Šta uopšte imate od toga što ste u pravu? Zašto i kome je to važno? Da Ii će to povoljno uticati na kvalitet vašeg života? Zasigurno NE. Što više insistirate da želite biti u pravu, to se više udaljavate od sreće i blagostanja (jer blagostanje nije samo finansijsko već i emocionalno, duhovno i mentalno). Dakle, možete biti u pravu ili možete biti bogati – izbor je vaš.

 

Zašto onda neki ljudi toliko uporno žele da budu u pravu?

 

Oni koji uvek moraju biti u pravu, obično samo prenose svoju nesigurnost i frustracije na druge. To je izraz nesigurnosti i želje za dominacijom, kontrolom i pogrešan put da dođu do toga što žele.

 

Čak i kada svi dokazi ukazuju na to da greše, takvi ljudi će se tvrdoglavo držati svojih stavova, jer bi radije bili u pravu (iako greše), nego da prihvate neophodnost da asimiluju nove informacije u svoj pogled na svet, što bi neminovno dovelo i do promene njihovih stavova. Oni nisu u stanju da sagledaju koliko energije im je potrebno da budu u pravu, niti da upadaju u negativne emocije kada po svaku cenu dokazuju da su baš oni u pravu, (jer to im je najvažnije).

 

Ako imate naviku da radije budete u pravu, a ne da budete srećni, možda patite od pogrešnog i nesvesnog uverenja da su “biti u pravu” i “biti srećan” sinonimi.

 

U zavisnosti od toga s kim razgovarate, i samo ukazivanje nekome da greši može postati veoma neprijatno iskustvo ako druga strana shvati to previše lično. Razmislite o tome. Da li vas je ikada neko ispravio, a vi toj osobi odgovorili: “Hvala vam puno što ste mi pokazali da grešim“. U ljudskoj prirodi osnovna želja je da budu saslušani. I oni koji nauče da slušaju najviše su voljeni i cenjeni. Oni koji imaju naviku da ispravljaju druge, često su vređani i izbegavani.

 

Jedna od odlika emotivno inteligentne osobe je i to da ume proceniti kad je važnije “ostati u miru” nego biti u pravu. A šta u izreci „bolje biti u miru nego u pravu“ znači ono „biti u miru“? To ne znači samo ne zameriti se, već i više od toga: znači i ostati srećan, zadržati svoj mir. Jer, ako pravdu isteramo po cenu da se zbog toga sa nekim trajno zamerimo, možda smo dobili bitku, ali smo izgubili osobu, a veze sa ljudima su ono što je za našu ličnu sreću važnije nego pojedinačne pobede u sukobima.

 

Ovo nikako ne znači da treba da pređete u drugu krajnost – dopustiti drugima da vama manipulišu ili da ne govorite drugim ljudima šta stvarno mislite ili osećate. U nekim interpersonalnim situacijama fokus treba da bude prvenstveno na postavljanju granica, a ne na izbegavanju teških interakcija radi održavanja mira. Ponekad, opravdano treba da budete ili da insistirate da budete u pravu. Ne treba da žrtvujete svoja najdublja, najiskrenija osećanja i vrednosti –  u takvom trenutku, važno je da izrazite svoje mišljenje.

 

 

Odluka da budete srećni, a ne da imate pravo, znači da cenite stvaranje atmosfere razumevanja i održavanje harmonije umesto insistiranja na tome da budete saslušani, ubeđivanja drugih da ste baš i samo vi u pravu ili podučavanja nekog drugog lekciji.

 

Kada usvojite “mindset” biranja sreće umesto da budete u pravu, trošićete manje vremena na prepirke i uvlačenje u ”borbe za vlast”, a više vremena će biti usredsređeno na prihvatanje, puštanje i podsticanje ishoda u kojem svi dobijaju.

 

Suština ove vrlo efikasne strategije “dopustite da drugi budu u pravu” jeste postizanje većeg kvaliteta života putem usvajanja novog modela ponašanja – prepuštanja prvenstva drugima. 

 

Srećan čovek sam kreira svoj eko sistem koji ga čini srećnim, zahvalan je i za “najsitnije” događaje, i sebe smatra najboljim prijateljem. Zadovoljan je sobom, ne poredi stepen svoje ostvarenosti sa drugima i živi u sadašnjosti.

 

Ne dokazuje drugima da je on u pravu, već svoju energiju koristi za kreiranje podsticajnog okruženja za sebe i sebi bliske. On zna, da dopustiti drugom da bude u pravu, ne znači žrtvovati svoje lične vrednosti i stavove.

 

Biti u pravu neće vas usrećiti, a ako ste srećni onda vam zaista nije bitno ko je u pravu.

 

Na kraju, kad se sve sabere i oduzme, svi mi želimo da se osećamo dobro, a ne da, po svaku cenu, budemo u pravu.

 

 

Izvor: Business Intelligence Review

Najvažniji zadatak svih koji rade u ljudskim resursima je da posvećeno rade na osnaživanju ljudi, pomognu im da prihvate neophodnost stalnog učenja i rada na sebi i u tome pronađu izazov i radost.

 

Veštine su nešto što stičemo učenjem, a održavamo stalnom vežbom. Nije dovoljno jednu veštinu izgraditi, neophodno je stalno i posvećeno raditi na tome da ona postane deo našeg ponašanja. Nasuprot veštinama, sposobnosti su urođene, a od stepena razvoja sposobnosti  zavisi i nivo sticanja veština. Kada neko ima natprosečnu sposobnost za savladavanje neke veštine, kažemo da je ta osoba talentovana i da je posebno nadarena. Sposobnosti su inteligencija, pamćenje, fleksibilnost, razmišljanje, a veštine: kritičko promišljanje, komunikacija i pregovaranje, inicijativa, motivacija i produktivnost, liderstvo, različite vrste pismenosti, socijalne veštine, kreativnost.

 

 

Kritičko razmišljanje

 

Kritičko razmišljanje je skup različitih kompleksnih veština koje se odnose na promišljanje o fenomenima na više nivoa. Reč je o samousmerenom razmišljanju koje dovodi do novih i inovativnih ideja i rešavanja problema. Logičko i kritičko razmišljanje podrazumeva kritički osvrt na iskustva i procese učenja i donošenje efektivnih odluka izbegavanjem uobičajenih „zamki“ kao što su: sagledavanje samo jedne strane problema, odbacivanje svih dokaza koji su u koliziji sa našim idejama, donošenje zaključaka vođeno strašću, a ne logikom i tvrdnje koje nisu potkrepljene dokazima, već su mentalni konstrukt pojedinca.

 

Ove veštine temelje se na univerzalnim intelektualnim vrednostima: jasnoća, tačnost, preciznost, doslednost, relevantnost, čvrsti dokazi, dobri razlozi, dubina, širina i poštenje.

 

Naše ljude učimo da prepoznaju, rekonstruišu i procene argumente koje neko koristi u komunikaciji, da identifikuju premise i zaključke – komponente dobrog argumenta, kako da razlikuju deduktivne i nededuktivne argumente, valjanost, snagu i slabosti. Takođe, konstantno radimo na prepoznavanju modela formiranja loših uverenja i načina za njihovo prevazilaženje i primenjivanje logičkih alata u donošenju odluka i rezonovanju.

 

Komunikacija

 

Način na koji komuniciramo govori mnogo (pa skoro sve) o nama samima. Kažu da nikada ne dobijemo drugu priliku da ostavimo prvi utisak i da se on formira u svega nekoliko sekundi interakcije sa drugom osobom, a kakav će on biti zavisi potpuno od naše komunikacije – verbalne i neverbalne.

 

Okruženje donosi zaključke o našim crtama ličnosti i našem raspoloženju, kreira sliku i definiše odnos prema nama na osnovu našeg komunikacijskog stila. Pa ipak, moramo imati u vidu da je komunikacija dvosmeran proces, a način na koji komuniciramo se menja od situacije do situacije – u zavisnosti od toga kakav odnos želimo da izgradimo, koji efekat želimo da postignemo, koliko nam je neko važan.

 

Osnovni element komunikacije je aktivno slušanje koje ima za cilj da čujemo i razumemo sagovornika, te je neophodno stalno raditi na unapređenju slušalačkih kapaciteta. Takođe, ljude treba stalno učiti veštinama govorne komunikacije, čitanja neverbalnih gestova, uspostavljanju odnosa sa drugima, razumevanju potreba drugih, empatiji i toleranciji.

 

 

Inicijativa, motivacija i produktivnost

 

Monotonija je stanje kom retko koji sistem teži, a ako potraje – dovodi do nezadovoljstva koje ima za cilj neku veliku promenu. Svima nam dosadi jedan isti obrazac ponašanja koji traje dugo i svi smo, s vremena na vreme, željni promena. Ipak, promene ne dolaze same od sebe i neophodno je da ih sami iniciramo. I ovde počinje priča o kreativnosti i pokretačkoj snazi (motivaciji). Iako su naše neostvarene želje uvek prisutne, često nam nedostaje inicijativa za njihovo ispunjavanje. Ipak, inicijativa prirodno dolazi samo kod malog broja ljudi. Bez inicijative većeg broja članova tima, uspeh tima je upitan.

 

Inicijativa je uvek povezana sa motivacijom. Neki ljudi su vođeni unutrašnjom (intrinzičnom) motivacijom, dok su drugi vođeni spoljašnjom (ekstrinzičnom). Od toga kakav je ko zavisi i čime ćemo ga pokrenuti, kako ga uključiti u procese, na koji način ćemo ga inspirisati i učiniti da bude srećan u našem sistemu. Inicijativa se najbolje vežba sa veštinama poput fleksibilnosti i liderstva.

 

Produktivnost je veština pojedinca da završi posao u odgovarajućem vremenskom roku.

 

Poslovno rečeno, to se zove “efikasnost”. Zajednički cilj svih zaposlenih je da se postigne više posla za manje vremena. Razumevajući strategije produktivnosti na svim nivoima, zaposleni otkrivaju načine kako da najbolje rade, istovremeno usvajajući kako drugi rade.

 

 

Liderstvo

 

Liderstvo je sposobnost razvijanja i prenošenja vizije grupi koja će tu viziju i ostvariti. To je proces u kome pojedinac ostvaruje uticaj na grupu radi ostvarivanja zajedničkog cilja. Dobar lider nađe način da pomogne onima koji rade loše da rade dobro i da se pomogne onima koji rade dobro da rade još bolje.

 

Liderstvo podrazumeva promene, a ne održavanje postojećeg stanja. Liderstvo uključuje istomišljenike i sledbenike ideje, a ne podređene. Liderstvo podrazumeva uticaj koji se javlja između lidera i onih koji ga u viziji slede. Liderstvo samo za sebe nije dovoljno za ostvarenje poslovnih ciljeva, ali danas bez liderstva teško da će bilo koji poslovni cilj biti u potpunosti ostvaren.

 

 

Medijska pismenost

 

Medijska i informaciona pismenost predstavlja jednu od osnovnih dimenzija moralnog i građanskog obrazovanja. Ona je, takođe i osnovno pravo svakog građanina u svakoj zemlji sveta i time svakome omogućava da zaštiti svoju privatnost i pronađe svoje mesto u društvu čije tehnološko okruženje se sve brže i brže menja.

 

Odnosi se na sve medije, uključujući televiziju i film, radio i snimljenu muziku, štampane medije, internet i druge nove digitalne komunikacione tehnologije.

 

Ova veština nam pomaže da pronađemo istinu u moru informacija. Uči nas koje platforme i formate treba da ignorišemo, a koje da prigrlimo, što je podjednako važno. Neophodno je u ovom novom dobu analizirati medije i razumeti potencijalne probleme koji mogu nastati prilikom upotrebe digitalnih alata.

 

Ljudima sa kojima radimo treba pomoći da razviju potencijale za razumevanje, interpretaciju, vrednovanje, kritičko i kreativno mišljenje, kao i razvoj komunikacionih sposobnosti, odnosno kritičko konzumiranje, ali i proizvodnju, medijskih sadržaja.

 

S medijskom pismenošću usko su povezane digitalna pismenost, društvene mreže (kako ostati bezbedan, uticaj društvenih mreža, footprints-tragovi koje ostavljamo, odgovornosti koje imamo kao korisnici), kao i digitalno nasilje.

 

Medijska pismenost je preduslov za kritičko posmatranje društva u kojem živimo, ali i za donošenje svakodnevnih životnih odluka koje su bazirane na činjenicama.

 

 

Kreativnost

 

Kreativnost je sposobnost stvaranja nečeg novog, bilo da je reč o novom rešenju nekog problema, novom procesu ili metodu, ili novom umetničkom predmetu ili formi. To je kreiranje jednog poptuno novog pristupa/ideje ili povezivanje starih ideja na novi način. Kreativnost se razlikuje od inovacije koja se odnosi na primenu kreativnih ideja.

 

Neophodna veština novog doba je razumevanje interakcije kreativnosti, organizacionih procesa i sistema i uspešnih inovacija, istraživanje alata i tehnika za podsticanje individualne i grupne kreativnosti, razumevanje kako podstaći eskperimentisanje, improvizaciju i podršku „greškama“ i ovladavanje tehnikama kreativnog razmišljanja.

 

Sva je prilika da vreme koje dolazi, podrazumeva stalno učenje, a stalne tehnološke inovacije utiču na promenu poslova, procesa, percepcije, ponašanja i želja. Na mnoge promene ne možemo uticati i naš zadatak je da im se reaktivno prilagođavamo. Ono na šta možemo potpuno uticati je unapređenje naših veština, a taj rad na sebi će nam pomoći da se lakše adaptiramo na promene i budemo efikasni onoliko koliko to od sebe očekujemo.

Sa povećanjem broja stanovnika i opštim trendom produžavanja radnog veka, očekivano je da će se i špicevi saobraćajnih gužvi povećavati i produžavati. Stvaranje i održavanje transportne mreže jedna je od najstarijih i najvažnijih funkcija upravljanja gradovima. Organizovanje dinamičnijeg i dobro povezanog sistema prevoza u kojima se ljudi neometano prebacuju između više vrsta transporta, uključujući bicikl, pešake, automobile i železnicu je jedan od osnovnih uslova za nesmetano funkcionisanje gradova.

 

Da li se i kako pametni gradovi prilagođavaju na digitalne nomade kao privremene stanovnike?

Rad na daljinu nije ništa novo kada govorimo o IT industriji. Međutim, poslednjih godina, a naročito kao posledica trenutne pandemije, ovaj koncept se proširio i na druge delatnosti.

 

Izbor mesta odakle želimo da radimo, kao i vremena koje želimo da provedemo na određenoj lokaciji, neminovno utiče na to kako se koristi gradska infrastruktura i javne usluge.

 

Koliko su digitalni nomadi bitni svetskim metropolama najbolje možemo da vidimo ako posetimo sajt Nomadlist koji okuplja digitalne nomade iz celog sveta. Oni konstantno rangiraju gradove na osnovu različitih kriterijuma koji se odnose na kvalitet života.

 

Ako se osvrnemo na neka predviđanja da će do 2035. godine biti milijardu digitalnih nomada, koji obično pristojno zarađuju, onda je jasno da je gradovima ova kategorija privremenih stanovnika jako bitna.

 

Ono što digitalni nomadi najviše cene, a dobra organizacija pametnih gradova tome može da doprinese, je lak pristup informacijama, zdravo okruženje i dobar zdravstveni sistem, jednostavna komunikacija sa javnim institucijama.

 

Važnost digitalizacije javnih usluga prepoznali su gradovi poput Njujorka, San Franciska, Barselone, Helsinkija i Londona koji u ovome prednjače.

 

Helsinki je sjajan primer grada koji je odgovorio na zahteve međunarodnih tehnoloških talenata. On je postao prvi „City as a Service“  (CaaS)  grad na svetu. Na zvaničnom sajtu gradske uprave postoji opcija izbora „sveobuhvatnog paketa usluga“ koji svakom novopridošlom stanovniku olakšava snalaženje, administrativne poslove i generalno komunikaciju sa svim službama.

 

Svaki razvoj donosi i cenu koju je potrebno za to platiti. Da li je gubitak privatnosti najveća cena koju „plaćaju“ građani pametnih gradova?

Prvo što većina ljudi pomisli kada čuje „pametni grad“ jeste neograničena količina podataka koja se o njima prikuplja.

 

Iako to nije daleko od realnosti, stvari ipak treba postaviti u pravu perspektivu.

 

Mnogi gradovi oko nas opremljeni su za prikupljanje sve veće količine podataka o stanovnicima i njihovim aktivnostima.

 

Kada se agregiraju, što uglavnom i jeste slučaj, onda svaki zapis o pojedincu više nije tako lako dostupan. To svakako treba da ohrabri i smanji napetost po pitanju privatnosti.

Lokalne vlasti informacije mogu i treba da koriste za razvijanje politika koje će grad učiniti efikasnijim i održivijim, pa građani tako postaju uticajniji u oblikovanju grada u kojem žive.

 

Potencijalno problematičniji su podaci koji se prikupljaju u realnom vremenu, na nivou pojedinca. Na primer, u Singapuru vlada planira da uvede obavezu da svi automobili imaju satelitski navigacioni sistem koji će pomoći u nadgledanju lokacije u bilo kom trenutku, brzinu i smer.

 

Više informacija o korisniku koje su dostupne vlastima i kompanijama samo po sebi nije problem. Potencijalni rizik se javlja kada se ovi podaci koriste u komercijalne svrhe iili se prodaju drugima.

 

Javno-privatna partnerstva će biti sve češća pojava u bliskoj budućnosti, a vlade koje su uključene u njih, trebale bi podrobno da istraže rizike privatnosti i bezbednosti koji proističu iz ovakvih aranžmana. Smanjenje mogućnosti da se podaci o građanima zloupotrebljavaju, zakoni i propisi o privatnosti koji će obezbediti da se podaci koriste za dobrobit svih uključenih učesnika je prvobitno zadatak vlasti, ali i profesionalna obaveza prema široj zajednici kompanija koje učestvuju u ovim partnerstvima.

 

5G mreža i pametni gradovi? Da li je neophodna?

Stvaranje komfornijeg i sigurnijeg života, koje sa sobom donosi digitalna transformacija, kreće od velikih gradova i lokalnih samouprava, ali se tu svakako ne završava.  Ulice, autoputevi, zgrade, javni i lični uređaji deo su ekosistema koji, da bi život učinili lakšim, moraju da budu međusobno povezani. 5G mreža upravo donosi platformu koja omogućava pouzdano povezivanje, ali i skalabilnost kako se broj povezanih uređaja povećava.

 

Ova tehnologija je dizajnirana tako da obezbeđuje brz prenos podataka u realnom ili gotovo realnom vremenu od senzora, na kojima se prikupljaju informacije, do centralnih sistema na kojima se informacije obrađuju i dalje distribuiraju. Možda ne možemo da kažemo da je 5G mreža neophodna, ali sa sigurnošću možemo da tvrdimo da će ona omogućiti primenu mnogih novih aplikacija koje pre njene pojave nisu bile moguće. Dobri primeri za to su pametne zgrade, sistemi logistike, upravljanje javnim voznim parkovima, praćenje kvaliteta vazduha i vode.

 

Osim što će olakšati održavanje infrastrukture i poboljšati kontrolu protoka informacija, doprineće i mogućnostima podešavanja sistema koji treba da pametne gradove učine prilagodljivim na promene u okruženju, tokovima i aktivnostima jednog grada.

 

Kako se pametni gradovi u osnovi oslanjaju na IoT da bi funkcionisali, 5G će svakako igrati jednu od ključnih uloga u njihovom daljem razvoju.

 

Koliko je Beograd blizu pametnog grada, koji preduslovi postoje i koji su najveći izazovi na putu transformacije ka „pametnom” gradu? Da li je život u „pametnom gradu” jedan od činilaca koji opredeljuje ljude na migracije iz Srbije?

Beograd, kao i većina drugih svetskih metropola ima tendenciju da se širi i raste, kako u pogledu površine koju zauzima, tako i u broju stanovnika koji ga naseljavaju. To sa sobom svakako donosi mnogo novih izazova, ali i potrebu da se poboljšaju neka postojeća rešenja.

 

Koncept pametnog grada, u godinama koje dolaze, sigurno će biti jedan od ključnih faktora, kako za poboljšanje kvaliteta života svih građana, tako i za optimalnu organizaciju upravljanja.

 

Kada govorimo o izazovima sa kojima se susreće naš glavni grad, njih svakako ima najpre u domenu javnog prevoza, primeni energetske efikasnosti na što većem broju objekata, ali i u tretmanu otpada.

 

Iako u mnogim segmentima Beograd jeste na početku, postoje značajni koraci koji su poslednjih godina preuzeti kako bi se koncept pametnog grada približio stanovnicima, a njegove koristi učinile vidljivijim. Tome je svakako doprinela i pandemija u kojoj se nalazimo, pa je primena nekih novih, savremenih rešenja zaista postala deo naše svakodnevice.

 

Zahvaljujući tom razvoju, danas u Beogradu postoje tri aktivne aplikacije, čija je osnovna svrha informisanje građana o radovima u gradu i drugim aktivnostima koje su od interesa.

 

Ipak, ovde ne treba zaustaviti priču o pametnim gradovima kada govorimo o teritoriji naše zemlje.

 

Primera radi, Niš ili Kragujevac učinili su svoje prve korake ka uvođenju tehnologija koje olakšavaju život građanima. Korišćenjem Google mape sada je moguće saznati koji javni prevoz je potrebno da koristite da biste stigli do željene tačke.

 

Bez obzira o kom gradu u Srbiji govorimo jedno je sigurno – na putu ka evoluciji u pametni grad postoje prepreke i izazovi, ali to je svakako dostižan cilj. Gradovi i lokalne samouprave razvijaju i razvijaće različite modele prikupljanja, obrade i distribucije informacija kako bi mogli da unaprede život građana i iskoriste potencijal koji razmena informacija ima za dalji razvoj i napredak.

Tako na primer, Srbi u proseku imaju 22-23 kvadrata životnog prostora na raspolaganju, što je posledica višegodišnjeg nedostatka finansijskih sredstava što je uticalo da više generacija jedne porodice živi u istom stambenom prostoru. Opšta preporuka je da minimalna površina životnog prostora bude oko 25 kvadratnih metara po osobi, dok je prosek u većim gradovima Zapadne Evrope oko 35 kvadratnih metara, što ide u prilog potencijalnoj tražnji u cilju rešavanja životnog prostora na srednji i duži rok. To je, svakako, i jedan od inicijatora veće tražnje, naročito među mlađom populacijom i stanovnicima srednje dobi, nezavisno od negativnog trenda u prirodnom priraštaju.

 

Na osnovu zvaničnih podataka Republičkog geodetskog zavoda, broj prodatih stambenih jedinica u Beogradu je beležio rastući trend od 2014. godine dok je najveći porast zabeležen u periodu 2018-2019. godine kada je dostignut najveći broj prodatih jedinica koji je iznosio više od 18.800.

 

Kada se govori o 2020. godini, broj transakcija je bio neznatno smanjen pri čemu zvanični podaci govore da je 16.270 stambenih jedinica prodato u Beogradu, što je u odnosu na prethodnu godinu za 13% manje, a direktna je posledica restriktivnih mera usled pandemije koronavirusa.  Najznačajniji pad na tržištu je bio, upravo, u periodu između 15. marta i 15. aprila 2020. godine, dok je kao posledica ublažavanja mera od maja iste godine počeo i oporavak ovog segmenta tržišta nekretnina naročito u pogledu tražnje. Prva polovina 2021. godine pokazuje potpun oporavak tržišta stambenih nekretnina budući da je prema zvaničnim informacijama broj prodatih stanova dostigao 10.024. U poređenju sa istim periodom prošle godine, tražnja za stambenim jedinicama porasla je za 46%, tj. za 14% više i u odnosu na isti period iz 2019. godine.

 

 

Novi trendovi na tržištu stambenih nekretnina

Tržište stambenih nekretnina je u prethodnih nekoliko godina doživelo potpunu transformaciju na koju je u najvećoj meri uticao priliv stranih investitora koji su na tržište uveli nove trendove kroz koncept planski izgrađenih stambenih kompleksa zatvorenog tipa (kondominijume) koji pored visokih standarda kvaliteta građevinskih i završnih radova, kupcima nude sve dodatne sadržaje za život. Lokacija, miks strukture stanova, nivo kvaliteta završnih radova i prateći sadržaji predstavljaju ključne parametre za distinkciju i prepoznavanje jedinstvenih prednosti projekta i njihove konkurentnosti. Prateći sadržaji koji su prepoznati od strane kupaca kao dodatna pogodnost pri izboru stana, uglavnom, zavise od kategorije projekta i obuhvataju sada već prepoznatljive osnovne dodatne sadržaje koji su karakteristični za projekte višeg i srednjeg kvaliteta (poput profesionalnog održavanja i obezbeđenja, recepcije, 24/7 video-nadzora, privatnih parkova i dečijih igrališta) do ekskluzivnih pratećih sadržaja koji su zastupljeni u projektima visokog kvaliteta (pored navedenih sadržaja karakteriše ih i kontrolisani pristup kompleksu, spa centar sa bazenom, saunom i teretanom namenjenim samo stanarima i dr.).

 

 

Potencijalni kupci i uticaj dijaspore na tržište nekretnina

Specifično životno okruženje i luksuzni stambeni projekti privlače kupce koji su spremni da odvoje više novca kako bi osigurali dom na najboljoj lokaciji. U najvećoj meri kupci su Srbi, dok kada je reč o kupcima iz dijaspore, njihovo učešće u kupovini je stabilno dugi niz godina. Oni su uvek bili aktivni u kupovini stambenih jedinica u zemlji matici. U poslednje vreme je njihov broj veći u projektima višeg kvaliteta gradnje, gde uz sve sadržaje imaju i određeni nivo sigurnosti ulaganja i kvaliteta održavanja, i tu čine oko 30% kupaca. Kupci iz dijaspore prevashodno prepoznaju stambeno tržište Beograda kao povoljnu priliku za investiciju bilo da je reč o kupovini stana za sebe ili svoju decu. Upravo iz razloga investicione kupovine, dominantni su keš kupci, ali su pojedine banke u Srbiji u svoju ponudu uvrstile i ponudu za stambeno kreditiranje kupaca iz dijaspore kao i nerezidenata.

 

Takođe, u poslednje vreme sve veći broj stranaca kupuje nekretnine, najviše iz zemalja odakle dolaze i investitori s obzirom da u njih imaju poverenja na njihovim matičnim tržištima. Ovakvi kupci stanove kupuju kao investiciju, ponekad ni ne dolazeći u Srbiju. Pored toga, sve je veći broj stranaca iz Turske, Kine, Izraela i UAE koji kupuju stanove, ne samo kao investiciju, već i za potrebe života i rada u našoj zemlji.

 

Kupovina stana je jedan od najvećih koraka mladih. Iako poređenje cena stambenog prostora i prosečnih primanja u Srbiji sa zemljama u regionu ne ide u prilog Srbiji, sve više faktora generiše jaku tražnju. Uz činjenicu da Srbi žele da budu vlasnici svog životnog prostora, radije nego da popularno rečeno „budu podstanari“, povoljne kamatne stope su stambene kredite učinile više pristupačnim širokom spektru populacije, a sa druge strane niske kamatne stope na štednju u bankama, kao i  slabo razvijeno tržište alternativnih vidova ulaganja (poput akcija, obveznica i slično), takođe povoljno utiču na tražnju za stanovima i porastu ulaganja u nepokretnosti kao vidu sigurne investicije.

 

 

O kompaniji CBS International:

 

Vodeća konsultantska kuća za nekretnine CBS International je deo Cushman & Wakefield grupacije, jedne od globalno najvećih konsultantskih kompanija za nekretnine, koja broji preko 50.000 zaposlenih u više od 60 zemalja. Kao regionalni lider, CBS International beleži već drugu deceniju rada na tržištu nekretnina u Srbiji sa besprekornim rezultatom, pokrivajući širok spektar integrisanih usluga: procenu vrednosti nekretnina i razvojni konsalting, tržište kapitala, izdavanje i prodaju kancelarijskih i maloprodajnih prostora, izdavanje i prodaju stambenog prostora, izdavanje i prodaju industrijskih objekata, prodaju zemljišta, istraživanje tržišta, upravljanje projektima, marketing, upravljanje i održavanje nepokretnosti. Za više informacija posetite: www.cw-cbs.rs / www.cushmanwakefield.com.

Nećemo se na ovom mestu opterećivati brojnim formalnim definicijama startapa, novoosnovanih kompanija ili preduzetništva, jer je cilj da primetimo nešto drugo. Šta je to što im je zajedničko, bez obzira na definiciju? Mislimo da je to – stvaralaštvo. Stvaralaštvo u njihovom preduzetničkom snu na prvom mestu. Stvaralaštvo poslovnih prilika i prihoda za sebe, zatim za širu zajednicu koja preduzetnika okružuje i od njega živi – partnere, zaposlene, dobavljače, njihove porodice, potrošače – kao i sredinu u kojoj posluju, društvo i ekonomiju u celini.

 

Zašto današnje vreme naročito pogoduje preduzetničkom stvaralaštvu? Uspešno preduzetništvo često podrazumeva inovativnost, koja danas po pravilu uključuje digitalnu tehnologiju – kao novi način za rešavanje starih problema i potreba.

 

Globalizacija tehnologije omogućila je da i preduzetnici u zemljama u razvoju imaju pristup istim alatima kao i njihove kolege u razvijenim zemljama. Mobilni telefon skoro svakog stanovnika na planeti se pretvorio u njihovog potencijalnog kupca. Korišćenjem platformi za elektronsku trgovinu i plaćanje za povezivanje sa milionima internet kupaca, velika je verovatnoća da će preduzetnici dosegnuti nova tržišta i da će značajan deo prihoda ostvariti iz izvoza. Srbija je prema renomiranim globalnim istraživanjima poput „Startup Genome“[2] prepoznata kao startap sredina sa visokim potencijalom.

 

Prošla godina donela je revoluciju i promenu percepcije elektronske trgovine. Prema rezultatima USAID-ove „Ankete 1000 preduzeća“ iz novembra 2020[3], apsolutna većina, čak 82% ispitanika koji imaju elektronsku prodavnicu ocenjuje je jednako važnom ili čak važnijom od tradicionalnog modela prodaje. Ovo je ujedno i najveća zabeležena promena stavova – najveći skok u procenti­ma u odnosu na nalaze USAID-ovog istraživanja iz prethodne godine.

 

Kako preduzetnički milje, koristeći prednosti digitalne ekonomije, stvara prilike u svojoj zajednici možemo da vidimo na nekoliko različitih domaćih primera.

 

60 seconds je aplikacija koja donosi tržni centar u ruke svakog potrošača. Ona omogućava prodavcima novi, jedinstveni kanal prodaje, naročito značajan u uslovima zatvaranja i smanjenja tradicionalne prodaje zbog krize prouzrokovane pandemijom. Nakon samo godinu dana od lansiranja, uz rano prepoznavanje i partnerstvo londonskog startap akceleratora i venture studija „Founders Factory“, 60 seconds je došao do investicije kompanije L’Oreal i nastavio da preko Londona širi poslovanje globalno.

 

Shopen.com je platforma za kreiranje elektronskih prodavnica, domaći servis koji omogućava i olakšava malim i srednjim preduzećima da se takmiče na onlajn tržištu. Svaki trgovac, po principu „uradi sam”, može veoma brzo da napravi funkcionalnu elektronsku prodavnicu i zaplovi vodama internet trgovine rame uz rame sa velikim korporacijama. Nekoliko stotina domaćih preduzeća već koristi mogućnost da preko servisa Shopen poveća prodaju, a uskoro će to činiti i privrednici u regionu.

 

Učiteljica.rs je onlajn edukativni centar za predškolce i školarce od 1. do 4. razreda, pokrenut da omogući deci i roditeljima sistem u kojem se poštuju individualne potrebe i mogućnosti svakog deteta. Klijenti su i roditelji direktno, ali i kompanije koje žele da omoguće benefit kojim ulažu u budućnost dece svojih zaposlenih. Deca iz bilo kog grada u Srbiji, ali sve više i iz dijaspore, dobijaju kvalitetan individualni rad i vreme provedeno u sticanju znanja sa učiteljicama, a mlade i vredne osobe iz tima – takođe iz različitih gradova Srbije, priliku da svoja znanja upotrebe i poslovno se ostvare na jedinstven način u moderno onlajn doba, nezavisno od ograničenih prilika za rad u tradicionalnom obrazovnom sistemu.

 

I konačno, navodim primer kompanije Glovo, startapa za koji smo svi čuli, ili bolje reći videli. Iako nije potekao iz Srbije (startap je iz Barselone i prisutan je globalno), navodimo ga zbog prilika koje stvara za domaću ekonomiju, ali i kao primer našim preduzetnicima šta sve svojim stvaralaštvom mogu da postignu i koliko da porastu. Sa nekoliko stotina hiljada korisnika u Srbiji, Glovo pruža drugim biznisima – naročito onim najviše pogođenim zatvaranjem i krizom izazvanom pandemijom poput HoReCa sektora, šansu da održe poslovanje. Takođe, brojnim dostavljačima pruža priliku za rad i izvor prihoda u izazovnim vremenima, kada im se možda neke druge prilike ne otvaraju.

 

Iako u početku mali, ovakvi preduzetnički poduhvati često donose velike ekonomske koristi. Stvaraju poslove, doprinose dinamici ekonomskih tokova podstičući inovacije i dovodeći do disrupcije tradicionalnih modela, boljeg iskorišćavanja resursa i potencijala, i veće konkurencije. Pozitivni efekti koje prelivaju na druge biznise – korisnike njihovih servisa, naročito se vide na primerima naših kompanija iz ovog teksta. Ovaj oblik „stvaralaštva“ izuzetno je važan u vreme krize izazvane pandemijom kada je moru malih biznisa plasman kroz platforme jedini način da dođu do potrošača.

 

Oni takođe donose društvene promene. Stvarajući nove proizvode i usluge, ovakvi preduzetnici se odvajaju od tradicije i smanjuju zavisnost od zastarelih sistema i tehnologija, uz mnogo lakše uključivanje neuključenih što podstiče razvoj zajednice.

 

Digitalno doba nam dakle omogućava da stvaramo „od kuće“, a budemo deo svetske ekonomije. U Srbiji se ta šansa već veoma koristi. Prema istraživanjima Centra za istraživanje javnih politika, u Srbiji ima oko 74.000 radnika koji rade putem digitalnih platformi[4], a Srbija ima jedan od najvećih „rezervoara“ potencijalnih radnika na globalnim digitalnim platformama per capita[5].

 

Time se ne zadržavaju samo domaći ljudi sa idejama – kreativni ljudski i tehnološki kapital, već privlače i strani. Beograd i Srbija sve više postaju prepoznati kao dobro mesto za život i rad digitalnih nomada[6]. Prema ocenama korisnika Nomad List, sajta koji okuplja najveću svetsku mrežu digitalnih nomada, Beograd spada u jednu od 20 najpopularnijih destinacija. Nedavno pokrenuta inicijativa domaće digitalne i startap zajednice – BelgradeGets.digital, još jedan je pozitivan korak u tom pravcu.

 

Konačno, kriza prouzrokovana COVID pandemijom uticala je da mnogi naši uspešni profesionalci širom sveta preispitaju svoje odluke i planove, vrate se i nastave da vode svoje globalno uspešne preduzetničke priče iz Srbije.

 

Verujemo da će svi pomenuti primeri i trendovi preduzetničkog stvaralaštva u Srbiji uticati da se ako ne isprave, onda makar ublaže efekti depopulacije.

 

 

Izvori:

[1] https://sdgintegration.undp.org/how-reverse-shrinking-population

[2] https://www.dsi.rs/srpski-startapi-jedini-iz-regiona-drugi-put-na-svetskoj-startup-genome-mapi/

[3] https://saradnja.rs/wp-content/uploads/2020/11/Anketa-1000-preduze%C4%87a-2020..pdf

[4] https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/u-srbiji-posluje-oko-74000-frilensera-polovina-svih-u-beogradu

[5] https://publicpolicy.rs/publikacije/7541feaa6a2ab37f0f57ea39f035f9cc247d6a75.pdf

[6] https://www.euronews.com/travel/2021/06/08/meet-the-digital-nomads-blazing-a-trail-in-serbia

 

Gospodin Branislav je kroz interaktivno predavanje približio pristunim učesnicima put razvoja digitalne transformacije koja je danas postala obavezan deo svakog poslovanja, nezavisno od sektora ili industrije. Ukazano je zašto je pravilno upravljanje podacima od ključnog značaja za rast poslovanja. Na predavanju je naglašeno da čak preko 70% digitalnih transformacija ne donese rezultate koji se očekuju, dok je samo 5% njih koji uspeju da ostvarne više od očekivanog. Razlozi takvih ishoda se objašnjavaju činjenicom da većina poslovnih modela ne bazira svoje poslovanje na vrednosti, već samo na želji za profitom.

 

Nove tehnologije dovode do demokratizacije inovacija, jer u digitalnom dobu proaktivni mladi ljudi imaju mogućnost da osmisle nešto novo, što je ranije bilo rezervisano isključivo za globalne gigante koji imaju veliki R&D budžet.

 

Posledica nepravilno vođenog biznisa je usko povezana i sa promenom veka trajanja samih poslovnih subjekata, čiji se vek godinama unazad sve više smanjuje. Danas je prosek postojanja određenog biznisa procenjen na manje od 20 godina sa tendencijom daljeg pada u periodima ispred nas. Kako dalje Branislav navodi, upravo nemogućnost prilagođavanja novonastalim trendovima može dovesti do pada poslovnog, a samim tim i finansijskog rezultata.

 

Svetla tačka u ovoj tržišnoj utakmici su inovacije koje treba da budu bazirane na jedinstvenosti i vrednosti koju pružaju. Proizvod ne mora nužno biti jedinstven, već ga je potrebno na jedinstven način dostaviti do ciljnog tržišta. Automatizacija poslovanja, veštačka inteligencija, unapređeni softveri, block chain, pametna upotreba mobilne tehnologije su alati koje treba implementari u savremeno poslovanje. Primera radi, Kina je prošlu godinu završila sa ukupnim BDP-om od 15 000 milijardi dolara, dok je prenos novčanih sredstva putem mobilnih aplikacija u toj zemlji iznosio čak 36 000 milijardi dolara za samo jednu godinu.

 

Digitalno doba doprinosi automatizaciji poslovanja, što objašnjava i procena vrednosti sredstva kompanija koja su danas u obrnutom odnosu u odnosu na raniji period, gde 90% neopipljivih i 10% opipljivih sredstva čine vrednost određenog biznisa. Ovde se govori o patentima, brendu i drugim oblicima intelektualne svojine. Zbog svega navedenog, samo oni koji na vreme uvaže ono što tržište nameće, uspeće da održe svoje poslovanje i preko „20 godina“ koliko je prosek danas.

Značajnu ulogu u rastu populacije tokom industrijske revolucije imao je rast produktivnosti i kvaliteta života velikog broja ljudi. Povlačenjem paralele sa današnjicom, uz slično povećanje radne produktivnosti, u stepenu većem od pada populacije, možemo potencijalno da ostvarimo značajan napredak, kako u pogledu ekonomije, kvaliteta života građana, ali i životne sredine. Napori suočavanja sa depopulacijom danas su usredsređeni na povećanje učešća radne snage i povećanje starosne granice za penzionisanje, politikama koje jesu validne, ali su i nedovoljne. Održiva rešenja budućnosti zahtevaju promenu paradigme koju bi mogla da donese digitalizacija.

 

Primere modernih strategija u javnom sektoru možemo da vidimo na delu već danas. Po poslednjem istraživanju Evropske Unije na temu „Transformacija kroz digitalizaciju“, vidimo da je u lokalnim samoupravama sa strategijom digitalizacije gradskih usluga došlo do značajnog smanjenja operativnih troškova, dok je pritom 91 odsto građana verovalo da su gradske usluge poboljšane digitalizacijom. Sličan primer u Srbiji možemo da vidimo sa digitalizacijom javne uprave. Poslednji u nizu ovakvih projekata, nakon odlično sprovedenog procesa vakcinacije, dolazi iz bankarskog sektora. Projekat o kome je reč građanima omogućava da potpuno digitalno i automatski prikupe i proslede sve neophodne podatke za podnošenje zahteva za kreditne proizvode uz veliki utrošak vremena i novca. Pilot projekat „Moji podaci za Banku“ kreirala je Mobi Banka sa još dve banke, Udruženjem banaka, Kancelarijom za IT i eUpravu i Vladom Srbije.

 

Ohrabrujuć podatak koji ilustruje moć digitalizacije je da su se tokom prvih meseci pandemije COVID-19, stotine hiljada ljudi koji su živeli i radili u inostranstvu vratili kućama. Iako ne postoje precizni brojevi o povratnicima u Srbiji, u Bugarsku se vratilo više od pola miliona ljudi tokom prvog perioda karantina. 10 odsto anketiranih povratnika je reklo da ne želi ponovo da ide u inostranstvo nakon završetka krize, a 25 odsto je reklo da su još uvek neodlučni. Značajan deo njih su profesionalci koji nisu prestali da rade samo zato što su otišli kući, a mnogi će verovatno ostati kada se pandemija povuče. Kao dodatnu prednost rada na daljinu vidimo rušenje prethodno nepremostivih geografskih barijera za rad, kao i potecijalnom rešenju prenaseljenosti velikih gradova.

 

Za razliku od brojnih predviđanja masovne nezaposlenosti usled digitaliacije, Svetski ekonomski forum identifikovao je sektor informaciono komunikacionih tehnologija kao jedan od glavnih koji doprinose rastu proizvodnje i radnih mesta, pa i u ne nužno IT sektorima. Pristup informacijama stvorio je više mogućnosti za rad, prenos veština i veću efikasnost.

 

Digitalizacija dakle nudi ekonomski rast i definitivno utiče na prosperitet svakog pojedinca. Do sada je u prethodnim tehnološkim revolucijama svaka zemlja u naprednijoj fazi razvoja uvek imala više benefita od daljeg napretka. Digitalizacija daje šansu svima. Oni koji razumeju potencijal digitalizacije, predvodiće novi talas rasta i izboriti se sa ekonomskim problemima koji nam danas deluju nepremostivo.

Međutim, osvrnula bih se na poslednju godinu koja je značajno uticala na rast online kanala koji će nastaviti sa razvojem i nakon pandemije. Iako je udeo online kanala na retail tržištu u ovom delu Evrope manji od 1% (IGD), očekuje se ubrzani rast jer je veliki broj potrošača tokom pandemije prvi put probao i uveo u redovne nabavke.

 

Tržište maloprodaje je moralo da se adaptira očekivanjima potrošača koja stalno rastu, najviše pod uticajem drugih industrija, poput usluga za dostavu hrane, IT i drugih. Kao odgovor na ovakva očekivanja potrošača, na maloprodajnom tržištu se razvila saradnja sa kompanijama za dostavu poput Glovo, Wolt, donesi, različitih start up-ova.

 

Nova realnost u trgovini biće omnichannel ili svekanalni pristup prodaji. On je rezultat digitalne transformacije kojoj svedočimo i podrazumeva da je kupac, a ne brend, u centru dešavanja, a kanali prodaje i marketing su kao integrisana celina usmereni na potrebe kupaca. Dakle neće postojati odvojenost offline i online prodaje, već će svaki kanal znati za interakcije koje je kupac imao u drugim kanalima, pa će tako kompanija imati sve informacije o ponašanju kupca. S druge strane, potrošače neće zanimati gde su nešto videli, naručili, već je za njih najvažnije da to što pre imaju u svojim rukama. Na osnovu svih informacija koje kompanije budu imale o kupcu, u fokusu će biti personalizovana ponuda, kao i novo iskustvo prilikom kupovine. Sve mora da bude prilagođeno potrebama potrošača i njegovoj perspektivi.

 

Zaključiću ovu temu sa podacima, Digital 2020. Global Overview navodi da dnevno provedemo 7 sati online! Cifra se, imajući u vidu nove okolonosti, može samo povećavati. I u tim okolnostima, najbolja stvar koju kompanije mogu, odnosno moraju da urade je da konstantno inoviraju i otkrivaju nove prilike. Analiza koju je sproveo McKinsey je pokazala da kompanije kojima je ovo fokus i koje inoviraju u krizi, rastu 30% više na rok od 3-5 godina u odnosu na one koje to ne rade. Inovirati i tražiti nove izvore rasta možemo u partnerstvima i digitalnom pristupu. Pored ovoga je od suštinskog značaja da se iznova otkriva šta je važno potrošačima. Ova tri izvora se moraju hrabro isprobavati i smisleno uklapati u potencijalno nov i superioran poslovni model pomoću koga će se pobeđivati na tržištu.

 

Šta karakteriše tržište Srbije u odnosu na tržište u regionu iz ugla maloprodajnih biznisa? Koliko smo blizu zaštiti potrošača u odnosu na EU?

 

Čak i za region Centralne i Istočne Evrope, udeo tradicionalnog retaila u Srbiji je još uvek veoma visok (u Srbiji je udeo tradicionalnog retaila 53%, dok je na primer u Hrvatskoj 24%, a u Sloveniji 9%, navodi Euromonitor). Ovo znači da u Srbiji postoji još uvek veliki potencijal za maloprodajne lance, za rast i razvoj.

 

Budući da je Srbija na putu pridruženja EU, zaštita potrošača će sve više biti nalik onoj koju imaju potrošači u EU. Ono što se često čuje od eksperata je da pravna norma nije problem, već mehanizmi koji obezbeđuju primenu u praksi.

 

Da li Srbiju dominantno karakterišu konzervativni potrošači ili oni koji vole nove proizvode?

 

Iako na srpskom tržištu postoji deo potrošača koji rado probaju nove proizvode i vole da eksperimentišu sa nepoznatim markama, trenutno konzervativni potrošači čine najveći deo tržišta. Ovi potrošači daju prednost poznatim markama i proizvodima. Istraživanja pokazuju da najveći broj kupaca, čak oko 50% kupuje svoje omiljene proizvode, iako ponekad probaju nove proizvode i brendove. Takođe nove proizvode češće proba mlađa populacija, a često i cena igra ulogu u donošenju odluke o kupovini novog proizvoda.

 

Ono što je ohrabrujuće jeste da gotovo svi rezultati istraživanja, i u svetu i kod nas, ukazuju na to da su kupci, u najvećoj meri, usmereni na to da kupuju domaće proizvode. Domaći proizvodi su traženiji nego ikad do sada. Inače, trend je u celom svetu da se ljudi hrane namirnicama koje na tom području i nastaju. To je prirodan ekonomski patriotizam. Tako se u Srbiji razvija sve povoljnija klima za lansiranje novih proizvoda domaćeg porekla i odličnog kvaliteta, koji kupci vrlo rado žele da probaju. To sve dalje osigurava održivi rast i razvoj malih lokalnih proizvođača, koji imaju podršku velikih sistema.

 

Procenjuje se da će do 2025. godine milenijalci i Z generacija činiti oko 60% globalne radne snage. Posledično, oni će biti i važan segment potrošača. Kakav će to uticaj imati na maloprodajne biznise?

 

Prema poslednjim podacima (i trendovima) sa Republičkog zavoda za statistiku, milenijalci i Z generacija će 2025. godine činiti oko 55% radne snage u Srbiji (i 37% total populacije Srbije). Pripadnike Generacije Z percipiramo kao mlade, obrazovane, mobilne, tehnološki edukovane osobe, globalnih razmišljanja i ekološki i socijalno osvešćene. Prati ih još i naziv „povezane generacije“  jer ne poznaju život pre interneta.  Digitalno je deo njihovog identiteta. Koriste tehnologiju na svakom koraku, od kupovine do skupljanja informacija, a naviknuti su da ih dobiju odmah, jednim klikom. Spremni su da kupuju online više nego ijedna prethodna generacija i prva su generacija koja s prijateljima provodi više vremena virtuelno nego uživo.

Future Consumer Report (Izveštaj o kupcima budućnosti), koje je objavila globalna kompanija Kearney, prikazuje kako želja za zdravljem i fokus na održivost generacije Z ima veliki uticaj na maloprodaju. Pripadnici generacije Z kupuju proizvode iz kategorije zdravlje i wellness češće nego ostale generacije, jer mnogo više nego ostali vode računa o svom fizičkom i mentalnom zdravlju. Među anketiranima je 67% onih koji više vole da kupe proizvod koji ima jasno navedene sastojke. Kad je reč o proizvodima koji imaju ambalažu, 65% ispitanika više voli jednostavnu ambalažu, a 58% želi da ambalaža bude ekološki prihvatljiva. Polovina ispitanika generacije Z želi da proizvodi budu lokalno proizvedeni, a 57% traži održive proizvode.

Činjenica da im je prosečan raspon pažnje osam sekundi, kako stoji u izveštaju agencije Sparks & Honey, što je za četiri sekunde kraće od pažnje prosečnog milenijalca, jasno je zašto ćemo se oko njih svi zajedno više truditi. Najpre da ih razumemo, a onda da do njih dopremo.

Napomenula bih i da pod uticajem migracije, i pogotovo negativnog prirodnog priraštaja, raste prosečna starost srpskog stanovništa, i to će imati jednak – ako ne i veći – uticaj na maloprodajne biznise u Srbiji.

 

Koje alate kompanije u Srbiji mogu da koriste kako bi osnažile svoju atraktivnost za mlade kadrove i time smanjile odliv mozgova?

 

Prema istraživanju koje je sprovela agencija Gallup (2015-2017), 25% visokoobrazovanih mladih starosti 15-29 godina želi da napusti Srbiju. Ovo predstavlja ozbiljan izazov i polje gde domaće kompanije mogu igrati jednu od ključnih uloga u zadržavanju mladih kadrova u Srbiji. Mnogo se govori o tome kako izgleda radna snaga budućnosti, gde ćemo mi tu radnu snagu naći, kako da školujemo i nađemo ljude za poslove za koje još i ne znamo da postoje, a postojaće sigurno za nekoliko godina. Ipak, kao zemlja se suočavamo i sa odlaskom ljudi čije pozicije ne podrazumevaju samo visoko obrazovanje, čine generalno gubimo kvalitetne ljude. Jedan od načina da se to prevaziđe jeste veća uključenost privrede u sektor obrazovanja – saradnja, kako sa srednjim stručnim školama, tako i sa fakultetima koji edukuju kadrove koji su nam potrebni. Program dualnog obrazovanja je dobar primer, gde pored teorijske nastave, učenici imaju priliku da budu uključeni u učenje kroz rad kod poslodavaca. Odmah nakon sticanja diplome potpisuju ugovore o radu i imaju privilegiju da započenu karijeru odmah nakon školovanja, što je i ključ za dobar start.

Mlade ne treba sprečavati da odu na inostrane fakultete i za inoposlodavcima i ne možemo zaustaviti migracije kao svetski trend, na koje utiču mnogi razlozi, ali se možemo truditi da budemo deo cirkularnih migracija – da nam se ljudi vraćaju nakon nekog vremena života i rada u inostranstvu. Treba da razvijamo svoje kompanije, da radimo na jakoj kompanijskoj kulturi koja svojim zaposlenima omogućava da pronađu smisao i imaju pozitivna iskustva na poslu, što novim generacijama postaje sve važnije. Angažovani i zadovoljni zaposleni su najbolji ambasadori koje jedna organizacija može da ima i ključan alat u privlačenju i zadržavanju novih.

 

Svetski Ekonomski Forum procenjuje da bi 85 miliona različitih poslova moglo da nestane zbog novih tehnologija, ali da će se i stvoriti 97 miliona novih poslova. Sa tim bih zaključila, svaki izazov stvara neke nove prilike, pa je potrebno da već sada krenemo da se spremamo za budućnost.