su shvatili snagu novih medija i iskoristili je za komunikaciju sa zainteresovanim javnostima.

 

 

Svaka informacija se najlakše i najlepše prenese na krilima emocije

Hoće li u komunikaciji biti pobuđene lepe i pozitivne emocije ili teške negativne emocije zavisi od namere onoga koji neku poruku kreira, od trenutnog stanja osobe (da li ima nakupljenih emocionalnih naboja) i specifičnim komunikacijskim okolnostima (razumevanju, sadržaju komunikacije, stavovima o osobi s kojim komuniciramo, nameri).

 

Kada korisnici digitalnih aplikacija, platformi i društvenih mreža dožive poruku koju im šaljemo kao irelevantnu,  frustrirajuću ili ugrožavajuću, aktiviraju se različiti odbrambeni mehanizmi:

  • povlačenje (prekid kontakta sa sagovornikom, emocionalno isključenje – unfollow na mrežama)
  • represija (potiskivanje neugodnih doživljaja i emocionalnih impulsa)
  • negativizam (pasivan otpor i odbijanje svih aktivnosti)
  • projekcija (pripisivanje vlastitih nedostataka drugome kako bi sebe opravdali)

 

Nasuprot tome, kada informaciju prenesemo pravom korisniku, u pravo vreme, putem pravog kanala i na pozitivan način – otvara se kanal dvosmerne i višesmerne komunikacije u kojoj se čujemo i razumemo, razmenjujemo relevantne poruke i u tome uživamo.

 

Svrha emocija je zadovoljenje neke naše potrebe, a da bi prava potreba bila zadovoljena, moramo znati koja je to potreba i moramo je komunicirati kako bi i mi sami ali i naša okolina mogla tu potrebu zadovoljiti.

 

Svi osećamo emocije, a vrlo malo nas govori o emocijama. Jedna od grešaka i blokada uspešnog komuniciranja emocija je pretpostavka da razgovor o emocijama mora biti dug, “tugaljiv”, melodramatičan i, uglavnom, neprijatan za onoga ko vas sluša. A, zapravo, nije tako. Jedan od znakova emocionalne pismenosti je sposobnost izražavanja emocija kratkim, prostim rečenicama (“Tužna sam”, „Zaljubljena sam“, “Ljuta sam”, “Srećna sam”).

 

Za kraj, želim samo da podsetim da značenje komunikacije određuje onaj ko prima poruku, a za uspeh komunikacije odgovoran je onaj ko poruku šalje. A i jedni i drugi su tu da podele emociju i omoguće da „zaigraju leptirići u stomaku“.

NASLOVNA

O NAMA

AKTIVNOSTI

BUSINESS NEWS

PARTNERI I PRIJATELJI

GALERIJA

  • Mihajla Pupina 100, 11000 Beograd
  • office@bci.rs; prijava@bci.rs
  • 011/ 123-45-67; 064/123-4567

Slider

Goran Laketić: Zdravlje kao ekonomski resurs

Goran Laketić, Immunology & Specialty Care manager at Abbvie d.o.o. Beograd

Zdravlje, prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO), je stanje kompletnog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i nemoći (slabosti) pojedinca. Prilikom usvajanja globalne strategije “Zdravlje za sve”, SZO je prihvatila pragmatičan stav o zdravlju kao “sposobnosti za vođenje ekonomski i socijalno produktivnog života”, što bi moglo da dovede do zaključka da je jedan od bitnih preduslova zdrave ekonomije jedne države nivo ili stanje zdravlja nacije.

 

Svaki pojedinac može puno uraditi po pitanju sopstvenog zdravlja kroz negovanje i sprovođenje zdravih svakodnevnih navika u smislu fizičke aktivnosti, vežbanja, adekvatnog i dovoljnog sna, uz redukovanje i izbegavanje nezdravih aktivnosti i situacija kao što su: pušenje, preterano konzumiranje alkohola ili loša kontrola stresa.

Goran Laketić

Znači, neki od faktora koji ugrožavaju zdravlje pojedinca su u domenu samog pojedinca, a drugi, na koje često previše ne obraćamo pažnju, su uslovljeni pristupom društva odnosno donosioca odluka prema celokupnom zdravstvenom sistemu kao što su: organizacija zdravstvene službe, dostupnosti zdravstvenih usluga, dijagnostike i lečenja, nivo investiranja u zdravstveni sistem, razumevanje potrebe za stalnim usavršavanjem zdravstvenih radnika, poboljšanjem organizacije i funkcionisanja sistema, digitalizacija zdravstva, prihvatanje inovacija i svakako efikasnim, savesnim odnosom prema finansijama koje jedno društvo izdvaja za zdravlje nacije. Pored svega ovoga, zdravlje ne može i ne sme biti odgovornost isključivo sistema, već je i odgovornost pojedinca.

 

Prema SZO, jedan od većih problema vezanih za zdravstveni sistem, njegovu efikasnost i dostupnost su tzv. socijalne determinante (social determinants). Prema njihovim navodima:

 

“Socijalne determinante zdravlja su uslovi u kojima su ljudi rođeni, odrastaju, žive, rade i stare. Ovi uslovi mogu uticati na priliku svakog pojedinca da bude zdrav, na njegov/njen rizik od obolevanja te na životni vek. Socijalne neravnopravnosti u zdravstvu – razlike, koje je moguće izbeći, u zdravstvenom statusu raznih grupa unutar jednog društva – su one koje na kraju rezultiraju nejednakom preraspodelom socijalnih determinanti unutar nekog društva. Socijalni činioci zdravlja i zdravstvenih neravnopravnosti, podložni su promenama putem zakonskih okvira i intervencija donosioca odluka u jednom društvu.”

 

Pored ličnih i društvenih faktora koji determinišu zdravlje pojedinca/nacije, postoje i drugi faktori koji bitno utiču na zdravlje, a mogu biti uslovljeni genetskom predispozicijom, kao i drugim faktorima koji se tiču životne sredine kao što su fizičko-hemijske karakteristike podneblja (kvalitet vode, vazduha, zemljišta), kvalitetom hrane, dispozicijom otpadnih materija, uslovima života i rada (buka, uslovi rada, zaštita na radu itd). Zato se i nameće pitanje da li je moguće kod procene isplativosti investicija u privredu izračunati i cenu koju plaća zdravstveni sistem kroz potencijalno negativan uticaj razvoja industrije na životnu sredinu, a samim tim indirektno i na zdravlje građana? I na kraju, uzimajuci sve gore navedene faktore koji utiču na zdravlje pojedinca, ali i društvo u celini, nameće se jedno pitanje – da li je uopšte moguće napraviti izračun cene zdravlja svakoga od nas?

 

Dodatno, zanimljiv aspekt priče o povezanosti između zdravstvenog sistema i ekonomije neke države je prevencija. Kao što je prethodno navedeno, svaki pojedinac ima svojevrsnu odgovornost za vlastito zdravlje i, u tom smislu, sistem ne može snositi kompletnu odgovornost. Međutim, sistem svakako može, pa čak i treba, delovati maksimalno posvećeno prema projektima koji se tiču odgajanja dece, odnosno edukacije odraslih po pitanju prevencije i obraćanja pažnje na vlastito zdravlje. Konkretnije, podsticanje teme zdravih navika, odnosno zdrave ishrane i usmeravanje javnosti ka vežbanju, sportu ili bilo kom drugom obliku fizičke aktivnosti, moglo bi doprineti boljem shvatanju ozbiljnosti i važnosti prevencije. U idealnom scenariju, bilo bi dobro organizovati i sistem lako dostupnih, preventivnih sistematskih pregleda za svakog pojedinca, barem jednom u par godina. Obavezni skininzi, preventivni pregledi, otkrivanje bolesti u ranoj fazi, dugoročno dovode do značajnih ušteda u zdravstvenom sistemu, a populaciju približavaju “idealno zdravoj” i radno sposobnoj.

 

Ono što na globalnom nivou može biti dobra vest je da uskoro treba da se objavi analiza ekonomije prevencije bolesti. U njoj se ispituju konkretni dokazi koji služe kao snažan argument u prilog većeg ulaganja u unapređenje zdravlja i u mere za prevenciju bolesti, sa ciljem veće dugoročne isplativosti i boljih rezultata odnosno ishoda bolesti.

 

Konkretni, naučni dokazi o povezanosti prevencije zdravstvenih problema i ekonomskog prosperiteta države mogli bi podstaći i neke nove inicijative, bilo na globalnom ili lokalnom nivou, koje bi dovele do veće dostupnosti zdravstvenih usluga i većeg procentualnog izdvajanja iz bruto nacionalnih dohodaka država u zdravstvo.

 

Dolaskom COVID-19 pandemije, koja je dodatno ugrozila stanovništvo, na površinu su isplivale sve slabosti zdravstvenih sistema u celome svetu, a onda i jedan ključni faktor – kako sačuvati zdravlje nacije. Zdravlje kao resurs bez kojeg ni najrazvijenije ekonomije na svetu ne mogu održati nivo razvoja (trendove rasta) ukoliko nedovoljno investiraju u zdravlje cele populacije. Odavno je poznato da zdravlje pojedinca ustvari predstavlja zdravlje porodice kao najmanje celine jednog društva, jer briga za drugoga oduzima dragocene resurse – vreme, novac, emocije. Kako je porodica osnovna ćelija jednog društva, onda se na osnovu logike lako zaključuje da je zdrava porodica preduslov zdravog društva odnosno sine qua non radno produktivnog stanovništva (i u fizičkom i u mentalnom smislu).

 

Zdravstveni sistem nije samo potrošač državnih resursa. On je istovremeno i pokretač ekonomskog razvoja kroz istraživanja i investicije. Pored toga je i značajan poslodavac sa velikim spektrom različitih poslova koji se deo njega (zdravstveni radnici, finansije, pravnici, administracija), dok značajno doprinosi i prihodima koji se kroz njega slivaju u budžete bolnica, instituta, a svakako i u budžete poreskih uprava.

 

Sa druge strane, očuvanje zdravlja stanovništva veže uz sebe i brojne troškove koji se ne percipiraju kao direktni uticaj zdravlja na ekonomiju države. Primeri, troškovi vezani za bolovanje, odnosno radnu (ne)sposobnost pojedinaca za sobom povlače potrošnju finansijskih resursa koji ne spadaju samo u domen zdravstvenog sistema, već se često tiču drugih sistema (sistema socijalne pomoći i drugih, usko povezanih oblasti).

 

Poslednjih godina, sa sve većom pojavom migracija stanovništva od istoka ka zapadu, iz siromašnih i neuređenih država ka zapadnom bogatijem i uređenijem sistemu, male države ograničenih kapaciteta u ljudsko-ekonomskom smislu su se našle na ozbiljnoj prekretnici – kako održati ekonomski razvoj uz gubitak (najčešći) radno sposobnog stanovništva? Da li je jedan od razloga migracije i potreba za životom u državama koje garantuju bolje uslove u smislu zdravstvenog osiguranja i prava koja proizilazie iz toga?

 

Dostupnost kvalitetnijeg zdravstvenog sistema u zapadnim zemljama može za sobom vući i povećane troškove za pojedinca, s obzirom da davanja za zdravstvo mogu biti i nekoliko puta veća nego što je to slučaj na našim prostorima. Uzimajući u obzir i viši standard života zapadnih zemalja, intervencije u zdravstveni sistem koje bi mogle zemlje jugoistočne Evrope predstaviti kao atraktivnije za život potencijalnim inostranim (investitorima) radnicima mogle bi biti dobrodošle. Naime, u svetu sve veći odjek imaju, tzv. digitalni nomadi. Tačnije, reč je o radnicima koji rade za inostrane kompanije, a radni zadaci omogućavaju im da svoj posao obavljaju bilo gde iz sveta, što oni uveliko koriste, provodeći duže vremenske periode u manje razvijenim zemljama sveta. Opisani pristup uslovljava da digitalni nomadi svoj novac, zarađen u inostranim kompanijama, koriste za potrebe života u zemljama u kojima borave, što predstavlja svojevrstan direktni priliv svetskog novca u lokalne oblasti. S tim na umu, uz unapređenje zdravstvenog sistema, bilo kroz reforme ili specificne inovacije, moguće je ekonomski snažne pojedince privući ka životu u Srbiji.

 

Na zdravlje se u budućnosti ne može i ne sme gledati samo kao na budžetsku stavku u potrošnji, već kao na vrednost koja se mora čuvati i konstantno unapređivati. Ako uzmemo u obzir trenutni nivo tehnološkog razvoja uz investicije u nauku i istraživanje, uskoro bismo mogli biti svedoci izrazitog napretka u mnogim zdravstvenim oblastima gde su do sada rešenja bila neefikasna ili nezadovoljavajuća. Takođe, svi mi koji smo učesnici zdravstvenog sistema jedne zemlje, moramo uložiti maksimum kako bi dostigli najbolji mogući nivo zdravstvene zaštite svakog pojedinca bez obzira na lične preference svakoga od nas. Uveren sam da put ka prosperitetnijem i zdravijem društvu vodi kroz brigu o zdravlju i blagostanju svakog pojedinca. Da li ćemo poruke naučene tokom ove epidemije umeti da pretvorimo u dugoročna rešenja zavisiće isključivo od nas samih, od naše želje i volje da idemo u korak sa svetskim standardima i dostignućima.

 

Uzimajući sve gore navedeno u obzir, sve relevantne činioce, tehnološka rešenja i znanja, možemo i moramo uraditi više. Zdravlje je danas, a siguran sam da će i u budućnosti biti, tema u centru svih dešavanja.

 

RS-ABBV-210071, novembar 2021

NASLOVNA

O NAMA

AKTIVNOSTI

BUSINESS NEWS

PARTNERI I PRIJATELJI

GALERIJA

  • Mihajla Pupina 100, 11000 Beograd
  • office@bci.rs; prijava@bci.rs
  • 011/ 123-45-67; 064/123-4567

Slider

Vanja Ković: Skriveni tokovi komunikacije

Vanja Ković, Laboratorija za neurokogniciju i primenjenu kogniciju, vanredni profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Kada kažemo komunikacija, obično mislimo na verbalnu. Međutim, pisci, umetnici, filozofi, pesnici su nam odvajkada ukazivali na tajanstvene tokove komunikacije, i to i u međuljudskoj komunikaciji, i u prirodi (“Spajaće nas energija, energija naših srca, i bez žica i bez kabla”, Jova Zmaj Nikoli Tesli).

 

Tajanstvene veze o kojima je uglavnom metaforički pisano, danas dobijaju naučno utemeljenje. Tako je Suzan Simard ustanovila da drveće međusobno komunicira i to putem gljivičnih niti, tako da svako dobija upravo one hranjive sastojke koji su im najpotreniji (na sličan način kako je to dočarano u filmu Avatar). Takođe, u šumama postoji i matično drveće, i kada se ono poseče, strada svo drveće u njegovoj okoliki, a mladice ne mogu da se prime.

Vanja Ković

U svetu ljudske komunikacije, pored jezičke komunikacije, koju najveći broj istraživača stavlja u prvi plan i smatra osnovim vidom komunikacije, postoje i brojni drugi prirodni vidovi putem kojih ljudi komuniciraju koristeći se gestovima, položajem tela, izrazima lica, kontaktom očima, pokretima glave i tela. Takođe, komunikacija može biti namerna i nenamerna. Po Šetu i Gerkalu, u oba slučaja, pošiljalac i primalac poruke moraju imati zajednički kod. Razlika je u tome što u slučaju namerne komunikacije pošiljalac igra vodeću ulogu i nameće komunikaciju “prijemniku”, dok u slučaju nenamernog komunikacije, pošiljalac šalje poruku bez svesne namere da to učini. Ako pošiljalac i primalac imaju zajednički kod, poruka stiže do primaoca, bez obzira na volju pošiljaoca. Od ove dve vrste komunikacije, nenamerna je najosnovnija i primitivnija. To je evolutivno neophodno jer u društvenom životu pojedinci moraju da razumeju šta drugi rade, bez obzira na to da li oni drugi nameravaju da budu shvaćeni. Po ovim autorima, takođe, vrlo je verovatno da je svesna ili namerna komunikacija  evolutivno noviji način komunikacije.

 

Razvojni psiholog, Lav Vigotski opisuje načine i razvoj komunikacije kod dece. Na primer, kada se neki predmet nalazi blizu deteta, dete će ga dosegnuti rukom. Ali, kada se nalazi daleko od deteta, dete pruža svoju ruku prema predmetu. Jer, majka razume ovaj gest deteta i pritiče mu u pomoć, te ga dete koristi iznova i iznova, da bi se iz tih pokušaja vremenom razvili komunikativni gestovi. Međutim, tuđe radnje ne moraju da prenose namerne informacije posmatraču. A nevoljna komunikacija, iako manje zastupljena u istraživanjima, je fundamentalna za međuljudske odnose i u osnovi je društvenog života. Pitanje je koji mehanizam stoji u osnovi naše sposobnosti da razumemo (voljne i nevoljne) postupke drugih.

 

Marko Jakoboni, neuronaučnik sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu, najpoznatiji je po svom radu na “mirror-ogledalo” neuronima, malom krugu ćelija u premotornom korteksu i inferiornom parijetalnom korteksu. Ono što ove ćelije čini toliko interesantnim je to što se aktiviraju i kada izvršimo određenu radnju, kao što je osmeh ili posezanje za šoljom, ali i kada posmatramo da neko drugi izvodi istu radnju. Poslednjih godina, Jakobini je  pokazao da neuroni ogledala mogu biti važan element društvene spoznaje i da defekti u sistemu “mirror” neurona mogu biti u osnovi raznih mentalnih poremećaja, kao što je autizam.

 

Naime, prilikom interakcije sa drugima, mi koristimo svoje telo da bismo saopštili svoje namere i svoja osećanja. Gestovi, izrazi lica, položaji tela koje pravimo su društveni signali, načini međusobnog komuniciranja. “Mirror” neuroni su jedine moždane ćelije za koje znamo da su specijalizovane za kodiranje akcija drugih ljudi, ali i naših sopstvenih akcija. Oni su očigledno bitne moždane ćelije za društvene interakcije. Bez njih, verovatno bismo bili slepi za postupke, namere i emocije drugih ljudi. Način na koji nam “mirror” neuroni verovatno omogućavaju da razumemo druge je obezbeđivanje neke vrste unutrašnje imitacije akcija drugih ljudi, što nas zauzvrat navodi da „simuliramo“ namere i emocije povezane sa tim radnjama. Kada vidimo drugoga kako se smeška, i naši “mirror” neuroni za osmeh se aktiviraju, pokrećući kaskadnu neuronsku aktivnost koja izaziva osećaj koji obično povezujemo sa osmehom. Na taj način nema potrebe da donosimo bilo kakav zaključak o tome šta drugi oseća, jer i sami doživljavamo odmah i bez napora (naravno u blažoj formi) ono što drugi doživljava.

 

U svetlu savremene komunikacije, Jakobini predlaže da bi trebalo da budemo pažljiviji u pogledu onoga što gledamo i ističe da postoje ubedljivi dokazi o ponašanju koji povezuju medijsko nasilje sa imitativnim nasiljem. “Mirror” neuroni pružaju verodostojan neurobiološki mehanizam koji objašnjava zašto izlaganje nasilju u sredini u kojoj funkcionišemo, ili u medijima, dovodi do imitativnog nasilja.

 

Sa druge strane, tajni vidovi komunikacije, postoje i unutar svakog od nas. Dvojica istraživača sa Oksforda i grupa istraživača iz Amerike su nedavno opisali i predstavili mapu srčanog nervog sistema. Naime, ustanovljeno je da srce leži na oko 40 hiljada neurona, te da su srčane funkcije i aktivnosti mnogo šire u odnosu na one koje mu je nauka do skora pripisivala. Naime, ako su tu neuroni, srce možda i da pamti, i da oseća. Takođe, iskustva su pokazala da transplantacija srca, kojom se produžava život nekom čoveku, ujedno u njega usađuje neke sklonosti, osobine i osećanja koje prethodno nije imao, kao i sećanje na događaje iz života onog čije je srce presađeno. Dakle, ideja da srce može da misli i da oseća, nije više samo metafora, jer, kako je pokazao Endrju Armor, jedan od pionira neurokardiologije, neuroni srca su identični neuronima mozga, sa istim neurotransmiterima. Po njemu, u našem srcu se nalazi mozak, koji je povezuje srce sa svim organima tela, a posebno je važna veza srca i mozga. Da dvosmerne veze između srca i mozga postoje, svedoči i podatak o tome da ljudi koji imaju sklonost ka kardio-vaskularnim problemima, često imaju i probleme poput Alchajmerove bolesti, jednog od najčešćih oblika demencije.

 

Svet komunikacije u okviru svakog od nas i između svakog od nas je bogat i misteriozan, a nauka ima potencijal da u izvesnoj meri otkriva i osvetljava te tajanstvene tokove. Nadam se da će ovaj kratak pregled, u novije vreme otkrivenih, skrivenih tokova komunikacije poslužiti kao podsticaj da i sebe, i ljude sa kojima stupamo u komunikaciju, bolje osluškujemo i bolje razumemo.

NASLOVNA

O NAMA

AKTIVNOSTI

BUSINESS NEWS

PARTNERI I PRIJATELJI

GALERIJA

  • Mihajla Pupina 100, 11000 Beograd
  • office@bci.rs; prijava@bci.rs
  • 011/ 123-45-67; 064/123-4567

Slider

Blažo Nedić: Medijacija kao način upravljanja sporovima u poslovnom okruženju

Blažo Nedić, Advokat, Regionalni medijator Svetske banke [1]

Svaka organizacija suočava se sa konfliktima u svom radu. Sukobi su sastavni deo odnosa među zaposlenima, kao i svakodnevnog poslovanja sa partnerima, dobavljačima, podugovaračima, korisnicima usluga i klijentima. Pre ili kasnije svako od nas je direktni ili indirektni akter nekog konflikta, sukoba ili spora u radnom okruženju. Međutim, od načina na koji upravljamo konfliktima zavisi da li će sukob eskalirati i dovesti do trošenja ljudskih i materijalnih resursa, ugroziti međuljudske odnose i produktivnost, ili će problem biti prevaziđen u ranoj fazi, na konstruktivan način, uz očuvanje i unapređenje međusobnih odnosa, poslovnog ugleda i reputacije na tržištu.

BN-1024x630

Medijacija, kao jedan od oblika vansudskog, alternativnog rešavnja sporova (ADR[2]), prisutna je u našem pravnom sistemu još od 2005. godine kada je usvojen prvi Zakon o posredovanju – medijaciji. To je proces rešavanja sporova u kome treće nepristrasno i neutralno lice koje nema mogućnost donošenja odluke, medijator, pomaže u pregovorima radi postizanja međusobno prihvatljivog rešenja kojim se spor okončava. Jednostavnije, medijacija je pregovaranje uz pomoć trećeg lica od poverenja.

 

Poslednjih decenija svedoci smo dramatičnog povećanja primene medijacije i drugih ADR metoda u odnosu na tradicionalni, sudski, način rešavanja sporova, pa tako u SAD više od 98% imovinsko-pravnih sporova dobije svoj epilog van suda.[3] Od Amerike preko zapadne Evrope, a poslednjih godina i u našem okruženju, medijacija dobija primat, pre svega zbog svoje fleksibilnosti, brzine i pristupačnosti, a najviše jer stranama u sukobu vraća kontrolu na ishodom spora. Pred sudom ili arbitrom jedna od strana sigurno gubi, dok medijacijom svi dobijaju.

 

Medijacija svoju najveću primenu nalazi upravo u sferi privrede. Ovo stoga što proces medijacije, zasnovan na principima poverljivosti i samoopredeljenja strana u sukobu, u visokom procentu slučajeva (preko 90%) omogućava pronalaženje rešenja uz očuvanje i unapređenje poslovne saradnje, reputacije na tržištu, kao i značajne finansijske uštede. Privredni sektor ima posebne koristi od primene medijacije kao alternative skupom, dugotrajnom i neizvesnom sudskom postupku. Ovde ne treba zaboraviti da troškovi jednog spora ne obuhvataju samo direktne sudske i advokatske troškove, već i ogromno ulaganje ljudskih resursa u dugotrajno rešavanje spora pred sudom. U Srbiji je prema istraživanju Svetske banke, potrebno ukupno 36 različitih procedura za prinudno izvršenje ugovorne obaveze, što u proseku traje 622 dana i košta 39,6% od iznosa glavnog potraživanja [4]. U toj situaciji medijacija otvara mogućnost za korporacije i privrednike da brže, jeftinije i efikasnije upravljaju kako internim tako i eksternim sporovima.

 

2021. godine sprovedeno je opsežno istraživanje kompanija sa liste “Fortune 1000”[5], sa ciljem ispitivanja stavova i iskustava privrednika vezi rešavanja sporova. Rezultati analize pokazali su promenu u korporativnoj orijentaciji i opšti pomak od sudskih ka alternativnim metodama, kao i dramatično pomeranje od arbitraže ka medijaciji. Istovremeno, istraživanje je pokazalo rastući trend za ranim upravljanjem konfliktima, što uključuje i korišćenje fasilitacije, pregovaranja i rane neutralne evaluacije. Kompanije sve veću pažnju posvećuju izboru trećih neutralnih strana koje pomažu u prevazilaženju i rešavanju sukoba, dok je primetno i povećanje sofisticiranosti učesnika u postupcima alternativnog rešavanja sporova.[6]

 

Upravljanje internim sporovima – konfliktima među zaposlenima u najranijoj mogućoj fazi je veoma značajno, jer su ovakve situacije za kompanije veoma osetljive. Ovo predstavlja poseban izazov, ne samo za službe ljudskih resursa, već i za menažere koji treba da promovišu i obezbede zdravu klimu i podstiču saradnju u svojim timovima. Od njih se očekuje da primete narušene odnose i potencijalni sukob pre eskalacije, koja preti da poremeti timski rad i poslovanje. Upravo zbog toga, još u ranoj fazi sukoba, neformalnim, pozitivnim pristupom, te ohrabrivanjem na dijalog putem medijacije, može se brzo i efikasno doći do rešenja bez pravnih posledica. Kako se zbog značaja komunikacijskih veština u savremenom poslovanju, često govori o menadžerima komunikatorima, u narednim godinama mogao bi se dodati i epitet – menadžer medijator.

 

Propisi u Srbiji daju pravni osnov za razvoj prakse medijacije u privredi. Zakoni iz oblasti finansijskih usluga otvorili su prostor za primenu medijacije u osiguranju i bankarstvu, dok je Zakonom o stečaju takođe predviđena mogućnost medijacije i prilikom raspravljanja osporenih potraživanja. Privredna komora Srbije formirala sopstveni Centar za usluge i posredovanje u okviru koga se nude usluge medijacije kao i posredovanje u procesima sporazumnog finansijskog restrukturiranja. Medijacija je u poslovnoj sferi u Srbiji verovatno najzastupljenija u oblasti rešavanja pritužbi za zlostavljanje na radu (mobing), dok novi Zakon o zaštiti potrošača, u delu koji počinje sa primenom na proleće 2022. godine predviđa obavezno učešće u procesu “vansudskog rešavanja sporova”, na predlog potrošača.

 

Ovde svakako treba dodati i Singapursku konvenciju o medijaciji kojoj je Srbija pristupila 2019. godine, i koja će, kada bude ratifikovana, omogućiti efikasno izvršenje međunarodnih trgovinskih sporazuma proisteklih iz medijacije, što će svakako doprineti većoj sigurnosti za kompanije i međunarodne investitore, kao i unapređenju međunarodnih trgovinskih odnosa i razvoju globalne privrede.

 

Međutim, iako je potencijal ogroman, kapaciteti medijacije u privrednom sektoru u Srbiji nisu ni približno dovoljno iskorišćeni. Broj medijacija je mali, a kompanije se još uvek nakon neuspešnih direktnih pregovora, najčešće za rešavanje obraćaju sudu. Iako se pojedine kompanije suočavaju sa povećanim brojem pritužbi, retki su primeri sistematizvanog pristupa uspostavljanja internih službi za rešavanje sporova sa klijentima, ili sukoba između zaposlenih. Korporativni pravnici i eksterni advokati se još uvek primarno opredeljuju za sud, umesto za medijaciju, što je svakako neuporedivo duži, skuplji i neizvesniji put za rešavanje bilo kakvog spornog odnosa.

 

Postoji nekoliko jednostavnih načina za privrednike da povećaju primenu medijacije i time unaprede svoje poslovanje i upravljanje situacijama sukoba, pomenućemo samo neke:

  • unošenje klauzula o obaveznom pokušaju rešavanja spora putem medijacije u sve ugovore;
  • edukacija zaposlenih, a naročito pravnih i HR službi za rano prepoznavanje i upravljanje konfliktima, kao i za osnovne tehnike i veštine medijacije;
  • podizanje kapaciteta korporativnih pravnika i advokata za pregovaranje i zastupanje privrednih društava u postupcima medijacije;
  • formiranje službi za medijaciju i internih (in-house) medijatora u većim kompanijama i privrednim društvima, koji bi preventivno rešavali interne sporove i sukobe između zaposlenih;
  • formiranje lista medijatora pri privrednim komorama i drugim profesionalnim udruženjima;

 

Ovakve i slične mere, dovele bi, s jedne strane, do povećanog poverenja korisnika i šireg korišćenja alternativnih metoda za rešavanje sporova u privredi, a sa druge, do povećanja efikasnosti privrednih sudova, a samim tim i do unapređenja poslovnih odnosa i stvaranja podsticajnog okruženja za razvoj privredne aktivnosti u celni.

 

[1] Advokat i medijator, IMI sertifikovani medijator, Regionalni medijator Svetske banke, medijator UN-a i fasilitator EBRD-a  za Srbiju, LLM in Dispute Resolution, Pepperdine University, California

[2] ADR – Alternative Dispute Respolution, eng. (prim.aut.)

[3] “Resolving Disputes – Theory, Practice, and Law“, Folberg, Golann, Stipanovich, Kloppengerg, 2010.

[4] World Bank Doing Business Report 2020 https://www.doingbusiness.org/en/data/exploreeconomies/serbia

[5] http://en.wikipedia.org/wiki/Fortune_1000

[6] http://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=2221471

NASLOVNA

O NAMA

AKTIVNOSTI

BUSINESS NEWS

PARTNERI I PRIJATELJI

GALERIJA

  • Mihajla Pupina 100, 11000 Beograd
  • office@bci.rs; prijava@bci.rs
  • 011/ 123-45-67; 064/123-4567

Slider

Business Intelligence Review                                                                                 

Broj 7, decembar 2021.   

Publikaciju možete preuzeti: OVDE

Business Intelligence Review 12 3 print - final- ffff

NASLOVNA

O NAMA

AKTIVNOSTI

BUSINESS NEWS

PARTNERI I PRIJATELJI

GALERIJA

  • Mihajla Pupina 100, 11000 Beograd
  • office@bci.rs; prijava@bci.rs
  • 011/ 123-45-67; 064/123-4567

Slider

Nevena Martinović: Umeće integracije digitalnog i fizičkog sveta

Nevena Martinović, PR and Digital Manager, MPC Properties

Oktobar 2021. Kako započeti bilo koju komunikacijsku temu a da nije vezana za kovid-19 pandemiju i sve dalje uzročno posledične teme – kako je ona uticala na tržišta, živote ljudi, njihove navike, obrazovanje, poslovanje, komunikacije. Gotovo nemoguće. Jednostavno napravila je zaokret u našim životima za 360 stepeni. Možemo je negirati, ipak je tu, možemo je staviti u fokus i nećemo videti dalje od nje. Istina je, da uticala je na sve, ali hajde da vidimo na koji način i šta nam je svima donela. Kada govorimo o ekonomiji, uticala je na to da ceo svet još snažnije pogura u pravcu digitalizacije, e-commerca, novih digitalnih usluga, ali i uspostavljanju novih mehanizama poslovanja, kao što je rad od kuće.

nevena

Neke industrije su gotove pa stale, pre svega turističke i u ugostiteljske, neke poput retail-a doživele svoju transformaciju, a verujem da će mnoge tek biti u ekspanziji, naročito kada su obrazovanje, komunikacije i zabava u pitanju. Uverili smo se da jako veliki deo svojih potreba zapravo i možemo da regulišemo putem online platformi i da ceo taj proces može poprilično kvalitetno i efikasno da funkcioniše. I to je zasigurno pravac u kome će se tržišne ekonomije, ali i naši životi dalje razvijati. Ipak, tu treba imati jednu rezervu. Digitalna ekonomija jeste ekonomija koja nam daje mogućnost izbora, štedi vreme i umnogome pojednostavljuje različite proces i slobodno možemo reći unapređuje operativni nivo našeg života i poslovanja. A da bi ona imala svoj dalji tok razvoja potrebne su ideje i novi pristup kreativnosti, za koje je ipak potreban čovek i društveni kontekst. I to zapravo treba da bude naš fokus danas, da pronađemo nove načine i module koji će napraviti sponu između digitalnog i fizičkog sveta. Isključivost više nije opcija. Šta to znači u kontekstu komunikacija? Ona podrazumeva jedan konceptualni zaokret koja njegovo središte prebacuje sa čoveka na sam mehanizam. Glavno pitanje više nije šta će nama doneti digitalni svet, već kako i na koji način mi njega integrišemo u naš život. Verujem da se mnogi neće složiti sa ovom konstatacijom, ali trenutni proces u kome smo svi jeste upravo to – pronaći uspešan mehanizam koji integriše ta dva ekosistema u jedan.

 

Već neko vreme vodim debatu sa kolegama koji su iz domena marketinga i komunikacija o tome šta je danas brend strategija i da li je razvoj digital ekosistema uticao na promenu njenih tradicionalno uspostavljenih postulata. Mnogi i dalje zastupaju stav “to je još samo jedan kanal komunikacije” a osnova i principi definisanja strategije su isti. E pa, nije baš tako. Apsolutno je promenio je pravila igre. Digital je puno šire polje od samog marketing pa i komunikacija. Digital je i kanal i proizvod i usluga i analitika i edukacija i prodaja. I potrebno je vreme da svi mi te promene usvojimo kako bismo mogli i dalje aktivno da pratimo njihov razvoj. Na primer – sve ono za šta su nam nekada trebali meseci u analizi, postavci brenda, definisanju vrednosti, danas posredstvom digitalnih kanala možemo da testiramo u par koraka i da brzo dobijemo povratnu reakciju šta može biti pravac za nas a šta ne. Takođe, on nam omogućava, brže i uz manje napora nego što je to bio slučaj do sada, da dođemo do bilo koje osobe u svetu na bilo kojoj poziciji. Networking dobija potpuno novu dimenziju kroz njega. Sve to otvara jedno široko polje mogućnosti koje jedino možemo iskoristiti kroz razvoj kreativnosti i kontinuirana testiranja, što nas ponovo vraća na tezu koja govori u prilog tome da je fokus pronaći dobar mehanizam koji integriše naša digitalna i fizička prisustva, pre nego naći odgovor koje potrebe mi ispunjavamo u kom od ta dva sveta.

 

Ovo je jako važno za sve one industrije koje imaju direktnu komunikaciju sa potrošačima, a za brendove da budu još otvoreniji u pogledu unapređenja svojih proizvoda, usluga i komunikacija. To dalje najviše povlači razvoj kreativnih industrija koje upravo treba da osmisle te nove mehanizme. Tržišno to će uticati na razvoj manjih kreativno-konkultanstih kompanija-agencija-startapa koje će ka klijentima biti više projektno-proizvodno orijentisane, a manje na strateške komunikacije koje polako kao termin odlaze u zaborav, jer u praksi imaju značaj samo na nivou operativnog funkcionisanja. I ovo vidim kao trend koji će svoju primenu imati ne samo u marketing, PR ili digital agencijama, već i u medijskim kućama pa i obrazovnim sistemima.

NASLOVNA

O NAMA

AKTIVNOSTI

BUSINESS NEWS

PARTNERI I PRIJATELJI

GALERIJA

  • Mihajla Pupina 100, 11000 Beograd
  • office@bci.rs; prijava@bci.rs
  • 011/ 123-45-67; 064/123-4567

Slider

Tatjana Mamula: Zašto je važna reinovacija poslovanja?

Tatjana Mamula Nikolić, Vanredni profesor na Fakultetu za menadžment Univerziteta Metropolitan i vlasnik ACT2B

Intenzitet promena prouzrokovan digitalizacijom, globalizacijom, finansijskim krizama, COVID-19 pandemijom otvara prostor za nove načine razmišljanja koji za cilj imaju dugoročno poslovanja i održiv rast firme. Era znanja prelazi u doba dizajnerskog razmišljanja, preduzetništva i reinovacija. Kritičko razmišljanje, komunikacija, kreativno razmišljanje i kolaboracija su od vitalnog značaja na radnom mestu, kod kuće i u svakoj interakciji kao četiri veštine koje deluju poput neophodnih točkova u uzbudljivom putovanju 21. veka. Poslovne reinovacije su stvaranje bitno nove vrednosti za korisnike primenom dimenzija kao što su ko-kreacija, participacija, kolaboracija, i uočene prilike koje doprinose unapređenju ekosistema.

Tatjana Mamula Nikolić

Za kompanije je danas od najveće važnosti da odgovore na izazove u turbulentnom okruženju, da fokusirano “osluškuju”, imaju “širom otvorene oči” i deluju proaktivno. Nadya Zhexembayeva, edukator i autor knjiga o reinovaciji poslovanja, smatra da mogu preživeti samo one firme čiji lideri i timovi mogu kreativno da odgovore na svakodnevne neočekivane situacije u budućnosti. Bez krize i inovacija nema napredovanja, i osnov su moderne ekonomije i preduzetništva, potvrdili su Novi Šumpeterijanici (New Schumpeterians) profesori Peter Howitt i Philippe Aghion, dobitnici nagrade Frontier of Knowledge Award 2019.

Japan je konstantno okružen nepredvidivim i razornim događajima (zemljotresi, cunamiji), istovremeno ističe se po korporativnoj dugovečnosti – 40 posto firmi koje postoje više od 300 godina nalaze se u Japanu. Prema profesoru Hirotaka Takeuchi sa Harward Business School, pored toga što mnoge japanske firme zamišljaju kakvu budućnost žele da stvore za 100 ili 200 godina, oni stalno rade na stvaranju trajnih promena u društvu u cilju zadovoljnih zaposlenih i društvene zajednice. Lider vaterpolista srpske reprezentacije uspešno vodi timove u dugom nizu pobeda. Njegovo umeće motivisanja igrača pred finalni meč u osvajanju olimpijskog zlata u Tokiju je win win primer uključivanja porodice i zajednice u odlučujućim momentima. Razmišljanje korak dalje je “jedinstvena vrednosna ponuda” ili odlika selektora Dejana Savića, jer njegov fokus već danas je  susret novom izazovu, novom timu za Olimpijadu u Los Anđelesu 2028. U svetu surfinga to je jedini i jedinstveni Garrett McNamara koji je 2010. reinovirao surfing na velikim talasima. Timskim radom i podrškom grada Nazarea usudio se da osvoji talas od 30 metara i postavi novi izazov za generacije surfera koje dolaze.

Osnovne veštine potrebne za napredovanje u svetu nesigurnosti, VUCA svetu (Volatility, Uncertainty, Complexity, Ambiguity) su:

 

– umeće razumevanja postojećih pretpostavki i situacija koje treba ispitati i analizirati u cilju stvaranja novih uvida – istraživati trendove i potrebe svih učesnika na tržištu;

 

– razmatranje alternativa za pronalaženje novih poslovnih modela i praksi koji su relevantni i održivi – uključuje četiri stuba održivosti Ujedinjenih nacija – doprinos društvenoj zajednici, ekološka svesnost i proaktivnost, briga o ljudima i ekonomski razvoj;

 

– samopouzdanje za preuzimanje rizika u cilju postizanja rezultata koji donose veću vrednost korisnicima i zajednici – preduzetnička agilnost i spremnost na pogreške;

 

– generisanje izazovnih iskustava i veza za razvijanje novih odnosa – otvorenost za opcije i nova iskustva.

 

Da bi firme uspele u turbuletnim vremenima reinovacija načina razmišljanja i poslovanja traži konstantno preispitivanje sopstvenih slabosti i ranjivosti. Stoga je biznis dijagnoza sve značajnija u liderstvu, jer kao i u medicini izdavanje recepta bez dijagnoze je pogrešno lečenje. Sa promenama u okruženju  pandemijom COVID-19 i 4.0 SMART revolucijom (Social, Mobile, Analytics, Robots, Transformation), postavlja se pitanje kako pristupiti potrošačima koji odlučuju o opstanku firmi, valorizuju rad firmi i brendova njihovom kupovinom. Otvorena pitanja koja mogu da pomognu u reinoviranju poslovanja kada je poslodavac u cipelama kupaca, klijenata, potrošača mogu biti: na koje elemente treba da se fokusiram da povećam vrednost za potrošače; da li je moja vrednosna ponuda aktuelna i relevantna sa aspekta potreba korisnika u bliskoj budućnosti, kako uključiti nove generacije (Y, Z, Alfa) u našu mapu putovanja kroz digitalna iskustva.

Henry Ford je 1913. uveo pokretne trake u proizvodnju automobila Ford Motor Company. Iako se smatra da je Henri Ford prvi zaslužan za upotrebu pokretne trake, prvi put pokretna traka je upotrebljena 1892. godine, a Thomas Robbins je zaslužan sa to. Ford je, ugledavši pokretnu traku u klanici, gde se koristila, na najbolji mogući način primenio već postojeću industrijsku tehnologiju u svojoj branši stalno je unapređujući.

Za razliku od tehnoloških inovacija (kao što je nova tehnologija ili patent), ovakav način razmišljanja može da omogući inkrementalne reinovacije u poslovanju kako bi se firma izdvojila iz crvenog okeana punog konkurenata u plavi okean novih vrednosti. Prvo je potrebno da se identifikuje osnovni problem ili potreba korisnika kako bi se moglo naći rešenje. Tek tada je moguće osmisliti više različitih pristupa rešavanju problema i sprovesti više različitih testova sa korisnicima kako bi se našlo najbolje moguće rešenje. Nekoliko najčešćih metodologija pri osmišljavanju reinovacija u organizacijama danas su MVP (minimum viable poroduct), „design thinking“, „lean startup“ i „jobs to be done“, “persona”, “mapa empatije” koji dele zajednički pristup u rešavanju problema i dizajnu novih biznis modela sa dodatnom vrednošću za korisnika.

 

Taleb (2010) u svojoj knjizi Crni labud smatra da je ljudski um podložan brojnim slepim tačkama, iluzijama i pristrasnostima te da je: „Prava strategija za pronalazače i preduzetnike jeste da se manje oslanjaju na detaljno razrađene planove i maksimalno se usredsrede na kreativno razmišljanje i prepoznavanje prilika kada se pojave. Iz preteranog bavljenja onim što znamo proističe još jedna naša slična slabost: skloni smo da učimo pojedinosti umesto da usvajamo opšte zakonitosti.“ Otpor promenama dugo se navodi kao jedan od ključnih razloga zbog kojih se kompanije ne prilagođavaju promenama na vreme. Jedan od pristupa je vežba „Kako uništiti kompaniju“. Zaposleni i stejkholderi mogu se podeliti u grupe da nađu najefikasnije načine da se uništi kompaniju. Lisa Bodell, osnivačica i izvršni direktor kompanije „futurethink“ koristi jednostavne tehnike kako bi pomogla organizacijama da prihvate promene i povećaju svoju sposobnost za reinovacije kao što su Google, Novartis, HBO kaže: „prvi put kada je HBO tim izveo ovu vežbu, stvorio je tri taktike koje bi vrhunski konkurent mogao da upotrebi da uništi HBO. Američka rudarska kompanija redovno sprovodi ovu vežbu kako bi se zaštitila i od konkurentskih i tržišnih sila.“ Savremeni menadžment je uvek postojao za „najbolje prakse“. Na treninzima menadžeri koriste uzore da podstaknu i usmere promene. Nova istraživanja sugerišu bolji metod od prethodnog. Naučnici iz Kellogg School of Management iz SAD sproveli su niz eksperimenata i u jednom takvom eksperimentu menadžeri su okupljeni u male timove kako bi stvorili neobične kreativne namene za kartonsku kutiju. Pre brejnstorminga polovini grupe je dat zadatak da podele neprijatne priče iz proteklih šest meseci, a drugoj polovini zadatak da podele priče na koje su ponosni. Prema rezultatima eksperimenta timovi koji su delili neprijatne priče generisali su 26 posto više ideja od grupa koje su delile ponosne priče.

 

Pandemija COVID-19 podsetila je poslovne lidere na brutalnu realnost: da se sve pretpostavke i prakse moraju neprestano da preispituju i da egzistencijalne pretnje mogu doći u bilo kom trenutku, iz bilo kog pravca.

 

Tokom pandemije COVID-19, ponašanje potrošača i zaposlenih se promenilo, a onlajn kupovina, učenje i rad na daljinu postali su neophodni. Kako se preferencije potrošača brzo menjaju, kompanije orijentisane na potrošače treba da ubrzaju povratne informacije sa tržišta redovnim prikupljanjem informacija od potrošača i predviđanjem trendova. Grafikon br. 1 i 2 pokazuju kako je pandemija COVID 19 uticala na ubrzanje korišćenja interneta u različitim oblastima tokom leta 2020. a prema McKinsey istraživanjima.

 

 

Grafik br.1: Iskustvo potrošača u COVID-19 eri

Izvor: Fabius, Kohli, Veranen, and Timelin, McKinesey & Company (septembar 2020)

 

Grafik br.2: Promena ponašanja svih učesnika tokom COVID-19

 

Izvor: Fabius, Kohli, Veranen, and Timelin, McKinesey & Company (septembar 2020)

 

Lideri nove generacije, kao odgovor na talase promena i izazova, jasno postavljaju prioritete, vide širu sliku, digitalno su aktivni, upravljaju promenama, otvoreni su za različite opcije, vode se sopstvenim primerom, spuštaju odgovornosti na niži nivo, neguju timsko poverenje, koriste humor i kreativnost u radu, postavljaju izazovna pitanja, aktivno slušaju, daju povratne informacije, spremno donose odluke, otvoreni su za rizik te preduzimaju akcione korake.

 

Inspiracija za tekst:

  1. Praktični vodič Reinovacija poslovanja PROKRENI IGRU u pripremi (Mamula Nikolić, T. (2022).
  2. Ponašanje nove generacije potrošača i lidera u VUCA svetu (Mamula Nikolić, T. 2021. Izdavač: Univerzitet Metropolitan i iLearn, ISBN: 978-86-89755-20-6, COBISS 36603145)

NASLOVNA

O NAMA

AKTIVNOSTI

BUSINESS NEWS

PARTNERI I PRIJATELJI

GALERIJA

  • Mihajla Pupina 100, 11000 Beograd
  • office@bci.rs; prijava@bci.rs
  • 011/ 123-45-67; 064/123-4567

Slider

Održan panel na temu „Da li ste spremni za fluidni poslovni model?“

U četvrtak, 25. novembra 2021. godine, održan je panel „4 stuba biznisa“ na temu „Da li ste spremni za fluidni poslovni model?“. Panelisti ovog događaja su bili: Nemanja Drobnjak, zamenik generalnog direktora, ManpowerGroup Srbija, Bojan Žepinić, rukovodeći partner, TPA Srbija, Goran Živković, generalni direktor, CBS International i Predrag Groza, partner, advokatska kancelarija TSG. Komunikacioni partner događaja je Business Intelligence Institute.

 

Pod pojmom fluidni poslovni model ukazuje se na dinamičnost i brzinu promena na tržištu, na koje realni sektor u velikoj meri nema testirane odgovore. Ova situacija postavlja rukovodioce u novu zonu u kojoj nemaju veliko iskustvo, gde dosadašnji uspeh ne garantuje budući uspeh.

4 stubaCopy 1

Smanjenje životnog veka kompanija, brz tehnološki napredak, porast vrednosti intelektualne svojine u odnosu na materijalnu svojinu u bilansu stanja kompanija, virtuelni timovi i velika fluktuacija zaposlenih ukazuje na poslovnu složenost koja je za sve nas nova.

 

Nemanja je naglasio „da su promene na tržištu rezultat napretka tehnologije, demografskih trendova i konstantnih inovacija na tržištu. Sve ovo, bez sumnje, zahteva prilagođavanje kompanija na nove modele i načine funkcionisanja. S tim u vezi, uspešna atrakcija i retencija talenata podrazumeva izgradnju odnosa od prvog kontakta sa potencijalnim kandidatom, kroz transparentnu komunikaciju, adekvatan onboarding i uključivanje od strane direktnih nadređenih, usklađivanje paketa kompenzacija i beneficija sa potrebama talenata i razvoj dugoročnog karijernog plana. Na ovaj način kreiramo posvećene i lojalne zaposlene, kao i promotere kompanije na tržištu“.

 

Bojan je izjavio da „prema podacima NBS, u  prvoj polovini 2021. godine, ostvaren je neto priliv od stranih direktnih investicija u vrednosti od 1.6 mrd evra, što ukazuje da se trend visokih stranih investicija nastavlja. Svi pokazatelji ukazuju da će, bar u srednjem roku, strane investicije ostati na vrlo visokom nivou“. Usled velike fluktuacije zaposlenih, naročito juniora, u svim industrijama, Bojan zaključuje da „kompanije treba sve više da ulažu u srednji menažment, koji treba da bude spreman da podnese tu vrstu fluktuacije i bude noseći stub biznisa u poslovnim talasima za koje nemamo precizne prognoze kretanja, kao i da na ove promene kompanije treba da gledaju kao na input za kreiranje starteškog pristupa istim, a ne kao barijeru za poslovanje“.

 

Predrag je rekao „da su izazovi za privredu u uslovima pandemije i promenjenih uslova poslovanja veliki, što nužno zahteva prilagođavanje i fluidniji pristup u poslovanju u svim granama privrede. Na dnevnom redu zapadnoevropskih kompanija je promena u sistemu lanca snabdevanja i izmeštanje proizvodnje iz Kine u druge regione, što može biti velika šansa za Srbiju. Na svima nama je da, na osnovu dosadašnjeg iskustva sa stranim investitorima, radimo na poboljšanju pravnog okvira i unapređenju pravne sigurnosti i da iskoristimo ovu izuzetnu priliku za Srbiju.“

 

Goran je naglasio da „sve veća pažnja velikih investicionih kuća je usmerena ka Beogradu i Srbiji iz više razloga. Sa jedne strane u pitanju je tržište koje je najmlađe u regionu i u kome još nije došlo do saturacijie ni u jednom segmentu. Takođe, to je tržište koje će i ove godine zabeležiti rekorde po broju prometovanih stanova i poslovnih prostora. Sa druge strane, percepcija rizika u analizama investitora se sve više smanjuje, što nas stavlja na mapu i potencijalnih investitora koji su konzervativniji kada je u pitanju ulazak na nova tržišta. Poredeći sa regionom odnos ponude i potražnje je u Srbiji najizbalansiraniji pa sa tim u vezi nije za očekivati da bi u skorije vreme moglo doći do nekih ozbiljnijih pomeranja kad su u pitanju cene nekretnina.“

 

Zahvaljujemo se svim učesnicima na prisustvu, kao i panelistima na diskusiji.

NASLOVNA

O NAMA

AKTIVNOSTI

BUSINESS NEWS

PARTNERI I PRIJATELJI

GALERIJA

  • Mihajla Pupina 100, 11000 Beograd
  • office@bci.rs; prijava@bci.rs
  • 011/ 123-45-67; 064/123-4567

Scroll to top