Slider

Digitalna ekonomija: Kako digitalizacija utiče na demografiju i prosperitet?

Predrag Panić, direktor eksternih poslova i komunikacija Mobi Banke

Zbog pomešanih faktora emigracije, nataliteta i mortaliteta, Srbija svake godine izgubi grad veličine Šapca. Prema procenama, između 1990. i 2017. godine, gotovo 710 hiljada građana je napustilo Srbiju, pri čemu se čak 79 odsto njih preselilo u zemlje EU. Iako je tema broja depopulacija, a statistike zvuče crno, pred nama je pitanje kakav će uticaj tekuća i predstojeća digitalna revolucija imati na depopulaciju?

 

Od samog početka procene svetske populacije, globalno stanovništvo raslo je vrlo sporo. Stanovništvo Britanije, prve zemlje koja je iskusila industrijsku revoluciju, kretalo se od 7 miliona 1700. godine, do 10,9 miliona 1801, pa sve zapanjujućih 30,5 miliona na popisu 1901. Ono što čini ovu statistiku dodatno impresivnom je činjenica da su ovaj rast tokom tog perioda pratila masovna iseljavanja iz Britanije u Severnu Ameriku, Australiju i Novi Zeland.

JAK06413

Značajnu ulogu u rastu populacije tokom industrijske revolucije imao je rast produktivnosti i kvaliteta života velikog broja ljudi. Povlačenjem paralele sa današnjicom, uz slično povećanje radne produktivnosti, u stepenu većem od pada populacije, možemo potencijalno da ostvarimo značajan napredak, kako u pogledu ekonomije, kvaliteta života građana, ali i životne sredine. Napori suočavanja sa depopulacijom danas su usredsređeni na povećanje učešća radne snage i povećanje starosne granice za penzionisanje, politikama koje jesu validne, ali su i nedovoljne. Održiva rešenja budućnosti zahtevaju promenu paradigme koju bi mogla da donese digitalizacija.

 

Primere modernih strategija u javnom sektoru možemo da vidimo na delu već danas. Po poslednjem istraživanju Evropske Unije na temu „Transformacija kroz digitalizaciju“, vidimo da je u lokalnim samoupravama sa strategijom digitalizacije gradskih usluga došlo do značajnog smanjenja operativnih troškova, dok je pritom 91 odsto građana verovalo da su gradske usluge poboljšane digitalizacijom. Sličan primer u Srbiji možemo da vidimo sa digitalizacijom javne uprave. Poslednji u nizu ovakvih projekata, nakon odlično sprovedenog procesa vakcinacije, dolazi iz bankarskog sektora. Projekat o kome je reč građanima omogućava da potpuno digitalno i automatski prikupe i proslede sve neophodne podatke za podnošenje zahteva za kreditne proizvode uz veliki utrošak vremena i novca. Pilot projekat „Moji podaci za Banku“ kreirala je Mobi Banka sa još dve banke, Udruženjem banaka, Kancelarijom za IT i eUpravu i Vladom Srbije.

 

Ohrabrujuć podatak koji ilustruje moć digitalizacije je da su se tokom prvih meseci pandemije COVID-19, stotine hiljada ljudi koji su živeli i radili u inostranstvu vratili kućama. Iako ne postoje precizni brojevi o povratnicima u Srbiji, u Bugarsku se vratilo više od pola miliona ljudi tokom prvog perioda karantina. 10 odsto anketiranih povratnika je reklo da ne želi ponovo da ide u inostranstvo nakon završetka krize, a 25 odsto je reklo da su još uvek neodlučni. Značajan deo njih su profesionalci koji nisu prestali da rade samo zato što su otišli kući, a mnogi će verovatno ostati kada se pandemija povuče. Kao dodatnu prednost rada na daljinu vidimo rušenje prethodno nepremostivih geografskih barijera za rad, kao i potecijalnom rešenju prenaseljenosti velikih gradova.

 

Za razliku od brojnih predviđanja masovne nezaposlenosti usled digitaliacije, Svetski ekonomski forum identifikovao je sektor informaciono komunikacionih tehnologija kao jedan od glavnih koji doprinose rastu proizvodnje i radnih mesta, pa i u ne nužno IT sektorima. Pristup informacijama stvorio je više mogućnosti za rad, prenos veština i veću efikasnost.

 

Digitalizacija dakle nudi ekonomski rast i definitivno utiče na prosperitet svakog pojedinca. Do sada je u prethodnim tehnološkim revolucijama svaka zemlja u naprednijoj fazi razvoja uvek imala više benefita od daljeg napretka. Digitalizacija daje šansu svima. Oni koji razumeju potencijal digitalizacije, predvodiće novi talas rasta i izboriti se sa ekonomskim problemima koji nam danas deluju nepremostivo.

NASLOVNA

O NAMA

AKTIVNOSTI

BUSINESS NEWS

PARTNERI I PRIJATELJI

GALERIJA

  • Mihajla Pupina 100, 11000 Beograd
  • office@bci.rs; prijava@bci.rs
  • 011/ 123-45-67; 064/123-4567

6 thoughts on “Digitalna ekonomija: Kako digitalizacija utiče na demografiju i prosperitet?

  1. I just couldn’t go away your site prior to suggesting that I actually loved the usual info a person provide for your guests? Is gonna be again steadily to check out new posts.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Scroll to top