Slider

Ana Mirković: Veštine novog doba

Ana Mirković, CEO & CO-FOUNDER, Digital Communications institute

Svaka firma, organizacija i pojedinac danas, u eri brzih promena i konstantnog prilagođavanja, postavlja kao jedan od najvažnijih ciljeva rad na unapređenju veština novog doba. Nikada se ranije svet nije toliko brzo menjao, a svakoj promeni se organizam prirodno bar malo opire, težeći da ostane u stanju u kom se nalazi – i zbog postojećih modela ponašanja i zbog straha od novog i neizvesnog nad čim (možda) neće imati kontrolu. Neophodno je bazu svake organizacije postaviti tako da je podložna promenama i fleksibilna na adaptaciju, a čija je osnovna funkcija da bude „vazdušni jastuk“ za sve ljude kojima stalne promene ne prijaju, uzimaju im snagu, smanjuju samopouzanje i efektivnost na poslu.

Najvažniji zadatak svih koji rade u ljudskim resursima je da posvećeno rade na osnaživanju ljudi, pomognu im da prihvate neophodnost stalnog učenja i rada na sebi i u tome pronađu izazov i radost.

 

Veštine su nešto što stičemo učenjem, a održavamo stalnom vežbom. Nije dovoljno jednu veštinu izgraditi, neophodno je stalno i posvećeno raditi na tome da ona postane deo našeg ponašanja. Nasuprot veštinama, sposobnosti su urođene, a od stepena razvoja sposobnosti  zavisi i nivo sticanja veština. Kada neko ima natprosečnu sposobnost za savladavanje neke veštine, kažemo da je ta osoba talentovana i da je posebno nadarena. Sposobnosti su inteligencija, pamćenje, fleksibilnost, razmišljanje, a veštine: kritičko promišljanje, komunikacija i pregovaranje, inicijativa, motivacija i produktivnost, liderstvo, različite vrste pismenosti, socijalne veštine, kreativnost.

 

 

Kritičko razmišljanje

 

Kritičko razmišljanje je skup različitih kompleksnih veština koje se odnose na promišljanje o fenomenima na više nivoa. Reč je o samousmerenom razmišljanju koje dovodi do novih i inovativnih ideja i rešavanja problema. Logičko i kritičko razmišljanje podrazumeva kritički osvrt na iskustva i procese učenja i donošenje efektivnih odluka izbegavanjem uobičajenih „zamki“ kao što su: sagledavanje samo jedne strane problema, odbacivanje svih dokaza koji su u koliziji sa našim idejama, donošenje zaključaka vođeno strašću, a ne logikom i tvrdnje koje nisu potkrepljene dokazima, već su mentalni konstrukt pojedinca.

 

Ove veštine temelje se na univerzalnim intelektualnim vrednostima: jasnoća, tačnost, preciznost, doslednost, relevantnost, čvrsti dokazi, dobri razlozi, dubina, širina i poštenje.

 

Naše ljude učimo da prepoznaju, rekonstruišu i procene argumente koje neko koristi u komunikaciji, da identifikuju premise i zaključke – komponente dobrog argumenta, kako da razlikuju deduktivne i nededuktivne argumente, valjanost, snagu i slabosti. Takođe, konstantno radimo na prepoznavanju modela formiranja loših uverenja i načina za njihovo prevazilaženje i primenjivanje logičkih alata u donošenju odluka i rezonovanju.

 

Komunikacija

 

Način na koji komuniciramo govori mnogo (pa skoro sve) o nama samima. Kažu da nikada ne dobijemo drugu priliku da ostavimo prvi utisak i da se on formira u svega nekoliko sekundi interakcije sa drugom osobom, a kakav će on biti zavisi potpuno od naše komunikacije – verbalne i neverbalne.

 

Okruženje donosi zaključke o našim crtama ličnosti i našem raspoloženju, kreira sliku i definiše odnos prema nama na osnovu našeg komunikacijskog stila. Pa ipak, moramo imati u vidu da je komunikacija dvosmeran proces, a način na koji komuniciramo se menja od situacije do situacije – u zavisnosti od toga kakav odnos želimo da izgradimo, koji efekat želimo da postignemo, koliko nam je neko važan.

 

Osnovni element komunikacije je aktivno slušanje koje ima za cilj da čujemo i razumemo sagovornika, te je neophodno stalno raditi na unapređenju slušalačkih kapaciteta. Takođe, ljude treba stalno učiti veštinama govorne komunikacije, čitanja neverbalnih gestova, uspostavljanju odnosa sa drugima, razumevanju potreba drugih, empatiji i toleranciji.

 

 

Inicijativa, motivacija i produktivnost

 

Monotonija je stanje kom retko koji sistem teži, a ako potraje – dovodi do nezadovoljstva koje ima za cilj neku veliku promenu. Svima nam dosadi jedan isti obrazac ponašanja koji traje dugo i svi smo, s vremena na vreme, željni promena. Ipak, promene ne dolaze same od sebe i neophodno je da ih sami iniciramo. I ovde počinje priča o kreativnosti i pokretačkoj snazi (motivaciji). Iako su naše neostvarene želje uvek prisutne, često nam nedostaje inicijativa za njihovo ispunjavanje. Ipak, inicijativa prirodno dolazi samo kod malog broja ljudi. Bez inicijative većeg broja članova tima, uspeh tima je upitan.

 

Inicijativa je uvek povezana sa motivacijom. Neki ljudi su vođeni unutrašnjom (intrinzičnom) motivacijom, dok su drugi vođeni spoljašnjom (ekstrinzičnom). Od toga kakav je ko zavisi i čime ćemo ga pokrenuti, kako ga uključiti u procese, na koji način ćemo ga inspirisati i učiniti da bude srećan u našem sistemu. Inicijativa se najbolje vežba sa veštinama poput fleksibilnosti i liderstva.

 

Produktivnost je veština pojedinca da završi posao u odgovarajućem vremenskom roku.

 

Poslovno rečeno, to se zove “efikasnost”. Zajednički cilj svih zaposlenih je da se postigne više posla za manje vremena. Razumevajući strategije produktivnosti na svim nivoima, zaposleni otkrivaju načine kako da najbolje rade, istovremeno usvajajući kako drugi rade.

 

 

Liderstvo

 

Liderstvo je sposobnost razvijanja i prenošenja vizije grupi koja će tu viziju i ostvariti. To je proces u kome pojedinac ostvaruje uticaj na grupu radi ostvarivanja zajedničkog cilja. Dobar lider nađe način da pomogne onima koji rade loše da rade dobro i da se pomogne onima koji rade dobro da rade još bolje.

 

Liderstvo podrazumeva promene, a ne održavanje postojećeg stanja. Liderstvo uključuje istomišljenike i sledbenike ideje, a ne podređene. Liderstvo podrazumeva uticaj koji se javlja između lidera i onih koji ga u viziji slede. Liderstvo samo za sebe nije dovoljno za ostvarenje poslovnih ciljeva, ali danas bez liderstva teško da će bilo koji poslovni cilj biti u potpunosti ostvaren.

 

 

Medijska pismenost

 

Medijska i informaciona pismenost predstavlja jednu od osnovnih dimenzija moralnog i građanskog obrazovanja. Ona je, takođe i osnovno pravo svakog građanina u svakoj zemlji sveta i time svakome omogućava da zaštiti svoju privatnost i pronađe svoje mesto u društvu čije tehnološko okruženje se sve brže i brže menja.

 

Odnosi se na sve medije, uključujući televiziju i film, radio i snimljenu muziku, štampane medije, internet i druge nove digitalne komunikacione tehnologije.

 

Ova veština nam pomaže da pronađemo istinu u moru informacija. Uči nas koje platforme i formate treba da ignorišemo, a koje da prigrlimo, što je podjednako važno. Neophodno je u ovom novom dobu analizirati medije i razumeti potencijalne probleme koji mogu nastati prilikom upotrebe digitalnih alata.

 

Ljudima sa kojima radimo treba pomoći da razviju potencijale za razumevanje, interpretaciju, vrednovanje, kritičko i kreativno mišljenje, kao i razvoj komunikacionih sposobnosti, odnosno kritičko konzumiranje, ali i proizvodnju, medijskih sadržaja.

 

S medijskom pismenošću usko su povezane digitalna pismenost, društvene mreže (kako ostati bezbedan, uticaj društvenih mreža, footprints-tragovi koje ostavljamo, odgovornosti koje imamo kao korisnici), kao i digitalno nasilje.

 

Medijska pismenost je preduslov za kritičko posmatranje društva u kojem živimo, ali i za donošenje svakodnevnih životnih odluka koje su bazirane na činjenicama.

 

 

Kreativnost

 

Kreativnost je sposobnost stvaranja nečeg novog, bilo da je reč o novom rešenju nekog problema, novom procesu ili metodu, ili novom umetničkom predmetu ili formi. To je kreiranje jednog poptuno novog pristupa/ideje ili povezivanje starih ideja na novi način. Kreativnost se razlikuje od inovacije koja se odnosi na primenu kreativnih ideja.

 

Neophodna veština novog doba je razumevanje interakcije kreativnosti, organizacionih procesa i sistema i uspešnih inovacija, istraživanje alata i tehnika za podsticanje individualne i grupne kreativnosti, razumevanje kako podstaći eskperimentisanje, improvizaciju i podršku „greškama“ i ovladavanje tehnikama kreativnog razmišljanja.

 

Sva je prilika da vreme koje dolazi, podrazumeva stalno učenje, a stalne tehnološke inovacije utiču na promenu poslova, procesa, percepcije, ponašanja i želja. Na mnoge promene ne možemo uticati i naš zadatak je da im se reaktivno prilagođavamo. Ono na šta možemo potpuno uticati je unapređenje naših veština, a taj rad na sebi će nam pomoći da se lakše adaptiramo na promene i budemo efikasni onoliko koliko to od sebe očekujemo.

NASLOVNA

O NAMA

AKTIVNOSTI

BUSINESS NEWS

PARTNERI I PRIJATELJI

GALERIJA

  • Mihajla Pupina 100, 11000 Beograd
  • office@bci.rs; prijava@bci.rs
  • 011/ 123-45-67; 064/123-4567

Slider

Nenad Jevtović – Ekonomski aspekt odliva mozgova

Migracije ljudi nisu novost za Srbiju i zemlje koje je okružuju. Ono što je karakteristično za migracije relativno novijeg datuma jeste da su uglavnom vođene željom za boljim životom i životnim standardom. Migracija radne snage za Srbiju, kao deo nekadašnje Jugoslavije, nije fenomen koji je nastao približavanjem Evropskoj uniji; što je slučaj kod nekih od istočnoevropskih zemalja, čije je stanovništvo počelo da migrira tek nakon ulaska u tu zajednicu. Stanovništvo sa prostora bivše Jugoslavije je počelo da migrira u ogromnim talasima prema zapadu pre pola veka, i to uz podršku zemalja u koje se odlazilo, ali uz odobrenje bivše komunističke vlasti u Jugoslaviji. Na taj način je jedna strana uspela da reši nedostatak radne snage u primarnom sektoru, dok su s druge strane pristizale doznake i smanjena je nezaposlenost nerazvijene privrede.

Profilna slika Nenad Jevtović IRI-01

Na današnje migracije utiče čitav niz push i pull faktora. Posle raspada Jugoslavije, ratova i tranzicije, ljudi su otišli u potragu za boljim životnim standardom, mogućnošću napredovanja u svojoj profesiji, stabilnosti i pouzdanim sistemima vlasti, gde bi mogli da izgrade temelje za buduće generacije. Pored toga, struktura migracione populacije se menja, i sve više mladih sa perspektivom odlazi na studije u inostranstvo, a visokoobrazovani i kvalifikovani odlaze nakon završetka studija (tzv. brain drain). Mnogi visokokvalifikovani stručnjaci iz zemalja poput Srbije imaju koristi od sve veće globalizacije, jer se razvijene države međusobno nadmeću kako bi privukle visokokvalifikovane ljude putem privilegovanih pravila o ulasku i boravku u svojoj zemlji. U toj igri države iz kojih mladih ljudi odlaze su na gubitku, а Srbija je jedna od njih.

 

Od početka 2019. sa grupom istraživača u Institutu za razvoj i inovacije radim na tome da na osnovu javnih demografskih, obrazovnih i makroekonomskih statistika i podataka, izračunamo uticaj trenutnog emigracionog trenda na srpsku ekonomiju i zemlje zapadnog Balkana; kao i da postavimo osnovu za dalje detaljne i dublje analize. Ovo pitanje smo prepoznali kao značajno, jer pored prisutnog problema depopulacije i starenja stanovništva, problem sa izuzetno negativnim efektima je odlazak mladih ljudi iz Srbije nakon školovanja.

 

Rezultati pokazuju da ukupni troškovi obrazovanja lica koja napuštaju Srbiju u jednoj godini, u zavisnosti od obrazovne strukture, variraju od skoro 960 miliona do nešto preko 1,2 milijarde evra. Poređenja radi, ukupan izvoz informaciono-komunikacionih usluga u 2018. godini iznosio je 1,1 milijardu evra, dok se izvoz celokupnog sektora poljoprivrede u rodnim godinama kreće oko 900 miliona evra. Do troškova obrazovanja u slučaju emigracije smo došli tako što smo obračunali koliko društvo uloži u jednog mladog čoveka koji je 2000. godine bio predškolskog uzrasta, preko osnovne i četvorogodišnje srednje do kraja akademskih studija koje su u proseku trajale pet godina i okončane su 2018. godine. Rezultati pokazuju da je u proseku uloženo oko 34 hiljade evra po osobi.

 

Troškovi srednjoškolskog obrazovanja koje je trajalo četiri godine i okončano 2018. godine iznosili su blizu 21 hiljade evra, dok su troškovi osmogodišnjeg osnovnog obrazovanja oko 13,5 hiljada evra. Procenu troškova školovanja lica sa stečenom diplomom doktora nauka značajno otežava nedostupnost podatakа. Na osnovu raspoloživih informacija dolazimo do grube aproksimacije od oko 55 hiljada evra prosečnog troška ukupnog školovanja jednog doktora.

 

Kada se dođe do obračuna koliko je trošak koji nastaje emigracijom pojedinca, nailazi se na sledeći problem – koliko ljudi odlazi iz Srbije. Ne postoje precizne statistike koliko ljudi emigrira, taj broj ne poseduju ni domaće ni međunarodne institucije. Procene broja migranata iz Srbije pruža Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u Izveštaju o međunarodnim migracijama. Tako je OECD procenio da je iz Srbije u periodu od 2012. do 2016. godine otišlo oko 245.000 lica. Ovo znači da je prema procenama ove organizacije iz Srbije u zemlje članice OECD u proseku godišnje emigriralo oko 49.000 ljudi. Najviše ih je, kako se navodi u Izveštaju, napustilo Srbiju 2015 – oko 60.000, dok je u 2016. godini taj broj bio za oko 15.000 manji. Ove brojeve bi trebalo razložiti na one koji su stalno i privremeno emigrirali, jer su podacima obuhvaćena sva lica koja napuštaju zemlju, tako da su između ostalog uključena i lica koja su u inostranstvo otišla usled rada na privremenim poslovima sezonskog tipa, lica koja se nalaze na školovanju, međukompanijski transferi radnika i drugi oblici tzv. privremene migracije (temporary labour migration).

 

Prema statistici OECD najviše ljudi iz Srbije odlazi u Nemačku, oko 17% u Austriju, dok je Slovenija na trećem mestu. Upravo iz razloga što se prema OECD pristupu obuhvataju i privremene migracije, nije zanemarljiv broj onih koji se u Srbiju vraćaju, a koji je u proseku za ovaj petogodišnji period iznosio oko 33.300, čime se dolazi do neto odliva stanovništva u proseku od oko 15.700 lica godišnje. Precizno utvrđivanje verodostojnosti ovih brojeva i prirode odlazaka u pogledu trajnosti, ključno je za dalju analizu ovog izazova, i to je pitanje za statističare i demografe.

 

Naša dalja istraživačka aktivnost se fokusirala da saznamo koliki su troškovi visokog obrazovanja na izabranim fakultetima Univerziteta u Beogradu, kako bi sagledali da li postoje i kolike su razlike prilikom školovanja za različita zanimanja. Posmatrano po pojedinačnim fakultetima raspon ukupnih troškova obrazovanja kreće se u intervalu od 30.821 evra na Ekonomskom fakultetu, do čak  58.095 evra na Medicinskom, odnosno 70.694 evra na Stomatološkom fakultetu. Ovi troškovi uključuju i trošak po društvo sticanja srednjoškolske diplome, pa je razlika po fakultetima isključivo posledica različitih troškova akademskog obrazovanja, koji se kreću od 11.073 evra na Ekonomskom do 40.924 evra na Medicinskom, odnosno 53.523 evra na Stomatološkom fakultetu. Ovakva gradacija troškova po fakultetima je očekivana kada se uzme u obzir sama priroda fakulteta, neophodna tehnička opremljenost nastave kao i neophodni prateći materijali, pomagala i oprema. Poređenja radi, školovanje doktora medicine u Nemačkoj košta poreske obveznike preko 200 hiljada evra, dok u Ujedinjenom Kraljevstvu ukupni trošak školovanja (koji obuhvata i trošak države i trošak domaćinstava) prelazi 200 hiljada funti. Identifikujući značajnu razliku koja postoji u troškovima školovanja pojedinih profila u Srbiji i okruženju i u razvijenim zemljama, može se naslutiti koje profesije će biti pod dodatnim pritiskom strategija razvijenih zemalja za privlačenjem visokokvalifikovanih doseljenika.

 

Trošak obrazovanja lica koje je diplomiralo 2018. godine, u evrima

 

 

Broj godina studiranja Trošak fakultetskog obrazovanja Trošak celokupnog obrazovanja
Ekonomski fakultet 5 11.073 30.821
Biološki fakultet 5 18.944 38.692
Poljoprivredni fakultet 5 16.397 36.145
Tehnološki fakultet 5 20.822 40.570
Elektro-tehnički fakultet 5 16.031 35.778
Mašinski fakultet 4 14.523 33.866
Stomatološki fakultet 7 53.523 70.694
Medicinski fakultet 7 40.924 58.095

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Izvor: Institut za razvoj i inovacije

 

 

Iz dvogodišnjeg ciklusa istraživanja mogu izneti zaključak da Srbija i region trpe značajne ekonomske posledice usled emigracije stanovništva posebno mladih, i da je taj proces pre pandemije kovid virusa bio u uzlaznoj putanji. Takođe, Srbija i okruženje imaju značajne pozitivne efekte u vidu doznaka koje iseljenici šalju u maticu, ali struktura tih doznaka koja se dominantno odnosi na potrošnju i ulaganje u nekretnine ne može biti izvor daljeg rasta i razvoja, već samo faktor koji pozitivno utiče na platni bilans. Za dugoročni rast i razvoj potrebno je pripremiti i sprovesti mere jačanja veza sa ljudima u dijaspori, razvoj politika koje bi ih podsticale da se vrate u Srbiju i investiraju u sopstvene biznise ili se zaposle u domaćim kompanijama. Neke naznake tih mera se vide, ali je potrebno da budu značajnije prepoznate od kreatora ekonomskih politika; kako bi u godinama koje dolaze, iz dijaspore dolazile dodatne investicije u propulzivne sektore i time se podigao opšti nivo investicija u zemlji i povećala dugoročna stopa rasta.

NASLOVNA

O NAMA

AKTIVNOSTI

BUSINESS NEWS

PARTNERI I PRIJATELJI

GALERIJA

  • Mihajla Pupina 100, 11000 Beograd
  • office@bci.rs; prijava@bci.rs
  • 011/ 123-45-67; 064/123-4567

Slider

Pametni gradovi i migracije

Ekspertski tim kompanije Aigo

Ukoliko polazimo od činjenice da danas u svetu 53% populacije živi u gradovima, a da će, prema procenama UN, do 2050. oko 66% populacije živeti u gradovima, koje 3 TOP transformacije gradovi treba da realizuju da bi bili spremni za ovu tranziciju?

Gradovi bi, pre svega trebalo da usvoje model ekološki održive urbanizacije. Širom sveta stanovnici savremenih sredina suočavaju se sa mnogim ekološkim problemima, uključujući zagađenje vazduha, vode i zemljišta, zagušenje saobraćaja i buku, te loše uslove stanovanja pogoršane neodrživim urbanim razvojem. Procenu svih ovih rizika potrebno je uraditi na jedan temeljan način, a onda primeniti sveobuhvatna rešenja koja će doneti višestruke koristi za javno zdravlje.

Izvor: unsplash.com

Sa povećanjem broja stanovnika i opštim trendom produžavanja radnog veka, očekivano je da će se i špicevi saobraćajnih gužvi povećavati i produžavati. Stvaranje i održavanje transportne mreže jedna je od najstarijih i najvažnijih funkcija upravljanja gradovima. Organizovanje dinamičnijeg i dobro povezanog sistema prevoza u kojima se ljudi neometano prebacuju između više vrsta transporta, uključujući bicikl, pešake, automobile i železnicu je jedan od osnovnih uslova za nesmetano funkcionisanje gradova.

 

Da li se i kako pametni gradovi prilagođavaju na digitalne nomade kao privremene stanovnike?
Izvor: Unsplash.com

Rad na daljinu nije ništa novo kada govorimo o IT industriji. Međutim, poslednjih godina, a naročito kao posledica trenutne pandemije, ovaj koncept se proširio i na druge delatnosti.

 

Izbor mesta odakle želimo da radimo, kao i vremena koje želimo da provedemo na određenoj lokaciji, neminovno utiče na to kako se koristi gradska infrastruktura i javne usluge.

 

Koliko su digitalni nomadi bitni svetskim metropolama najbolje možemo da vidimo ako posetimo sajt Nomadlist koji okuplja digitalne nomade iz celog sveta. Oni konstantno rangiraju gradove na osnovu različitih kriterijuma koji se odnose na kvalitet života.

 

Ako se osvrnemo na neka predviđanja da će do 2035. godine biti milijardu digitalnih nomada, koji obično pristojno zarađuju, onda je jasno da je gradovima ova kategorija privremenih stanovnika jako bitna.

 

Ono što digitalni nomadi najviše cene, a dobra organizacija pametnih gradova tome može da doprinese, je lak pristup informacijama, zdravo okruženje i dobar zdravstveni sistem, jednostavna komunikacija sa javnim institucijama.

 

Važnost digitalizacije javnih usluga prepoznali su gradovi poput Njujorka, San Franciska, Barselone, Helsinkija i Londona koji u ovome prednjače.

 

Helsinki je sjajan primer grada koji je odgovorio na zahteve međunarodnih tehnoloških talenata. On je postao prvi „City as a Service“  (CaaS)  grad na svetu. Na zvaničnom sajtu gradske uprave postoji opcija izbora „sveobuhvatnog paketa usluga“ koji svakom novopridošlom stanovniku olakšava snalaženje, administrativne poslove i generalno komunikaciju sa svim službama.

 

Svaki razvoj donosi i cenu koju je potrebno za to platiti. Da li je gubitak privatnosti najveća cena koju „plaćaju“ građani pametnih gradova?

Prvo što većina ljudi pomisli kada čuje „pametni grad“ jeste neograničena količina podataka koja se o njima prikuplja.

Izvor: unsplash.com

 

Iako to nije daleko od realnosti, stvari ipak treba postaviti u pravu perspektivu.

 

Mnogi gradovi oko nas opremljeni su za prikupljanje sve veće količine podataka o stanovnicima i njihovim aktivnostima.

 

Kada se agregiraju, što uglavnom i jeste slučaj, onda svaki zapis o pojedincu više nije tako lako dostupan. To svakako treba da ohrabri i smanji napetost po pitanju privatnosti.

Lokalne vlasti informacije mogu i treba da koriste za razvijanje politika koje će grad učiniti efikasnijim i održivijim, pa građani tako postaju uticajniji u oblikovanju grada u kojem žive.

 

Potencijalno problematičniji su podaci koji se prikupljaju u realnom vremenu, na nivou pojedinca. Na primer, u Singapuru vlada planira da uvede obavezu da svi automobili imaju satelitski navigacioni sistem koji će pomoći u nadgledanju lokacije u bilo kom trenutku, brzinu i smer.

 

Više informacija o korisniku koje su dostupne vlastima i kompanijama samo po sebi nije problem. Potencijalni rizik se javlja kada se ovi podaci koriste u komercijalne svrhe iili se prodaju drugima.

 

Javno-privatna partnerstva će biti sve češća pojava u bliskoj budućnosti, a vlade koje su uključene u njih, trebale bi podrobno da istraže rizike privatnosti i bezbednosti koji proističu iz ovakvih aranžmana. Smanjenje mogućnosti da se podaci o građanima zloupotrebljavaju, zakoni i propisi o privatnosti koji će obezbediti da se podaci koriste za dobrobit svih uključenih učesnika je prvobitno zadatak vlasti, ali i profesionalna obaveza prema široj zajednici kompanija koje učestvuju u ovim partnerstvima.

 

5G mreža i pametni gradovi? Da li je neophodna?

Stvaranje komfornijeg i sigurnijeg života, koje sa sobom donosi digitalna transformacija, kreće od velikih gradova i lokalnih samouprava, ali se tu svakako ne završava.  Ulice, autoputevi, zgrade, javni i lični uređaji deo su ekosistema koji, da bi život učinili lakšim, moraju da budu međusobno povezani. 5G mreža upravo donosi platformu koja omogućava pouzdano povezivanje, ali i skalabilnost kako se broj povezanih uređaja povećava.

 

Ova tehnologija je dizajnirana tako da obezbeđuje brz prenos podataka u realnom ili gotovo realnom vremenu od senzora, na kojima se prikupljaju informacije, do centralnih sistema na kojima se informacije obrađuju i dalje distribuiraju. Možda ne možemo da kažemo da je 5G mreža neophodna, ali sa sigurnošću možemo da tvrdimo da će ona omogućiti primenu mnogih novih aplikacija koje pre njene pojave nisu bile moguće. Dobri primeri za to su pametne zgrade, sistemi logistike, upravljanje javnim voznim parkovima, praćenje kvaliteta vazduha i vode.

 

Osim što će olakšati održavanje infrastrukture i poboljšati kontrolu protoka informacija, doprineće i mogućnostima podešavanja sistema koji treba da pametne gradove učine prilagodljivim na promene u okruženju, tokovima i aktivnostima jednog grada.

 

Kako se pametni gradovi u osnovi oslanjaju na IoT da bi funkcionisali, 5G će svakako igrati jednu od ključnih uloga u njihovom daljem razvoju.

 

Koliko je Beograd blizu pametnog grada, koji preduslovi postoje i koji su najveći izazovi na putu transformacije ka „pametnom” gradu? Da li je život u „pametnom gradu” jedan od činilaca koji opredeljuje ljude na migracije iz Srbije?

Beograd, kao i većina drugih svetskih metropola ima tendenciju da se širi i raste, kako u pogledu površine koju zauzima, tako i u broju stanovnika koji ga naseljavaju. To sa sobom svakako donosi mnogo novih izazova, ali i potrebu da se poboljšaju neka postojeća rešenja.

 

Koncept pametnog grada, u godinama koje dolaze, sigurno će biti jedan od ključnih faktora, kako za poboljšanje kvaliteta života svih građana, tako i za optimalnu organizaciju upravljanja.

 

Kada govorimo o izazovima sa kojima se susreće naš glavni grad, njih svakako ima najpre u domenu javnog prevoza, primeni energetske efikasnosti na što većem broju objekata, ali i u tretmanu otpada.

 

Iako u mnogim segmentima Beograd jeste na početku, postoje značajni koraci koji su poslednjih godina preuzeti kako bi se koncept pametnog grada približio stanovnicima, a njegove koristi učinile vidljivijim. Tome je svakako doprinela i pandemija u kojoj se nalazimo, pa je primena nekih novih, savremenih rešenja zaista postala deo naše svakodnevice.

 

Zahvaljujući tom razvoju, danas u Beogradu postoje tri aktivne aplikacije, čija je osnovna svrha informisanje građana o radovima u gradu i drugim aktivnostima koje su od interesa.

 

Ipak, ovde ne treba zaustaviti priču o pametnim gradovima kada govorimo o teritoriji naše zemlje.

 

Primera radi, Niš ili Kragujevac učinili su svoje prve korake ka uvođenju tehnologija koje olakšavaju život građanima. Korišćenjem Google mape sada je moguće saznati koji javni prevoz je potrebno da koristite da biste stigli do željene tačke.

 

Bez obzira o kom gradu u Srbiji govorimo jedno je sigurno – na putu ka evoluciji u pametni grad postoje prepreke i izazovi, ali to je svakako dostižan cilj. Gradovi i lokalne samouprave razvijaju i razvijaće različite modele prikupljanja, obrade i distribucije informacija kako bi mogli da unaprede život građana i iskoriste potencijal koji razmena informacija ima za dalji razvoj i napredak.

NASLOVNA

O NAMA

AKTIVNOSTI

BUSINESS NEWS

PARTNERI I PRIJATELJI

GALERIJA

  • Mihajla Pupina 100, 11000 Beograd
  • office@bci.rs; prijava@bci.rs
  • 011/ 123-45-67; 064/123-4567

Slider

Tržište stambenih nekretnina

Stambeno tržište Beograda nalazi se na mnogo sofisticiranijem nivou sada u odnosu na period od pre 15 godina. Velika razlika između ponude i tražnje vuče korene još od 90-ih godina usled potpunog nedostatka građevinske aktivnosti, a upravo ta razlika predstavlja ogroman potencijal za razvoj ovog segmenta tržišta koje u poređenju sa većim gradovima Centralne Evrope i dalje ima najmanji broj izgrađenih kvadrata po stanovniku. U poređenju sa ostalim zemljama u regionu, Srbija se otvorila sa zaostatkom od najmanje 10 godina tako da je izloženost stranom kapitalu i finansijskim tokovima bila poprilično skromna te posledično ni građevinska aktivnost nije bila intenzivna kao u zemljama u regionu.

 

Danas širom zemlje se mnogo gradi, a stambeni oporavak tržišta predvodi Beograd, gde su zabeležene najviše stope rasta zajedno sa najvećim brojem novih lokacija i zemljišta koji treba da se razviju. Međutim, iako je izgradnja intenzivna, godišnja stopa rasta ukupnog stambenog fonda je prilično niska i ostaje između 0,7% i 1% godišnje. Pored evidentnog zaostatka u izgradnji, ono što je, takođe, veoma bitno je poređenje prosečnog životnog prostora Srbije sa zemljama Evrope.

Tamara Kostadinović, Head of Market Research, CBS International, deo Cushman & Wakefield grupe

Tako na primer, Srbi u proseku imaju 22-23 kvadrata životnog prostora na raspolaganju, što je posledica višegodišnjeg nedostatka finansijskih sredstava što je uticalo da više generacija jedne porodice živi u istom stambenom prostoru. Opšta preporuka je da minimalna površina životnog prostora bude oko 25 kvadratnih metara po osobi, dok je prosek u većim gradovima Zapadne Evrope oko 35 kvadratnih metara, što ide u prilog potencijalnoj tražnji u cilju rešavanja životnog prostora na srednji i duži rok. To je, svakako, i jedan od inicijatora veće tražnje, naročito među mlađom populacijom i stanovnicima srednje dobi, nezavisno od negativnog trenda u prirodnom priraštaju.

 

Na osnovu zvaničnih podataka Republičkog geodetskog zavoda, broj prodatih stambenih jedinica u Beogradu je beležio rastući trend od 2014. godine dok je najveći porast zabeležen u periodu 2018-2019. godine kada je dostignut najveći broj prodatih jedinica koji je iznosio više od 18.800.

 

Kada se govori o 2020. godini, broj transakcija je bio neznatno smanjen pri čemu zvanični podaci govore da je 16.270 stambenih jedinica prodato u Beogradu, što je u odnosu na prethodnu godinu za 13% manje, a direktna je posledica restriktivnih mera usled pandemije koronavirusa.  Najznačajniji pad na tržištu je bio, upravo, u periodu između 15. marta i 15. aprila 2020. godine, dok je kao posledica ublažavanja mera od maja iste godine počeo i oporavak ovog segmenta tržišta nekretnina naročito u pogledu tražnje. Prva polovina 2021. godine pokazuje potpun oporavak tržišta stambenih nekretnina budući da je prema zvaničnim informacijama broj prodatih stanova dostigao 10.024. U poređenju sa istim periodom prošle godine, tražnja za stambenim jedinicama porasla je za 46%, tj. za 14% više i u odnosu na isti period iz 2019. godine.

 

 

Izvor: Ukupan broj prometovanih stanova – Republički geodetski zavod, Registar cena nepokretnosti; Ukupan broj izgrađenih stanova – Republički zavod za statistiku; broj izgrađenih stanova u 2020. godini biće dostupan u avgustu 2021. godine

Wellport; Izvor: CBS International.

Novi trendovi na tržištu stambenih nekretnina

Tržište stambenih nekretnina je u prethodnih nekoliko godina doživelo potpunu transformaciju na koju je u najvećoj meri uticao priliv stranih investitora koji su na tržište uveli nove trendove kroz koncept planski izgrađenih stambenih kompleksa zatvorenog tipa (kondominijume) koji pored visokih standarda kvaliteta građevinskih i završnih radova, kupcima nude sve dodatne sadržaje za život. Lokacija, miks strukture stanova, nivo kvaliteta završnih radova i prateći sadržaji predstavljaju ključne parametre za distinkciju i prepoznavanje jedinstvenih prednosti projekta i njihove konkurentnosti. Prateći sadržaji koji su prepoznati od strane kupaca kao dodatna pogodnost pri izboru stana, uglavnom, zavise od kategorije projekta i obuhvataju sada već prepoznatljive osnovne dodatne sadržaje koji su karakteristični za projekte višeg i srednjeg kvaliteta (poput profesionalnog održavanja i obezbeđenja, recepcije, 24/7 video-nadzora, privatnih parkova i dečijih igrališta) do ekskluzivnih pratećih sadržaja koji su zastupljeni u projektima visokog kvaliteta (pored navedenih sadržaja karakteriše ih i kontrolisani pristup kompleksu, spa centar sa bazenom, saunom i teretanom namenjenim samo stanarima i dr.).

 

 

Potencijalni kupci i uticaj dijaspore na tržište nekretnina

Specifično životno okruženje i luksuzni stambeni projekti privlače kupce koji su spremni da odvoje više novca kako bi osigurali dom na najboljoj lokaciji. U najvećoj meri kupci su Srbi, dok kada je reč o kupcima iz dijaspore, njihovo učešće u kupovini je stabilno dugi niz godina. Oni su uvek bili aktivni u kupovini stambenih jedinica u zemlji matici. U poslednje vreme je njihov broj veći u projektima višeg kvaliteta gradnje, gde uz sve sadržaje imaju i određeni nivo sigurnosti ulaganja i kvaliteta održavanja, i tu čine oko 30% kupaca. Kupci iz dijaspore prevashodno prepoznaju stambeno tržište Beograda kao povoljnu priliku za investiciju bilo da je reč o kupovini stana za sebe ili svoju decu. Upravo iz razloga investicione kupovine, dominantni su keš kupci, ali su pojedine banke u Srbiji u svoju ponudu uvrstile i ponudu za stambeno kreditiranje kupaca iz dijaspore kao i nerezidenata.

 

Takođe, u poslednje vreme sve veći broj stranaca kupuje nekretnine, najviše iz zemalja odakle dolaze i investitori s obzirom da u njih imaju poverenja na njihovim matičnim tržištima. Ovakvi kupci stanove kupuju kao investiciju, ponekad ni ne dolazeći u Srbiju. Pored toga, sve je veći broj stranaca iz Turske, Kine, Izraela i UAE koji kupuju stanove, ne samo kao investiciju, već i za potrebe života i rada u našoj zemlji.

 

Kupovina stana je jedan od najvećih koraka mladih. Iako poređenje cena stambenog prostora i prosečnih primanja u Srbiji sa zemljama u regionu ne ide u prilog Srbiji, sve više faktora generiše jaku tražnju. Uz činjenicu da Srbi žele da budu vlasnici svog životnog prostora, radije nego da popularno rečeno „budu podstanari“, povoljne kamatne stope su stambene kredite učinile više pristupačnim širokom spektru populacije, a sa druge strane niske kamatne stope na štednju u bankama, kao i  slabo razvijeno tržište alternativnih vidova ulaganja (poput akcija, obveznica i slično), takođe povoljno utiču na tražnju za stanovima i porastu ulaganja u nepokretnosti kao vidu sigurne investicije.

 

 

O kompaniji CBS International:

 

Vodeća konsultantska kuća za nekretnine CBS International je deo Cushman & Wakefield grupacije, jedne od globalno najvećih konsultantskih kompanija za nekretnine, koja broji preko 50.000 zaposlenih u više od 60 zemalja. Kao regionalni lider, CBS International beleži već drugu deceniju rada na tržištu nekretnina u Srbiji sa besprekornim rezultatom, pokrivajući širok spektar integrisanih usluga: procenu vrednosti nekretnina i razvojni konsalting, tržište kapitala, izdavanje i prodaju kancelarijskih i maloprodajnih prostora, izdavanje i prodaju stambenog prostora, izdavanje i prodaju industrijskih objekata, prodaju zemljišta, istraživanje tržišta, upravljanje projektima, marketing, upravljanje i održavanje nepokretnosti. Za više informacija posetite: www.cw-cbs.rs / www.cushmanwakefield.com.

NASLOVNA

O NAMA

AKTIVNOSTI

BUSINESS NEWS

PARTNERI I PRIJATELJI

GALERIJA

  • Mihajla Pupina 100, 11000 Beograd
  • office@bci.rs; prijava@bci.rs
  • 011/ 123-45-67; 064/123-4567

Slider

Lepota stvaralaštva – protiv depopulacije

Aleksandar Zarić, USAID Cooperation for Growth Project

Business Environment Director

Prema podacima UNDP[1] Srbija ima jednu od najbrže opadajućih populacija u svetu. Po sadašnjoj stopi, do 2100. godine procenjuje se da će se stanovništvo zemlje smanjiti za četvrtinu – što će dovesti do manje radne snage, smanjenja poreske osnovice i starenja stanovništva. Jedan od glavnih uzroka su migracije, što je i normalno – u potrazi za ekonomskim i životnim prilikama ljudi odlaze tamo gde ih za sebe vide. I to se dešava svuda u svetu. Problem je ukoliko prilika nema dovoljno ovde ili se o njima dovoljno ne zna. Koje su to prilike? Pre svega, one koje donosi preduzetništvo u doba digitalne ekonomije.

Nećemo se na ovom mestu opterećivati brojnim formalnim definicijama startapa, novoosnovanih kompanija ili preduzetništva, jer je cilj da primetimo nešto drugo. Šta je to što im je zajedničko, bez obzira na definiciju? Mislimo da je to – stvaralaštvo. Stvaralaštvo u njihovom preduzetničkom snu na prvom mestu. Stvaralaštvo poslovnih prilika i prihoda za sebe, zatim za širu zajednicu koja preduzetnika okružuje i od njega živi – partnere, zaposlene, dobavljače, njihove porodice, potrošače – kao i sredinu u kojoj posluju, društvo i ekonomiju u celini.

 

Zašto današnje vreme naročito pogoduje preduzetničkom stvaralaštvu? Uspešno preduzetništvo često podrazumeva inovativnost, koja danas po pravilu uključuje digitalnu tehnologiju – kao novi način za rešavanje starih problema i potreba.

 

Globalizacija tehnologije omogućila je da i preduzetnici u zemljama u razvoju imaju pristup istim alatima kao i njihove kolege u razvijenim zemljama. Mobilni telefon skoro svakog stanovnika na planeti se pretvorio u njihovog potencijalnog kupca. Korišćenjem platformi za elektronsku trgovinu i plaćanje za povezivanje sa milionima internet kupaca, velika je verovatnoća da će preduzetnici dosegnuti nova tržišta i da će značajan deo prihoda ostvariti iz izvoza. Srbija je prema renomiranim globalnim istraživanjima poput „Startup Genome“[2] prepoznata kao startap sredina sa visokim potencijalom.

 

Prošla godina donela je revoluciju i promenu percepcije elektronske trgovine. Prema rezultatima USAID-ove „Ankete 1000 preduzeća“ iz novembra 2020[3], apsolutna većina, čak 82% ispitanika koji imaju elektronsku prodavnicu ocenjuje je jednako važnom ili čak važnijom od tradicionalnog modela prodaje. Ovo je ujedno i najveća zabeležena promena stavova – najveći skok u procenti­ma u odnosu na nalaze USAID-ovog istraživanja iz prethodne godine.

 

Kako preduzetnički milje, koristeći prednosti digitalne ekonomije, stvara prilike u svojoj zajednici možemo da vidimo na nekoliko različitih domaćih primera.

 

60 seconds je aplikacija koja donosi tržni centar u ruke svakog potrošača. Ona omogućava prodavcima novi, jedinstveni kanal prodaje, naročito značajan u uslovima zatvaranja i smanjenja tradicionalne prodaje zbog krize prouzrokovane pandemijom. Nakon samo godinu dana od lansiranja, uz rano prepoznavanje i partnerstvo londonskog startap akceleratora i venture studija „Founders Factory“, 60 seconds je došao do investicije kompanije L’Oreal i nastavio da preko Londona širi poslovanje globalno.

 

Shopen.com je platforma za kreiranje elektronskih prodavnica, domaći servis koji omogućava i olakšava malim i srednjim preduzećima da se takmiče na onlajn tržištu. Svaki trgovac, po principu „uradi sam”, može veoma brzo da napravi funkcionalnu elektronsku prodavnicu i zaplovi vodama internet trgovine rame uz rame sa velikim korporacijama. Nekoliko stotina domaćih preduzeća već koristi mogućnost da preko servisa Shopen poveća prodaju, a uskoro će to činiti i privrednici u regionu.

 

Učiteljica.rs je onlajn edukativni centar za predškolce i školarce od 1. do 4. razreda, pokrenut da omogući deci i roditeljima sistem u kojem se poštuju individualne potrebe i mogućnosti svakog deteta. Klijenti su i roditelji direktno, ali i kompanije koje žele da omoguće benefit kojim ulažu u budućnost dece svojih zaposlenih. Deca iz bilo kog grada u Srbiji, ali sve više i iz dijaspore, dobijaju kvalitetan individualni rad i vreme provedeno u sticanju znanja sa učiteljicama, a mlade i vredne osobe iz tima – takođe iz različitih gradova Srbije, priliku da svoja znanja upotrebe i poslovno se ostvare na jedinstven način u moderno onlajn doba, nezavisno od ograničenih prilika za rad u tradicionalnom obrazovnom sistemu.

 

I konačno, navodim primer kompanije Glovo, startapa za koji smo svi čuli, ili bolje reći videli. Iako nije potekao iz Srbije (startap je iz Barselone i prisutan je globalno), navodimo ga zbog prilika koje stvara za domaću ekonomiju, ali i kao primer našim preduzetnicima šta sve svojim stvaralaštvom mogu da postignu i koliko da porastu. Sa nekoliko stotina hiljada korisnika u Srbiji, Glovo pruža drugim biznisima – naročito onim najviše pogođenim zatvaranjem i krizom izazvanom pandemijom poput HoReCa sektora, šansu da održe poslovanje. Takođe, brojnim dostavljačima pruža priliku za rad i izvor prihoda u izazovnim vremenima, kada im se možda neke druge prilike ne otvaraju.

 

Iako u početku mali, ovakvi preduzetnički poduhvati često donose velike ekonomske koristi. Stvaraju poslove, doprinose dinamici ekonomskih tokova podstičući inovacije i dovodeći do disrupcije tradicionalnih modela, boljeg iskorišćavanja resursa i potencijala, i veće konkurencije. Pozitivni efekti koje prelivaju na druge biznise – korisnike njihovih servisa, naročito se vide na primerima naših kompanija iz ovog teksta. Ovaj oblik „stvaralaštva“ izuzetno je važan u vreme krize izazvane pandemijom kada je moru malih biznisa plasman kroz platforme jedini način da dođu do potrošača.

 

Oni takođe donose društvene promene. Stvarajući nove proizvode i usluge, ovakvi preduzetnici se odvajaju od tradicije i smanjuju zavisnost od zastarelih sistema i tehnologija, uz mnogo lakše uključivanje neuključenih što podstiče razvoj zajednice.

 

Digitalno doba nam dakle omogućava da stvaramo „od kuće“, a budemo deo svetske ekonomije. U Srbiji se ta šansa već veoma koristi. Prema istraživanjima Centra za istraživanje javnih politika, u Srbiji ima oko 74.000 radnika koji rade putem digitalnih platformi[4], a Srbija ima jedan od najvećih „rezervoara“ potencijalnih radnika na globalnim digitalnim platformama per capita[5].

 

Time se ne zadržavaju samo domaći ljudi sa idejama – kreativni ljudski i tehnološki kapital, već privlače i strani. Beograd i Srbija sve više postaju prepoznati kao dobro mesto za život i rad digitalnih nomada[6]. Prema ocenama korisnika Nomad List, sajta koji okuplja najveću svetsku mrežu digitalnih nomada, Beograd spada u jednu od 20 najpopularnijih destinacija. Nedavno pokrenuta inicijativa domaće digitalne i startap zajednice – BelgradeGets.digital, još jedan je pozitivan korak u tom pravcu.

 

Konačno, kriza prouzrokovana COVID pandemijom uticala je da mnogi naši uspešni profesionalci širom sveta preispitaju svoje odluke i planove, vrate se i nastave da vode svoje globalno uspešne preduzetničke priče iz Srbije.

 

Verujemo da će svi pomenuti primeri i trendovi preduzetničkog stvaralaštva u Srbiji uticati da se ako ne isprave, onda makar ublaže efekti depopulacije.

 

 

Izvori:

[1] https://sdgintegration.undp.org/how-reverse-shrinking-population

[2] https://www.dsi.rs/srpski-startapi-jedini-iz-regiona-drugi-put-na-svetskoj-startup-genome-mapi/

[3] https://saradnja.rs/wp-content/uploads/2020/11/Anketa-1000-preduze%C4%87a-2020..pdf

[4] https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/u-srbiji-posluje-oko-74000-frilensera-polovina-svih-u-beogradu

[5] https://publicpolicy.rs/publikacije/7541feaa6a2ab37f0f57ea39f035f9cc247d6a75.pdf

[6] https://www.euronews.com/travel/2021/06/08/meet-the-digital-nomads-blazing-a-trail-in-serbia

 

NASLOVNA

O NAMA

AKTIVNOSTI

BUSINESS NEWS

PARTNERI I PRIJATELJI

GALERIJA

  • Mihajla Pupina 100, 11000 Beograd
  • office@bci.rs; prijava@bci.rs
  • 011/ 123-45-67; 064/123-4567

Slider

Održano predavanje na temu „Stvaranje vrednosti u digitalnoj ekonomiji“

U hotelu Metropol, održano je ekskluzivno predavanje gospodina Branislava Vujovića, osnivača New Frontier Group-e, na temu „Stvaranje vrednosti u digitalnoj ekonomiji“.

 

Zašto će samo kompanije koje prilagode svoje poslovne modele digitalnoj ekonomiji ostati relevantne za svoje i nove klijente, kao i zašto je neophodno razumeti razloge i načine za usklađivanje postojećih modela poslovanja novonastalom trendu digitalne revolucije, bile su neke od tema o kojima se diskutovalo.

bane

Gospodin Branislav je kroz interaktivno predavanje približio pristunim učesnicima put razvoja digitalne transformacije koja je danas postala obavezan deo svakog poslovanja, nezavisno od sektora ili industrije. Ukazano je zašto je pravilno upravljanje podacima od ključnog značaja za rast poslovanja. Na predavanju je naglašeno da čak preko 70% digitalnih transformacija ne donese rezultate koji se očekuju, dok je samo 5% njih koji uspeju da ostvarne više od očekivanog. Razlozi takvih ishoda se objašnjavaju činjenicom da većina poslovnih modela ne bazira svoje poslovanje na vrednosti, već samo na želji za profitom.

 

Nove tehnologije dovode do demokratizacije inovacija, jer u digitalnom dobu proaktivni mladi ljudi imaju mogućnost da osmisle nešto novo, što je ranije bilo rezervisano isključivo za globalne gigante koji imaju veliki R&D budžet.

 

Posledica nepravilno vođenog biznisa je usko povezana i sa promenom veka trajanja samih poslovnih subjekata, čiji se vek godinama unazad sve više smanjuje. Danas je prosek postojanja određenog biznisa procenjen na manje od 20 godina sa tendencijom daljeg pada u periodima ispred nas. Kako dalje Branislav navodi, upravo nemogućnost prilagođavanja novonastalim trendovima može dovesti do pada poslovnog, a samim tim i finansijskog rezultata.

 

Svetla tačka u ovoj tržišnoj utakmici su inovacije koje treba da budu bazirane na jedinstvenosti i vrednosti koju pružaju. Proizvod ne mora nužno biti jedinstven, već ga je potrebno na jedinstven način dostaviti do ciljnog tržišta. Automatizacija poslovanja, veštačka inteligencija, unapređeni softveri, block chain, pametna upotreba mobilne tehnologije su alati koje treba implementari u savremeno poslovanje. Primera radi, Kina je prošlu godinu završila sa ukupnim BDP-om od 15 000 milijardi dolara, dok je prenos novčanih sredstva putem mobilnih aplikacija u toj zemlji iznosio čak 36 000 milijardi dolara za samo jednu godinu.

 

Digitalno doba doprinosi automatizaciji poslovanja, što objašnjava i procena vrednosti sredstva kompanija koja su danas u obrnutom odnosu u odnosu na raniji period, gde 90% neopipljivih i 10% opipljivih sredstva čine vrednost određenog biznisa. Ovde se govori o patentima, brendu i drugim oblicima intelektualne svojine. Zbog svega navedenog, samo oni koji na vreme uvaže ono što tržište nameće, uspeće da održe svoje poslovanje i preko „20 godina“ koliko je prosek danas.

NASLOVNA

O NAMA

AKTIVNOSTI

BUSINESS NEWS

PARTNERI I PRIJATELJI

GALERIJA

  • Mihajla Pupina 100, 11000 Beograd
  • office@bci.rs; prijava@bci.rs
  • 011/ 123-45-67; 064/123-4567

Slider

Digitalna ekonomija: Kako digitalizacija utiče na demografiju i prosperitet?

Predrag Panić, direktor eksternih poslova i komunikacija Mobi Banke

Zbog pomešanih faktora emigracije, nataliteta i mortaliteta, Srbija svake godine izgubi grad veličine Šapca. Prema procenama, između 1990. i 2017. godine, gotovo 710 hiljada građana je napustilo Srbiju, pri čemu se čak 79 odsto njih preselilo u zemlje EU. Iako je tema broja depopulacija, a statistike zvuče crno, pred nama je pitanje kakav će uticaj tekuća i predstojeća digitalna revolucija imati na depopulaciju?

 

Od samog početka procene svetske populacije, globalno stanovništvo raslo je vrlo sporo. Stanovništvo Britanije, prve zemlje koja je iskusila industrijsku revoluciju, kretalo se od 7 miliona 1700. godine, do 10,9 miliona 1801, pa sve zapanjujućih 30,5 miliona na popisu 1901. Ono što čini ovu statistiku dodatno impresivnom je činjenica da su ovaj rast tokom tog perioda pratila masovna iseljavanja iz Britanije u Severnu Ameriku, Australiju i Novi Zeland.

JAK06413

Značajnu ulogu u rastu populacije tokom industrijske revolucije imao je rast produktivnosti i kvaliteta života velikog broja ljudi. Povlačenjem paralele sa današnjicom, uz slično povećanje radne produktivnosti, u stepenu većem od pada populacije, možemo potencijalno da ostvarimo značajan napredak, kako u pogledu ekonomije, kvaliteta života građana, ali i životne sredine. Napori suočavanja sa depopulacijom danas su usredsređeni na povećanje učešća radne snage i povećanje starosne granice za penzionisanje, politikama koje jesu validne, ali su i nedovoljne. Održiva rešenja budućnosti zahtevaju promenu paradigme koju bi mogla da donese digitalizacija.

 

Primere modernih strategija u javnom sektoru možemo da vidimo na delu već danas. Po poslednjem istraživanju Evropske Unije na temu „Transformacija kroz digitalizaciju“, vidimo da je u lokalnim samoupravama sa strategijom digitalizacije gradskih usluga došlo do značajnog smanjenja operativnih troškova, dok je pritom 91 odsto građana verovalo da su gradske usluge poboljšane digitalizacijom. Sličan primer u Srbiji možemo da vidimo sa digitalizacijom javne uprave. Poslednji u nizu ovakvih projekata, nakon odlično sprovedenog procesa vakcinacije, dolazi iz bankarskog sektora. Projekat o kome je reč građanima omogućava da potpuno digitalno i automatski prikupe i proslede sve neophodne podatke za podnošenje zahteva za kreditne proizvode uz veliki utrošak vremena i novca. Pilot projekat „Moji podaci za Banku“ kreirala je Mobi Banka sa još dve banke, Udruženjem banaka, Kancelarijom za IT i eUpravu i Vladom Srbije.

 

Ohrabrujuć podatak koji ilustruje moć digitalizacije je da su se tokom prvih meseci pandemije COVID-19, stotine hiljada ljudi koji su živeli i radili u inostranstvu vratili kućama. Iako ne postoje precizni brojevi o povratnicima u Srbiji, u Bugarsku se vratilo više od pola miliona ljudi tokom prvog perioda karantina. 10 odsto anketiranih povratnika je reklo da ne želi ponovo da ide u inostranstvo nakon završetka krize, a 25 odsto je reklo da su još uvek neodlučni. Značajan deo njih su profesionalci koji nisu prestali da rade samo zato što su otišli kući, a mnogi će verovatno ostati kada se pandemija povuče. Kao dodatnu prednost rada na daljinu vidimo rušenje prethodno nepremostivih geografskih barijera za rad, kao i potecijalnom rešenju prenaseljenosti velikih gradova.

 

Za razliku od brojnih predviđanja masovne nezaposlenosti usled digitaliacije, Svetski ekonomski forum identifikovao je sektor informaciono komunikacionih tehnologija kao jedan od glavnih koji doprinose rastu proizvodnje i radnih mesta, pa i u ne nužno IT sektorima. Pristup informacijama stvorio je više mogućnosti za rad, prenos veština i veću efikasnost.

 

Digitalizacija dakle nudi ekonomski rast i definitivno utiče na prosperitet svakog pojedinca. Do sada je u prethodnim tehnološkim revolucijama svaka zemlja u naprednijoj fazi razvoja uvek imala više benefita od daljeg napretka. Digitalizacija daje šansu svima. Oni koji razumeju potencijal digitalizacije, predvodiće novi talas rasta i izboriti se sa ekonomskim problemima koji nam danas deluju nepremostivo.

NASLOVNA

O NAMA

AKTIVNOSTI

BUSINESS NEWS

PARTNERI I PRIJATELJI

GALERIJA

  • Mihajla Pupina 100, 11000 Beograd
  • office@bci.rs; prijava@bci.rs
  • 011/ 123-45-67; 064/123-4567

Slider

Trendovi u maloprodaji – šta nam ukazuje podatak da dnevno provedemo 7 sati online?

Nataša Pavlović, CMO, Mercator S

Prema istraživanjima koje sprovodite i pratite, koji su univerzalni trendovi u vezi očekivanja potrošača koji se javljaju na lokalnom tržištu. Koju poruku ti trendovi šalju kompanijama?  

 

Digitalna transformacija biznisa je ono što se ubrzano dešava na tržištu. Razni su trendovi koji se primećuju već sada na lokalnom tržištu, od rasta online-a, sve veće upotrebe platnih kartica i bezkontaktnog plaćanja, briga o fizičkom i mentalnom zdravlju, za koje se očekuje sve veći rast iz godine u godinu.

Natasa Pavlovic

Međutim, osvrnula bih se na poslednju godinu koja je značajno uticala na rast online kanala koji će nastaviti sa razvojem i nakon pandemije. Iako je udeo online kanala na retail tržištu u ovom delu Evrope manji od 1% (IGD), očekuje se ubrzani rast jer je veliki broj potrošača tokom pandemije prvi put probao i uveo u redovne nabavke.

 

Tržište maloprodaje je moralo da se adaptira očekivanjima potrošača koja stalno rastu, najviše pod uticajem drugih industrija, poput usluga za dostavu hrane, IT i drugih. Kao odgovor na ovakva očekivanja potrošača, na maloprodajnom tržištu se razvila saradnja sa kompanijama za dostavu poput Glovo, Wolt, donesi, različitih start up-ova.

 

Nova realnost u trgovini biće omnichannel ili svekanalni pristup prodaji. On je rezultat digitalne transformacije kojoj svedočimo i podrazumeva da je kupac, a ne brend, u centru dešavanja, a kanali prodaje i marketing su kao integrisana celina usmereni na potrebe kupaca. Dakle neće postojati odvojenost offline i online prodaje, već će svaki kanal znati za interakcije koje je kupac imao u drugim kanalima, pa će tako kompanija imati sve informacije o ponašanju kupca. S druge strane, potrošače neće zanimati gde su nešto videli, naručili, već je za njih najvažnije da to što pre imaju u svojim rukama. Na osnovu svih informacija koje kompanije budu imale o kupcu, u fokusu će biti personalizovana ponuda, kao i novo iskustvo prilikom kupovine. Sve mora da bude prilagođeno potrebama potrošača i njegovoj perspektivi.

 

Zaključiću ovu temu sa podacima, Digital 2020. Global Overview navodi da dnevno provedemo 7 sati online! Cifra se, imajući u vidu nove okolonosti, može samo povećavati. I u tim okolnostima, najbolja stvar koju kompanije mogu, odnosno moraju da urade je da konstantno inoviraju i otkrivaju nove prilike. Analiza koju je sproveo McKinsey je pokazala da kompanije kojima je ovo fokus i koje inoviraju u krizi, rastu 30% više na rok od 3-5 godina u odnosu na one koje to ne rade. Inovirati i tražiti nove izvore rasta možemo u partnerstvima i digitalnom pristupu. Pored ovoga je od suštinskog značaja da se iznova otkriva šta je važno potrošačima. Ova tri izvora se moraju hrabro isprobavati i smisleno uklapati u potencijalno nov i superioran poslovni model pomoću koga će se pobeđivati na tržištu.

 

Šta karakteriše tržište Srbije u odnosu na tržište u regionu iz ugla maloprodajnih biznisa? Koliko smo blizu zaštiti potrošača u odnosu na EU?

 

Čak i za region Centralne i Istočne Evrope, udeo tradicionalnog retaila u Srbiji je još uvek veoma visok (u Srbiji je udeo tradicionalnog retaila 53%, dok je na primer u Hrvatskoj 24%, a u Sloveniji 9%, navodi Euromonitor). Ovo znači da u Srbiji postoji još uvek veliki potencijal za maloprodajne lance, za rast i razvoj.

 

Budući da je Srbija na putu pridruženja EU, zaštita potrošača će sve više biti nalik onoj koju imaju potrošači u EU. Ono što se često čuje od eksperata je da pravna norma nije problem, već mehanizmi koji obezbeđuju primenu u praksi.

 

Da li Srbiju dominantno karakterišu konzervativni potrošači ili oni koji vole nove proizvode?

 

Iako na srpskom tržištu postoji deo potrošača koji rado probaju nove proizvode i vole da eksperimentišu sa nepoznatim markama, trenutno konzervativni potrošači čine najveći deo tržišta. Ovi potrošači daju prednost poznatim markama i proizvodima. Istraživanja pokazuju da najveći broj kupaca, čak oko 50% kupuje svoje omiljene proizvode, iako ponekad probaju nove proizvode i brendove. Takođe nove proizvode češće proba mlađa populacija, a često i cena igra ulogu u donošenju odluke o kupovini novog proizvoda.

 

Ono što je ohrabrujuće jeste da gotovo svi rezultati istraživanja, i u svetu i kod nas, ukazuju na to da su kupci, u najvećoj meri, usmereni na to da kupuju domaće proizvode. Domaći proizvodi su traženiji nego ikad do sada. Inače, trend je u celom svetu da se ljudi hrane namirnicama koje na tom području i nastaju. To je prirodan ekonomski patriotizam. Tako se u Srbiji razvija sve povoljnija klima za lansiranje novih proizvoda domaćeg porekla i odličnog kvaliteta, koji kupci vrlo rado žele da probaju. To sve dalje osigurava održivi rast i razvoj malih lokalnih proizvođača, koji imaju podršku velikih sistema.

 

Procenjuje se da će do 2025. godine milenijalci i Z generacija činiti oko 60% globalne radne snage. Posledično, oni će biti i važan segment potrošača. Kakav će to uticaj imati na maloprodajne biznise?

 

Prema poslednjim podacima (i trendovima) sa Republičkog zavoda za statistiku, milenijalci i Z generacija će 2025. godine činiti oko 55% radne snage u Srbiji (i 37% total populacije Srbije). Pripadnike Generacije Z percipiramo kao mlade, obrazovane, mobilne, tehnološki edukovane osobe, globalnih razmišljanja i ekološki i socijalno osvešćene. Prati ih još i naziv „povezane generacije“  jer ne poznaju život pre interneta.  Digitalno je deo njihovog identiteta. Koriste tehnologiju na svakom koraku, od kupovine do skupljanja informacija, a naviknuti su da ih dobiju odmah, jednim klikom. Spremni su da kupuju online više nego ijedna prethodna generacija i prva su generacija koja s prijateljima provodi više vremena virtuelno nego uživo.

Future Consumer Report (Izveštaj o kupcima budućnosti), koje je objavila globalna kompanija Kearney, prikazuje kako želja za zdravljem i fokus na održivost generacije Z ima veliki uticaj na maloprodaju. Pripadnici generacije Z kupuju proizvode iz kategorije zdravlje i wellness češće nego ostale generacije, jer mnogo više nego ostali vode računa o svom fizičkom i mentalnom zdravlju. Među anketiranima je 67% onih koji više vole da kupe proizvod koji ima jasno navedene sastojke. Kad je reč o proizvodima koji imaju ambalažu, 65% ispitanika više voli jednostavnu ambalažu, a 58% želi da ambalaža bude ekološki prihvatljiva. Polovina ispitanika generacije Z želi da proizvodi budu lokalno proizvedeni, a 57% traži održive proizvode.

Činjenica da im je prosečan raspon pažnje osam sekundi, kako stoji u izveštaju agencije Sparks & Honey, što je za četiri sekunde kraće od pažnje prosečnog milenijalca, jasno je zašto ćemo se oko njih svi zajedno više truditi. Najpre da ih razumemo, a onda da do njih dopremo.

Napomenula bih i da pod uticajem migracije, i pogotovo negativnog prirodnog priraštaja, raste prosečna starost srpskog stanovništa, i to će imati jednak – ako ne i veći – uticaj na maloprodajne biznise u Srbiji.

 

Koje alate kompanije u Srbiji mogu da koriste kako bi osnažile svoju atraktivnost za mlade kadrove i time smanjile odliv mozgova?

 

Prema istraživanju koje je sprovela agencija Gallup (2015-2017), 25% visokoobrazovanih mladih starosti 15-29 godina želi da napusti Srbiju. Ovo predstavlja ozbiljan izazov i polje gde domaće kompanije mogu igrati jednu od ključnih uloga u zadržavanju mladih kadrova u Srbiji. Mnogo se govori o tome kako izgleda radna snaga budućnosti, gde ćemo mi tu radnu snagu naći, kako da školujemo i nađemo ljude za poslove za koje još i ne znamo da postoje, a postojaće sigurno za nekoliko godina. Ipak, kao zemlja se suočavamo i sa odlaskom ljudi čije pozicije ne podrazumevaju samo visoko obrazovanje, čine generalno gubimo kvalitetne ljude. Jedan od načina da se to prevaziđe jeste veća uključenost privrede u sektor obrazovanja – saradnja, kako sa srednjim stručnim školama, tako i sa fakultetima koji edukuju kadrove koji su nam potrebni. Program dualnog obrazovanja je dobar primer, gde pored teorijske nastave, učenici imaju priliku da budu uključeni u učenje kroz rad kod poslodavaca. Odmah nakon sticanja diplome potpisuju ugovore o radu i imaju privilegiju da započenu karijeru odmah nakon školovanja, što je i ključ za dobar start.

Mlade ne treba sprečavati da odu na inostrane fakultete i za inoposlodavcima i ne možemo zaustaviti migracije kao svetski trend, na koje utiču mnogi razlozi, ali se možemo truditi da budemo deo cirkularnih migracija – da nam se ljudi vraćaju nakon nekog vremena života i rada u inostranstvu. Treba da razvijamo svoje kompanije, da radimo na jakoj kompanijskoj kulturi koja svojim zaposlenima omogućava da pronađu smisao i imaju pozitivna iskustva na poslu, što novim generacijama postaje sve važnije. Angažovani i zadovoljni zaposleni su najbolji ambasadori koje jedna organizacija može da ima i ključan alat u privlačenju i zadržavanju novih.

 

Svetski Ekonomski Forum procenjuje da bi 85 miliona različitih poslova moglo da nestane zbog novih tehnologija, ali da će se i stvoriti 97 miliona novih poslova. Sa tim bih zaključila, svaki izazov stvara neke nove prilike, pa je potrebno da već sada krenemo da se spremamo za budućnost.

NASLOVNA

O NAMA

AKTIVNOSTI

BUSINESS NEWS

PARTNERI I PRIJATELJI

GALERIJA

  • Mihajla Pupina 100, 11000 Beograd
  • office@bci.rs; prijava@bci.rs
  • 011/ 123-45-67; 064/123-4567

Slider

Lana Vuković: Promena ekonomske moći – prevlast azijske privrede

Lana Vuković, Urednica, Business Intelligence Review

Najpopularnija metrika za procenu veličine privrede jedne zemlje je BDP (Bruto domaći proizvod), jer predstavlja ukupnu vrednost gotovih proizvoda i usluga proizvedenih tokom određenog perioda, obično kalendarske godine.

 

Dva najčešća načina za merenje BDP-a (metodologija MMF-a) su:

 

  • Nominalni BDP u tekućim američkim dolarima: Ovo je najosnovniji i najčešći način merenja i poređenja BDP-a između zemalja, koristeći lokalne cene i valute pretvorene u američke dolare koristeći devizne kurseve.
Lana 1
  • Prilagođeni BDP u paritetu kupovne moći u tekućim međunarodnim dolarima: Ovo je alternativni način poređenja nominalnog BDP-a između zemalja, prilagođavajući valute na osnovu toga koju korpu robe mogu kupiti u tim zemljama, a ne na osnovu deviznih kurseva. Ovo je način prilagođavanja razlici u troškovima života između različitih zemalja.

U ovom tekstu korišćeni su podaci MMF-a iz oktobra 2020, prema prilagođenom BDP-u u paritetu kupovne moći.

 

Izvor: MMF, Oktobar 2020. Zemlje sa najvećim BDP na svetu, prema paritetu kupovne moći, (tekući međunardni USD)

 

BDP zemalja fluktuira u različitim fazama ekonomskih ciklusa, međutim, vodeće ekonomije merene ostvarenim BDP-om ne pomeraju se tako lako sa pozicija koje zauzimaju. Zato je najzanimiljivije analizirati promene koje se dešavaju “na vrhu” u prvih 15 najvećih svetskih ekonomija, što ujedno predstavlja i 70% ukupne svetske privrede.

 

Prema podacima MMF-a, očekuje se da će azijske zemlje 2025. godine preuzeti apsolutni primat u svetu po veličini BDP-a, čime će se evropske ekonomske sile spustiti u niži rang. Dodatno ovome će doprineti sporazum o Regionalnom sveobuhvatnom ekonomskom partnerstvu (RCEP), čiji je inicijator Kina, a koji je  potpisan u novembru 2020, nakon osam godina pregovora. Ovaj trgovinski sporazum uključuje Australiju, Kinu, Japan, Novi Zeland, Južnu Koreju i još 10 zemalja koje čine države jugoistočne Azije (Asean), uključujući Filipine i Indoneziju. Petnaest zemalja potpisnica ima oko 30 procenata globalnog BDP-a i imaju ukupno stanovništvo od 2,2 milijarde ljudi. RCEP se smatra proširenjem kineskog uticaja u azijsko-pacifičkom regionu. Kina je već članica nekoliko bilateralnih trgovinskih sporazuma, ali ovo je prvi put da je postala deo regionalnog multilateralnog trgovinskog bloka. Nakon ratifikacije sporazuma, smanjiće se carine i pojednostaviti carinske procedure, ojačati lanci snabdevanja i unaprediće se e-trgovina izmeđju zemalja potpisnica.

 

Kina i Indija su imale snažan ekonomski rast već od devedesetih, dok je Indonezija tek nedavno ušla u prvih 10 najvećih ekonomija na svetu i očekuje se da će do 2025. dostići 7. mesto. Očekuje se da će Japan stabilno držati poziciju u vrhu, i da će se 2025. godine rangirati na 4. mestu, ispred Nemačke i Rusije.

 

Iako je SAD vodeća ekonomija u 2019. godini, prema nominalnoj vrednosti BDP-a,  prema prilagođenoj vrednosti BDP-a u paritetu kupovne moći, Kina je preuzela pvo mesto već u 2019. godini (17.38% svetske privrede) sa stablnim izgledima (projekcija IMF) da ga zadrži i dostigne, i u nominalnoj vrednosti i da ostane na prvoj poziciji i 2025. godine. Kina je 1992. godine bila rangirana kao 5. svetska privredna sila, da bi se 2007.g. probila na 2. mesto. Kina je postepeno otvarala ekonomiju tokom poslednje četiri decenije, što se pozitivno odrazilo na ekonomski razvoj i životni standard. Smanjenjem kontrole države, povećavanjem autonomije preduzeća, spoljna i domaća trgovina i investicije su uzimale maha. Industrijska politika koja podstiče domaću proizvodnju, učinila je Kinu najvećim izvoznikom na svetu. Kina se suočava i sa značajnim izazovima da zadrži vodeću poziciju, poput prosečne starosti stanovništva, sve većeg jaza izmedju urbanog i ruralnog područja i očuvanja i zaštite životne sredine.

 

Najveći pomak na listi najvećih ekonomija sveta napravila je Indonezija koja sa 12. mesta u 2007. godini izbacuje Italiju iz prvih deset svetskih ekonomija, zauzevši sedmo mesto u 2019. sa stabilnim izgledima da se tu zadrži i 2025. godine. Za razliku od Kine, očekuje se da će Indonezija, u narednim godinama značajno povećati svoju radnu snagu. Indonežanska ekonomija je najveća ekonomija u jugoistočnoj Aziji i zasniva se uglavnom na izvoznim proizvodima, a to su pre svega ugalj i naftni derivati, kao i poljoprivredni proizvodi pogodni za industrijsku upotrebu, poput palminog ulja. Indonezija ima institucionalnu gornju granicu nacionalnog budžetskog deficita od 3% BDP-a, što je dovelo do njenog relativno niskog javnog duga i kreditnog rejtinga investicionog nivoa. Međutim, regionalna nejednakost, nedostatak infrastrukture i institucionalni okviri ostaju glavni izazovi za rastuću ekonomiju Indonezije.

 

Japan se sa Indijom bori za mesto treće najveće ekonomije na svetu. Njegov BDP je 2019. prešao granicu od 5 biliona dolara. Japanska proizvodna i izvozno orijentisana ekonomija zasniva se na snažnoj saradnji između vlade i industrije i na naprednim tehnološki znanjima. Japansku privredu karakteriše i organizovanje u mreže međusobno povezanih kompanija (Keiretsu). Aktivan je u sektoru automobilske proizvodnje, treći po veličini na svetu nakon SAD i Kine, a ima i elektronsku industriju koja se ubraja među najinovativnije u svetu. Ograničenje za brži rast japanske ekonomije predstavjlaju ograničeni prirodni resursi, zavisnost od uvoza energije, veliki spoljni dug i smanjenje broja aktivnog stanovništva (starost populacije).

 

Indija je zasada odbila da pristupi trgovinskom bloku RCEP, jer smatra da bi to moglo ugorziti njen snažni rast, (prestigavši Japan u 2019. godini i zauzevši 3. mesto na listi najjačih ekonomija sveta). Indijska ekonomija je mešavina tradicionalne seoske poljoprivrede i rukotvorina uz uspon moderne industrije i mehanizovane poljoprivrede. Indija je glavni izvoznik tehnoloških usluga i uslužni sektor čini veliki deo njene ekonomske proizvodnje. Liberalizacija indijske ekonomije od 1990-ih, podstakla je ekonomski rast, ali nefleksibilna poslovna regulativa, široko rasprostranjena korupcija i uporno siromaštvo predstavljaju izazove za tekuću ekspanziju. Indija je i najmnogoljudnija zemlja sveta gde zivi oko 18% ukupne svetske populacije.

 

Uprkos snažnoj ekspanziji azijske privrede, Nemačka, najveća evropska ekonomska sila, čvrsto drži mesto pete najveće svetske ekonomije. Nemačka je najveći izvoznik vozila, mašina, hemikalija i robe široke potrošnje i ima visoko kvalifikovanu radnu snagu. Nemačka se, međutim, suočava sa određenim demografskim izazovima svog ekonomskog rasta. Njena niska stopa fertiliteta otežava zamenu starije radne snage, a visok nivo neto imigracije opterećuje sistem socijalne zaštite.

 

Turska ekonomija beleži snažan rast i preti da istisne Francusku sa liste “top ten” svetskih ekonomija u 2025. godini. U 2019. godini zauzma 13. mesto, (2007. godine 17. mesto). Turska ima uglavnom otvorenu ekonomiju sa velikim industrijskim i uslužnim sektorima. Glavne industrije uključuju elektroniku, petrohemiju i automobilsku proizvodnju. Njen strateški geopolitički položaj, koji je neretko dovodi u centar političkih previranja, kao i regionalni oružani sukobi u neposrednoj blizini, mogu dovesti do neizvesnosti oko ekonomske budućnosti Turske u narednim godinama.

 

Tokom 30 godina od raspada Sovjetskog Saveza, Rusija je krenula ka tržišno zasnovanoj ekonomiji, ali državno vlasništvo i intervencija u privredi i dalje su uobičajeni. Kao vodeći izvoznik nafte i gasa, kao i ostalih minerala i metala, ruska ekonomija je izuzetno osetljiva na promene svetskih cena ovih roba. Ipak zauzima stabilno 6. mesto najveće svetske ekonomije.

 

Nemoguće je govoriti o ekonomiji SAD izolovano od njihovog širokog međunarodnog uticaja. Imaju treću najveću populaciju na svetu (327 miliona), a njena ekonomija proizvodi oko 16% svetskog bogatstva. BDP per capita iznosio je u 2019. godini 65.254 USD po stanovniku, jedan od najvećih u razvijenom svetu.

 

SAD je sedište mnogih multinacionalnih kompanija i stvorili su mnoge kultne proizvode koji su veoma traženi širom sveta, kao što su Apple i Facebook.

 

SAD takođe pružaju nominalno najveći iznos međunarodne pomoći. Pored toga, privatne američke kompanije i fondacije takođe svake godine doniraju milijarde dolara pomoći. Američka agencija za međunarodni razvoj – USAID je uključena u niz misija širom sveta, i dodeljuje joj se 1% saveznog budžeta.

 

SAD su vodeći član brojnih uticajnih međunarodnih organizacija (G7, G20), osnivač UN i stalni član Saveta bezbednosti sa pravom veta.

 

Usled ovako značajne pozicije SAD, biće svakako zanimljivo, na koji način će SAD reagovati na ekonomsku ekspanziju Kine koja je postala prva ekonomija sveta sa izgledima da se tu i zadrži. Kina je takođe ušla i u svemirsku trku a, 2016. godine, Peking je pretekao Njujork kao „svetsku prestonicu milijardera.”

 

Kako bi uticao na smanjenje ogromnog trgovinskog deficita sa Kinom (od oko 500 milijardi dolara), predsednik Trump je 2018. godine uveo poreze i carine na kinesku robu u vrednosti od preko 200 milijardi dolara uz zaprećene dodatne carine. Kao odgovor, Kina je uvela trgovinske carine na američku robu. MMF je izrazio zabrinutost da bi produženi trgovinski rat mogao imati negativan uticaj na dalji globalni rast.

 

Najveći doprinos BDP-u, donedavno najveće ekonomije sveta, daje sektor usluga privredi koji uključuje finansije, nekretnine, osiguranje, profesionalne i poslovne usluge i zdravstvo. SAD imaju relativno otvorenu ekonomiju, koja omogućava fleksibilno poslovno ulaganje i strane direktne investicije u zemlji. Ona je dominantna geopolitička sila na svetu i sposobna je da održi veliki spoljni državni dug zahvaljujući i tome što je u mogunosti da štampa i kreira  svetsku primarnu rezervnu valutu (USD).

 

Američka ekonomija prednjači u tehnologiji u mnogim industrijama, ali suočava se i sa sve većim izazovima u vidu ekonomske nejednakosti i rastućih troškova zdravstvene zaštite i socijalne sigurnosti.

 

Na koji način će promena ekonomske moći svetskih ekonomskih sila uticati na privredu Srbije? Srbija predstavlja 0.1% svetske privrede, njenu privredu karakteriše niska akumulacija domaćeg kapitala za investicije, te veliko učešće uvoza i oslanjanje na strane investicije za privredni rast. Najveći strani investitori (kumulativno) su Nemačka, Kina i Italija. Obzirom na ove karakteristike srpske privrede, promena ekonomske moći najvećih svetskih ekonomskih sila neće nepovoljno uticati na privredni razvoj. Najveći izvozni partneri Srbije su Nemačka i zemlje CEFTA, gde se takođe ne očekuju turbulentne promene u privrednim aktivnostima.

 

Ograničavajući faktori za brži rast srpske privrede su depopulacija, kvalitet radne snage, tehnološki razvoj i upravljanje državnim preduzećima koja i dalje predstavljaju velliki udeo u privredi Srbije. Prema podacima APR-a, javna preduzeća u Srbiji zabeležila su u 2019. ukupan gubitak od skoro pet miliona evra (ne računajući otpis duga Srbijagasu od 1.2 milijarde EUR, u martu 2019), i to uz 244 miliona evra državnih subvencija (0.53% BDP-a).

NASLOVNA

O NAMA

AKTIVNOSTI

BUSINESS NEWS

PARTNERI I PRIJATELJI

GALERIJA

  • Mihajla Pupina 100, 11000 Beograd
  • office@bci.rs; prijava@bci.rs
  • 011/ 123-45-67; 064/123-4567

Slider

Vladan Todorović: Geopolitika kroz “cyber” prizmu

Tekst napisan u martu 2021,

Vladan Todorović je svetski stručnjak za sajber bezbednost. Vlasnik je i osnivač kompanije Advanced Security Technologies i SauronSecurity. Vladan je kreator ASPEN platforme za sajber bezbednost koju primenjuju najranjivije institucije u Republici Srbiji. Projektovao je preko 10 centara za bezbednosne operacije širom sveta.

 

Bio je globalni direktor za operacije  sajber bezbednosti Siemensa, odgovoran za sajber bezbednost više od 40 000 servera u preko 90 zemalja. Bio je direktor za sajber bezbednost na nekoliko Olimpijskih igara, uključujući i one u Pekingu iz 2008, koje su prošle bez ijednog incidenta i pored 900 razlicitih pokušaja napada. Izabran je za program za razvoj talenata Univerziteta u Kembridžu kao jedan od 30 najboljih stručnjaka od 80.000 zaposlenih u Atosu.

vladd

Geopolitika i mi: Gde smo i kuda idemo

Danas se kompletan život, pa time i poslovni modeli, menjaju rapidnom brzinom. Ako želimo da dugoročno plivamo u skladu sa izazovima, moramo da razumemo te „mega sile“ koje utiču na promene sveta i u skladu sa njima da definišemo našu strategiju poslovanja. Geopolitika je jedna od tih mega sila koje definišu naše živote i moramo da razumemo bar trendove.

 

2020-te, godine velikih geopolitičkih promena

Pre svake velike promene, moguće je bilo osetiti njen dolazak kroz različite, naizgled male atipičnosti. Prethodne godine su bile prepune tih atipičnosti. Već od samog početka 2020. godine, haos je bio pred svetskim vratima. Mislite na COVID-19? Da, ali i mnogo geopolitičkih atipičnosti. Krenimo od „sitnica“: na samom početku, u atentatu u blizini Bagdada ubijen je Iranski general Qassem Soleimani. To je bio presedan za svet da visoki general bude ubijen na teritoriji treće zemlje tokom zvanične posete. Pre toga smo imali rat u Siriji i prvo direktno mešanje Rusije, kao i postavljanje vojne baze tamo, što ukazuje na dugoročnost ciljeva. Nakon toga i Turska, na potpuno novi način – vojna invazija, bez ičijeg poziva ili odobrenja. Problem SAD-a, i uvođenje sankcija Nemačkim firmama vezano za nemačko – ruski Severni tok 2, i to je zbog interesa US za prodaju gasa mislite? Slučajno je Wolksvagen morao da plati veliku odštetu SAD-u zbog netačnosti u merenju štetnih gasova. Ah da, i Deutshe Bank plaća neke velike kazne SAD-u od pre par godina redovno… ali, Nemci se ne žale… samo uvode kroz EU neke poreze za neke tehnološke gigante… Onda dolazimo do čudnog „Brexita“ i (ne)jasnih motiva UK-a za tako nešto. A ne smemo ni da izostavimo rat SAD-a sa kineskom Huawei kompanijom i njenom blokadom od strane US. Tehno feudalizam velikih tehnoloških kompanija koje ukidaju ustavnu slobodu govora, pa čak i onemogućavaju predsedniku države da objavljuje svoje poruke, po prvi put u istoriji… I još mnogo toga. To je ono što se dešava na površini. Ali da bi smo razumeli zašto se to sve dešava, i još bitnije, kako da se mi postavimo u svemu tome, moramo da pogledamo najpre sa velike visine koje su to prirodne sile koje uzrokuju promene, a onda da, iz perspektive svakog od aktera, posmatramo njegove moguće reakcije.

 

E7 versus G7

Ovo je najverovatnije koren svega. Naime, u toku je velika smena svetske moći. Na jednoj strani imate G7 zemlje koje su definisale svetsku politiku 20. veka. To su US, UK, FR, DE, IT, CA i JP. Tačnije, postojao je G8, pa su izbacivanjem Rusije postali G7. Na drugoj strani, imate E7 ekonomije – Kina, Indija, Indonezija, Brazil, Meksiko, Turska i Južna Koreja. E7 zemlje su u nekim parametrima već dosegle G7 zemlje, ali ono što je mnogo bitnije je da, po prognozama i istoka i zapada, do 2050. godine, US pada na treće mesto, posle Kine i Indije, dok nakon nje idu Indonezija, Brazil, Rusija, Meksiko… Turska potiskuje ispod sebe Francusku i Italiju…

 

Dobro, pa? Gde je problem? Upravo u tome što nova ekonomska moć ne odgovara realnoj podeli moći u svetu, znaći da će morati da dođe do korekcije. A ta korekcija znači, pored ostalog, da aktuelno najveće svetsko carstvo, US, mora da siđe sa prestola. Nažalost, istorija nas uči da kada god treba da dođe do smene svetskog carstva, ta kretanja su praćena ratovima. Ono što je dobro u ovoj priči je da danas imamo alternativne vrste ratovanja. Ali, pričaćemo više o vrstama ratovanja dalje kroz tekst.

 

Shanghai Cooperation Organisation ili „SCO“

Izvor: Pexels

Šta štiti Aziju od scenarija kakve susrećemo po Bliskom istoku, ali i drugim krajevima sveta? Dve sile koje ne dozvoljavaju prodor trećoj.

 

Reč je o Šangajskoj organizaciji za saradnju. Za one koji nisu čuli, pošto se ne priča mnogo o njemu, “Šangajski pakt” je kreiran u Šangaju, 2001. godine. Reč je o euroazijskoj političkoj, ekonomskoj i bezbednosnoj alijansi koja danas slavi 20 godina postojanja. SCO su zajedno stvorili Kina, Kazahstan, Kirgistan, Rusija, Tadžikistan i Uzbekistan. SCO se dodatno proširio 2017. godine kada su u savez primljene Indija i Pakistan. Kao i G7, šefovi ovih 7 zemalja sastaju se jednom godišnje u sklopu SCO samita gde se dogovaraju svi aspekti delovanja SCO-a. A ono što je možda još važnije je da članice takođe redovno održavaju zajedničke vojne vežbe.

 

SCO je najveća regionalna organizacija na svetu, kako po pitanju zemljine površine, tako i ukupne populacije – SCO savez obuhvata tri petine cele Evroazije te oko polovinu stanovništva sveta. I to samo na osnovu punopravnih članica.

 

 

A ako dodamo SCO “posmatrače” (Belorusija, Iran, Avganistan, Mongolija) i “partnere u dijalogu” (Armenija, Azerbejdžan, Kambodža, Nepal, Šri Lanka, i Turska) tek sada stičete utisak o potencijalima grupe. Njihovi ciljevi su formalne prirode – „razvoj poverenja i dobrih komšijskih odnosa“.

 

US se 2005. godine prijavio za status zemlje promatrača, ali je odbijen. Interesantno, te iste godine na samitu je tema bila i američka vojna prisutnost u Uzbekistanu i Kirgistanu, a neposredno zatim Uzbekistanska vlast je objavila zahtev US-a da moraju napustiti njihovu vojnu bazu koju su do tada koristili. Nemojte misliti da oni imaju nešto protiv US-a. Ne, ništa lično protiv US-a, više je reč o praktičnom sprečavanju mešanja zapadnih liberala, odakle god da su, u ove prostore. Ovo nije zvanični stav SCO, i nikada neće biti. SCO ne daje velike izjave za medije; one se moraju tražiti na margini, npr. kineski državni list People’s Daily navodi: “SCO članice imaju sposobnost i odgovornost čuvati sigurnost centralne Azije te pozivaju Zapadne zemlje da napuste centralnu Aziju”.

 

Da li Azijske zemlje stvarno mogu predstavljati pretnju US-u i/ili zapadu generalno?

Pokojni poljsko-američki geostrateg, Zbigniew Brzezinski, bio je jedan od onih ljudi kojeg su mnogi voleli, takođe mnogi mrzeli, ali su ga svi smatrali autoritetom na području geopolitike i globalne dominacije. On je bio čvrsto uveren u to da je kontrola Evroazijske kopnene mase „ključ“ globalne dominacije US-a, a vrata se nalaze u centralnoj Aziji. Ovo je vezano za onaj standardni, vojni rat.

 

Pomenuli smo da danas postoje alternativne vrste ratovanja. Jedan od njih je i ekonomski rat. U 2012. godini je objavljena knjiga pod nazivom „Currency Wars“ čiji je primarni fokus na ratu između državnih valuta, štampanju novca, inflaciji… Ali knjiga počinje tako što autor, James Rickards, opisuje kako je Pentagon pokupio najbolje ekonomske stručnjake, uključujući i njega, na višednevnu simulaciju različitih scenarija ekonomskog ratovanja US-a na svetskom nivou. Oni su tu prošli mnogo različitih scenarija, koalicija, različitih taktika, i US je u svim tim scenarijima izlazio kao pobednik. Svima, osim u jednom, za koje nisu našli rešenje: a to je ujedinjenje Rusije i Kine u ratu protiv US. Sada vam verovatno sve ono vezano za SCO dobija dublji smisao.

 

Da li je savezništvo Kine i Rusije trajno?

Neki smatraju da Rusija i Kina ne mogu dugo ostati zajedno, upravo zbog obrnutih proporcija između površine i broja stanovnika i da će taj savez skoro pući. Ja se ne slažem iz dva glavna razloga: i Kina i Rusija su strateski igrači, koji svaki svoj potez mere po tri puta, a svesni su da je „leđa u leđa“ strategija odbrane preduslov za opstanak, što je dokazano kroz teorije igara mnogo puta. Ali, pogledajmo iz cipela svake od ove dve sile kakva je njihova postavka danas.

 

Šahovska postavka Medveda

Putin, shodno Ruskoj tradiciji šaha, zadnjih 20 godina je kroz sitne korake, postavio poziciju tako da sprečava sve poznate vektore napada – u tišini je razvio super zvučna oružja, proširio i formalno moć nuklearnog kontra napada na bilo koju tačku u svetu i postavio ustavne promene koje obezbeđuju Rusiju, tako da čak i ako na njegovo mesto dođe neko ko ne misli najbolje Rusiji, neće moći da odradi svoj plan. Evo par ustavnih promena koje je odradio, da biste stekli utisak o posledicama:

 

  • Ruski Ustav je iznad međunarodnog prava;
  • Osobe koje imaju „važnu poziciju u osiguranju državne sigurnosti“ (predsednik, ministri, sudije…) moraju biti ruski državljani, ne smeju imati ni mesto prebivališta van zemlje;
  • Predsednički kandidat mora živeti u Rusiji minimalno 25 godina;
  • Šefovi agencija za sigurnost moraju biti postavljeni od strane predsednika u saradnji s Federalnim većem;
  • Minimalna plata ne sme biti niža od minimalnih potreba za opstanak;
  • Brak je zajednica između muškarca i žene;
  • Zaštita ruskih građana koji žive izvan zemlje je obaveza države;
  • Ruske teritorije se ne mogu predati drugim državama bilo kakvim aktom (osim promenom ovog novog ustava za šta je potrebna dvotrećinska većina).

Takođe, Rusija ima veoma jaku vojno-naučnu saradnju sa Indijom. Zašto? Pa vrlo jednostavno – ako Kini ikada padne napamet da pomisli nešto loše Rusiji, Kineski večiti protivnik u dvorištu, Indija, će sa Ruskom vojnom podrškom dobiti onu dodatnu, presudnu količinu snage da bude jača od Kine.

 

Go tabla Zmaja

Kina, sa svojom strategijom vojne moći koja je dovoljna za odvraćanje neprijatelja, ali ne i agresivnu politiku (barem ne danas), se savršeno uklapa u ovaj model. Naime, ako pogledate kroz istoriju, nakon onog inicijalnog zauzimanja osnovne teritorije, Kina nije imala aspiracije vojnog osvajanja ostatka sveta. Njima je bilo bitno da trguju. Takva je situacija i danas. U mnogim trećim zemljama sveta primetićete da se stretegija Kine razlikuje od prethodnih, kolonijalnih sila. Kolonijalne sile su najčešće kontrolisale vođe tih država (ili finansijski ili silom) a nisu marile za narod i državu. Kina tu ima drugačiji pristup. Na primer, po silnim zemljama Afrike, i ako su tamo totalitarni režimi, Kina poklanja tim državama infrastrukturu – puteve, vodovode, mostove, koji ostaju i ako dođe do smene režima, i garantuju da Kina neće ostati u sećanjima kao negativni igrači, što znači da mogu izdržati smenu vlasti u najvećem broju slučajeva. Na primer, u Indoneziji danas, politika ima prećutni dogovor sa Kinezima – oni mogu biti glavni trgovci i uzimati najveći deo ekonomskog kajmaka, ali ne smeju se mešati u političko uvođenje države. I svi su zadovoljni ovim prećutnim dogovorom.

 

A kako su Kinezi postavili svoju table Go-a (oni ne igraju šah, već suptilniji Go):

  • Ako radite bilo šta ozbiljno u Kini, kineski državljanin mora imati većinski deo vlasništva (ovo je nedavno ukinuto za finansijske organizacije, normalno sa ciljem privlačenja kapitala);
  • Kina je napravila Shanghai FTZ, prvi market fizičkog zlata koji nije pod kontrolom Anglosaksonaca;
  • Formirala alternativu Svetskoj Banci, ASEAN, koja nema političke preduslove za davanje pomoći bilo kome;
  • godine integriše svoj finansijski sistem za međunarodno plaćanje CIPS koje je alternativa SWIFT-u (US je korišćenjem SWIFT-a blokirao transakcije Nemačke i Irana svojevremeno);
  • Xi Jinping je naredio Narodnoj Vojsci Kine da mora u svim vojnim tehnologijama da dostigne US do 2027;
  • Zabranjena je upotreba stranog (čitaj zapadnog) software-a i hardwer-a u Kini (odluka koja se sprovodi po fazama, počev od državnih organizacija, preko finansijskih pa sve do redovnog biznisa);
  • Uvođenje petro Juana, za plaćanje nafte direktno u juanima umesto petro dolara;
  • Uvođenje „bilateral currency swap agreements“ – prebijanje robno novčanih razmena bez učešća dolara sa mnogim zemljama – Argentina, Belorusija, Brazil, Kanada, ECB, Hong Kong, Island, Indonezija, Malezija, Singapur, Južna Koreja, Rusija, Tajland, Velika Britanija, Uzbekistan, Tadžikistan…
  • Uvođenje RCEP – uspostavljanje najvećeg trgovinski pakta na svetu (Kina, Japan i još 13 država).

 

Ovde se vidi da je primarni fokus ekonomija, a u vojnom delu samo odbrana. Da, Kina želi dominaciju, ali mislim da Kina neće ići putanjom Zapada i uspostaviti svoju globalnu moć vojnom silom, već će pokušati nešto sasvim novo – fokus na razvoju ekonomije, diplomatije i političkog uticaja, dok bi se vojno razvijala taman toliko za politiku odvraćanja, a i da se može obraniti u slučaju napada.

 

Odgovor US-a i alternativne vrste ratovanja

Kada pogledamo ovakve postavke, onda postaje jasno zašto je US postala nervozna. Ali još veći problem postoji u činjenici da različite vrste klanova koje utiču na US politiku (tu su pre svega naftni klan, vojno tehnički klan, tehnološki klan, finansijski klan…) imaju drugačije viđenje rešenja problema, a biranje strategije odgovora će imati ogromni uticaj na njih same. Zbog toga gledamo sve ove velike podele u Americi i unutrašnje sukobe zadnjih godina. Generalno, US ima ove osnovne opcije za reakciju:

 

  1. Da se pomiri sa idejom silaska sa svetskog prestola, prihvati multi polarnost i gleda kako da najbolje pliva za sopstvene interese;
  2. Da forsira ideju blokovske podele sveta, kako bi ograničila i mogućnost rasta drugih sila, ali i zadržala primat u svom bloku;
  3. Da krene u različite vrste ratovanja kako bi bar usporila silazak sa trona, a možda i oborila neku od konkurentnih sila.

 

Verovatno je kombinacija zadnje dve varijante opcija na koju će ići.

 

Kada govorimo o ratovanju, pored vojnog, danas imate i druge vrste ratovanja. Kod ovog vojnog, neće biti direktnih sukoba, zbog velikih rizika, pogotovo danas kada Rusija ima super zvučna oružja na koje ne može odgovoriti. Ali delovanje kroz proksi ratove u cilju laganog slabljenja protivnika, sigurno hoće.

 

Ekonomski rat je počeo uveliko – sa Rusijom od trenutka nemira u Ukrajini se stalno povećava pritisak. Sa Kinom takođe, samo je krenuo malo kasnije, dok su oni pažljiviji u postupcima jer je robno novčana razmena ogromna. Da li znate da je US uvela sankcije i Japanu pre Drugog svetskog rata i u principu ih time primorala da krenu u agresivnu politiku na Pacifiku?

 

Ali danas imamo i neke nove vrste ratovanja i nove oblasti ratovanja.

 

Cyber ratovanje

Izvor: Pexels

Sajber ratovanje je termin koji se koristi kako bi se opisalo korišćenje tehnoloških nedostataka suprotne strane kako bi se preuzela kontrola ili onemogućila upotreba tehnologije na suprotnoj strani. Generalno to izgleda ovako: vi imate neki IT sistem koji koristite. Ja ću vam slanjem nekih „loših“ podataka (bilo vama ili direktno vašem sistemu) preuzeti kontrolu nad vašim sistemom, a onda ću tu kontrolu koristiti za postizanje mojih ciljeva – prisluškivanje vaših aktivnosti, finansijsku ucenu, brisanje podataka… Sajber ratovanje je relativna novina za stare nauke, kao što je diplomatija, ili pravo, a mnogo toga još uvek nije definisano u ovim oblastima vezano za sajber napade.

 

Mnogo država je uvelo sajber prostor u svojim strategijama odbrane, a neki čak otvoreno govore o tim strategijama o korišćenju sajber tehnologije u cilju napada (npr. Holandija). Ovaj oblik ratovanja je veoma dobar i isplativ – ne traži velike budžete, a omogućava brz dolazak do potrebnih informacija.

 

 

Na primer, Severna Koreja, koja ima vrlo male budžete, je razvojem svojih hakerskih timova došla na zavidni svetski nivo po moći odmah posle US, Rusije i Kine. Takođe, ovakvi napadi ne ostavljaju konkretne dokaze, tako da napadnuta država ne može konkretno optužiti neku državu za napad. Desilo se samo jednom do sada da je na sajber napad reagovano vojnim napadom (Izrael napad na Hamas, 2019).

 

US je ovde u velikoj prednosti u odnosu na ostale velike sile, ali ne zbog razvoja svojih kapaciteta, već zbog činjenice da se US software koristi svuda po svetu (Windows OS, Cisco IOS…). Postoje indicije da tehno giganti namerno prave „rupe“ u svojim rešenjima, za koje organizacije bliske njima samo znaju i koriste ih, dok se te iste rupe ne pronađu od strane drugih. Da li biste vi koristili ako bi ste imali takvu mogućnost?

 

Upravo zbog toga je Kina uvela eksplicitnu zabranu korišćenja zapadnog software-a koji se uvodi po fazama – najpre državnim i prioritetnim organizacijama, nakon toga finansijskim… Nemačka je pokušala da pređe na open source, pa je odustala, pa sada ponovo pokušava. Što li?

 

US je par godina pre toga uveo zakonsku obavezu izdavanja dozvola za izvoz bilo kog cyber security rešenja. Čak i svojim vojnim partnerima nisu davali dozvole za uvoz naprednih cyber security alata. UK je uvela istu regulaciju godinu dana kasnije.

 

Dok sam pisao ovaj tekst, došlo je do objavljivanja preko 89 „rupa“ u Microsfot proizvodima, koje inače koristi ceo svet (Windows, Azure, Internet Explorer, Exchange Server, MS Office, Web Apps, SharePoint Server, Visual Studio, Windows Hyper-V…). Najveći deo njih je je moguće iskoristiti daljinksi, tj. svako na Internetu može da upadne direktno u sistem. Ovakve stvari se ne dešavaju redovno, a vrlo verovatno ne i slučajno. Moje lično mišljenje je da je sajber rat krenuo uveliko: neko je koristio ove eksploite i time odao tehniku napada, a sada je druga strana došla do tih informacija i krenula u kontra napad.

 

Cenzura dostupnih informacija kao pod oblik cyber ratovanja

Činjenica je da svetom dominiraju tehno giganti – Google, Microsoft, Facebook, Twiter…. Po mišljenju tih kompanija, njihov monopol je dobar i optimalan, a sebe zovu tehno-humanistima. Njihovi neistomišljenici ih zovu tehno-fedualistima. Sa kolegom matematičarem smo tražili naučne radove u vezi veštačke inteligencije i sajber obmane jer smo želeli da vidimo gde je svet došao sa tim pre nego krenemo sa realizacijom svojih ideja. Bilo je interesantno da smo nalazili konstantno na zapadne radove, ali nikako nismo dolazili ni do jednog ruskog naučnog rada. A znamo da su Rusi oduvek imali izuzetne matematičare, tako da ovo nije imalo mnogo smisla… I onda jednog dana je nekom od nas palo na pamet da ne koristimo Google za pretragu, već da upotrebimo Yandex.. i olee! Obilje ruskih naučnih radova na dohvat ruke. Ko razume shvatiće.

 

Veštačka Inteligencija

Veštačka Inteligencija je danas ono što je bila nuklearna energija četrdesetih godina. To je ogroman potencijal koji će se manifestovati na dva načina:

 

  • U prvoj fazi razvoja, onaj ko je moćniji u AI, moći će brže i bolje odrađivati sve zadatke koje zahtevaju neku vrstu, ljudski bliskom načinu zaključivanja. Ali pravi potencijal se razvija u drugoj fazi, kada se dostigne nivo inteligencije jednak ljudskom:
  • To će omogućiti sili koja poseduje da otrči svetlosnim godinama ispred svih ostalih svetskih sila i niko je nikada više ne može stići u tom razvoju.

Doduše, ovde postoji rizik singularnosti tog trenutka, u smislu da niko ne može predvideti ponašanje takvog sistema. Ali, ljudska pohlepnost je toliko velika tako da, ko god dođe do tog crvenog tastera koji kaže „postoji veliki rizik, pritisnite zeleni taster za nastavak ili crveni za prekid postupka“, taj čovek će potrčati za pohlepom i krenuti u singularnost. Evropa je ovde nestala iz utakmice, a Kina je toliko daleko da me je jedan moj prijatelj, inače ekspert za AI sa Švajcarskog i Minhenskog Univerziteta, pozvao nakon jedne konferencije u Šangaju i rekao „tek sada shvatam koliko mi ne znamo“. Kina je ovde preuzela nezvanično vođstvo, a i sama je definisala nacionalnu strategiju da postane primarni AI inovacioni centar do 2030. godine.

 

Quantum computing

Izvor: Pexels

Ovde su svi bili ubeđeni da u IT kvantnim tehnologijama US ima primat. Međutim, 2016. godine, Kina je bila ta koja lansira prvi svetski kvantni satelit koji je teleportovao (da, lepo ste pročitali) foton u 2017. godini kao deo QUESS projekta. Ono što je možda još bitnije, Kina već ima razvijene osnove za kvantnu enkripciju prenosa podataka, što je revolucija: zato što tu vrstu enkripcije nije moguće „prisluškivati“ ili dekodirati, jer samim čitanjem vi menjate sadržaj. Ovo je revolucija u enkripciji koja menja državne strategije skupljanja informacija.

 

US ulaže mnogo novca u ovu oblast, ali se do sada nije čulo o nekim uspesima. Honeywell je najavio da očekuje lansiranje satelita do kraja 2022. godine.

 

Ovo sve podseća na lansiranje Sputnika 1957. godine i početka svetske trke. Razlog za ovu trku nije prestiž, već samo održavanje na istom nivou kao što je vaš protivnik.

 

A šta ćemo mi?

Mi? E pa, kao što je bilo pred najezdom Turaka,  balkanskih ratova, zatim svetskih ratova, ali i blokovskoj postavci, tako i danas imamo dva cilja:

 

  • Prvi i primarni je da preživimo;
  • A drugi je da, ako možemo iskoristimo celu ovu situaciju za sebe maksimalno.

Pošto smo mi mali, i ne možemo se takmičiti sa velikim igračima (često kažem našim Balkancima da smo mi samo vukovi u borbi slonova), imamo samo par taktika koje možemo da sprovedemo. Prva, vezana za očuvanje je da dovodimo dovoljno velikih igrača na naš teren, da oni imaju direktnog interesa u očuvanju ovih prostora, pa ako bilo koji slon želi da napravi veliku štetu ovde, onda će drugi slonovi to sprečiti. Kao što je jedna mala Švajcarska preživela oba svetska rata. Ovde smo na dobrom putu, jer Rusija već ima svoje investicije i interese, Kina takođe, Nemačka takođe, još nam nedostaje da navedemo US da odradi par velikih investicija i onda možemo manje-više biti mirni. Ovo će resiti naše geopolitičke izazove za sledećih 20-30-50 godina.

 

Ali dugoročno gledano, mi imamo veliki izazov u činjenici da ogroman broj ljudi odlazi sa ovih prostora, broj ljudi se smanjuje i za nekoliko vekova ćemo „svi moći stati pod jednu krušku“. Generalno gledano, imamo više problema koje moramo rešiti: povećati natalitet, motivisati ljude da rade „na belo“, zaustaviti migraciju ka inostranstvu, obezbediti profitabilnost penzionog fonda…idealno bi bilo kada bi postojao „zlatni metak“ koji bi sve to rešio zajedno. Za ovo nam treba preokret u korenu. Šta mislite, kako bi bilo kada bi uveli novi način plaćanja penzija – da penzija svake osobe zavisi direktno od toga koliko njegova deca uplaćuju u naš penzioni fond, a država je garant toga? Interes svake osobe bi bio da onda ima što više dece, da ih edukuje što više, jer će im plate, pa i izdavanje za roditeljsku penziju, biti veće, roditelji bi demotivisali odlazak dece, plate bi morale biti na belo, jer je to interes roditelja, pa čak i oni koji ne žele potomke ili ih ne mogu imati, razmišljali bi o usvajanju dece kako bi obezbedili svoju starost. A za sve ovo je garant država, tj. sebični potomak ne bi mogao izbeći svoju obavezu. Treba razmisliti.

 

Zaključak

Ovo su sve teme o kojima bi trebalo ozbiljno razmišljati u većoj meri, da shvatimo kako mogu u budućnosti da utiču na nama bitne ciljeve, ali i da li MI možemo nešto da uradimo kako bismo iskoristili ove trendove u našu korist.

 

Činjenica je da danas imamo najveću moguću akceleraciju prema temeljnim promenama, jer je svetski rolerkoster krenuo da se ubrzava. Do tog ubrzanja dolazi i ubrzanje je eksponencijalno i neumoljivo. Mi, koji živimo u ovim vremenima, imamo privilegiju da vidimo i osetimo sve te promene na našoj koži. Nemojte se plašiti, već zauzmite udoban položaj u rolerkoster, vežite se, i gledajte sve ovo sto se dešava, jer jedno je sigurno: neće vam biti dosadno u godinama koje slede!

NASLOVNA

O NAMA

AKTIVNOSTI

BUSINESS NEWS

PARTNERI I PRIJATELJI

GALERIJA

  • Mihajla Pupina 100, 11000 Beograd
  • office@bci.rs; prijava@bci.rs
  • 011/ 123-45-67; 064/123-4567

Scroll to top