Pametni gradovi i migracije

Sa povećanjem broja stanovnika i opštim trendom produžavanja radnog veka, očekivano je da će se i špicevi saobraćajnih gužvi povećavati i produžavati. Stvaranje i održavanje transportne mreže jedna je od najstarijih i najvažnijih funkcija upravljanja gradovima. Organizovanje dinamičnijeg i dobro povezanog sistema prevoza u kojima se ljudi neometano prebacuju između više vrsta transporta, uključujući bicikl, pešake, automobile i železnicu je jedan od osnovnih uslova za nesmetano funkcionisanje gradova.

Da li se i kako pametni gradovi prilagođavaju na digitalne nomade kao privremene stanovnike?

Rad na daljinu nije ništa novo kada govorimo o IT industriji. Međutim, poslednjih godina, a naročito kao posledica trenutne pandemije, ovaj koncept se proširio i na druge delatnosti.

Izbor mesta odakle želimo da radimo, kao i vremena koje želimo da provedemo na određenoj lokaciji, neminovno utiče na to kako se koristi gradska infrastruktura i javne usluge.

Koliko su digitalni nomadi bitni svetskim metropolama najbolje možemo da vidimo ako posetimo sajt Nomadlist koji okuplja digitalne nomade iz celog sveta. Oni konstantno rangiraju gradove na osnovu različitih kriterijuma koji se odnose na kvalitet života.

Ako se osvrnemo na neka predviđanja da će do 2035. godine biti milijardu digitalnih nomada, koji obično pristojno zarađuju, onda je jasno da je gradovima ova kategorija privremenih stanovnika jako bitna.

Ono što digitalni nomadi najviše cene, a dobra organizacija pametnih gradova tome može da doprinese, je lak pristup informacijama, zdravo okruženje i dobar zdravstveni sistem, jednostavna komunikacija sa javnim institucijama.

Važnost digitalizacije javnih usluga prepoznali su gradovi poput Njujorka, San Franciska, Barselone, Helsinkija i Londona koji u ovome prednjače.

Helsinki je sjajan primer grada koji je odgovorio na zahteve međunarodnih tehnoloških talenata. On je postao prvi „City as a Service“  (CaaS)  grad na svetu. Na zvaničnom sajtu gradske uprave postoji opcija izbora „sveobuhvatnog paketa usluga“ koji svakom novopridošlom stanovniku olakšava snalaženje, administrativne poslove i generalno komunikaciju sa svim službama.

Svaki razvoj donosi i cenu koju je potrebno za to platiti. Da li je gubitak privatnosti najveća cena koju „plaćaju“ građani pametnih gradova?

Prvo što većina ljudi pomisli kada čuje „pametni grad“ jeste neograničena količina podataka koja se o njima prikuplja.

Iako to nije daleko od realnosti, stvari ipak treba postaviti u pravu perspektivu.

Mnogi gradovi oko nas opremljeni su za prikupljanje sve veće količine podataka o stanovnicima i njihovim aktivnostima.

Kada se agregiraju, što uglavnom i jeste slučaj, onda svaki zapis o pojedincu više nije tako lako dostupan. To svakako treba da ohrabri i smanji napetost po pitanju privatnosti.

Lokalne vlasti informacije mogu i treba da koriste za razvijanje politika koje će grad učiniti efikasnijim i održivijim, pa građani tako postaju uticajniji u oblikovanju grada u kojem žive.

Potencijalno problematičniji su podaci koji se prikupljaju u realnom vremenu, na nivou pojedinca. Na primer, u Singapuru vlada planira da uvede obavezu da svi automobili imaju satelitski navigacioni sistem koji će pomoći u nadgledanju lokacije u bilo kom trenutku, brzinu i smer.

Više informacija o korisniku koje su dostupne vlastima i kompanijama samo po sebi nije problem. Potencijalni rizik se javlja kada se ovi podaci koriste u komercijalne svrhe iili se prodaju drugima.

Javno-privatna partnerstva će biti sve češća pojava u bliskoj budućnosti, a vlade koje su uključene u njih, trebale bi podrobno da istraže rizike privatnosti i bezbednosti koji proističu iz ovakvih aranžmana. Smanjenje mogućnosti da se podaci o građanima zloupotrebljavaju, zakoni i propisi o privatnosti koji će obezbediti da se podaci koriste za dobrobit svih uključenih učesnika je prvobitno zadatak vlasti, ali i profesionalna obaveza prema široj zajednici kompanija koje učestvuju u ovim partnerstvima.

5G mreža i pametni gradovi? Da li je neophodna?

Stvaranje komfornijeg i sigurnijeg života, koje sa sobom donosi digitalna transformacija, kreće od velikih gradova i lokalnih samouprava, ali se tu svakako ne završava.  Ulice, autoputevi, zgrade, javni i lični uređaji deo su ekosistema koji, da bi život učinili lakšim, moraju da budu međusobno povezani. 5G mreža upravo donosi platformu koja omogućava pouzdano povezivanje, ali i skalabilnost kako se broj povezanih uređaja povećava.

Ova tehnologija je dizajnirana tako da obezbeđuje brz prenos podataka u realnom ili gotovo realnom vremenu od senzora, na kojima se prikupljaju informacije, do centralnih sistema na kojima se informacije obrađuju i dalje distribuiraju. Možda ne možemo da kažemo da je 5G mreža neophodna, ali sa sigurnošću možemo da tvrdimo da će ona omogućiti primenu mnogih novih aplikacija koje pre njene pojave nisu bile moguće. Dobri primeri za to su pametne zgrade, sistemi logistike, upravljanje javnim voznim parkovima, praćenje kvaliteta vazduha i vode.

Osim što će olakšati održavanje infrastrukture i poboljšati kontrolu protoka informacija, doprineće i mogućnostima podešavanja sistema koji treba da pametne gradove učine prilagodljivim na promene u okruženju, tokovima i aktivnostima jednog grada.

Kako se pametni gradovi u osnovi oslanjaju na IoT da bi funkcionisali, 5G će svakako igrati jednu od ključnih uloga u njihovom daljem razvoju.

Koliko je Beograd blizu pametnog grada, koji preduslovi postoje i koji su najveći izazovi na putu transformacije ka „pametnom” gradu? Da li je život u „pametnom gradu” jedan od činilaca koji opredeljuje ljude na migracije iz Srbije?

Beograd, kao i većina drugih svetskih metropola ima tendenciju da se širi i raste, kako u pogledu površine koju zauzima, tako i u broju stanovnika koji ga naseljavaju. To sa sobom svakako donosi mnogo novih izazova, ali i potrebu da se poboljšaju neka postojeća rešenja.

Koncept pametnog grada, u godinama koje dolaze, sigurno će biti jedan od ključnih faktora, kako za poboljšanje kvaliteta života svih građana, tako i za optimalnu organizaciju upravljanja.

Kada govorimo o izazovima sa kojima se susreće naš glavni grad, njih svakako ima najpre u domenu javnog prevoza, primeni energetske efikasnosti na što većem broju objekata, ali i u tretmanu otpada.

Iako u mnogim segmentima Beograd jeste na početku, postoje značajni koraci koji su poslednjih godina preuzeti kako bi se koncept pametnog grada približio stanovnicima, a njegove koristi učinile vidljivijim. Tome je svakako doprinela i pandemija u kojoj se nalazimo, pa je primena nekih novih, savremenih rešenja zaista postala deo naše svakodnevice.

Zahvaljujući tom razvoju, danas u Beogradu postoje tri aktivne aplikacije, čija je osnovna svrha informisanje građana o radovima u gradu i drugim aktivnostima koje su od interesa.

Ipak, ovde ne treba zaustaviti priču o pametnim gradovima kada govorimo o teritoriji naše zemlje.

Primera radi, Niš ili Kragujevac učinili su svoje prve korake ka uvođenju tehnologija koje olakšavaju život građanima. Korišćenjem Google mape sada je moguće saznati koji javni prevoz je potrebno da koristite da biste stigli do željene tačke.

Bez obzira o kom gradu u Srbiji govorimo jedno je sigurno – na putu ka evoluciji u pametni grad postoje prepreke i izazovi, ali to je svakako dostižan cilj. Gradovi i lokalne samouprave razvijaju i razvijaće različite modele prikupljanja, obrade i distribucije informacija kako bi mogli da unaprede život građana i iskoriste potencijal koji razmena informacija ima za dalji razvoj i napredak.