Joachim se uglavnom fokusira na holističke programe za korporativni razvoj i definisanje strategije, uključujući M&A, korporativne performanse (operativna izvrsnost) i restrukturiranje. Njegove ranije konsultantske pozicije bile su u McKinsey-u (8 godina), Droege & Comp. (12 godina), Roland Berger (4 godine). Diplomirao je ekonomiju i doktorirao na Univerzitetu Sent Galen.

U uvodnom delu svog izlaganja, Joachim je naglasio da na globalnom nivou svrha postaje sve više motiv za rad zaposlenih. Takođe, iskustvo pokazuje da dosadašnje poslovne prakse  više nisu dovoljne za uspešno suočavanje sa budućnošću kompanija. Procesi postaju kompleksniji jer je na radnim stolovima kompanija dosta novih tema. Neizostavni deo agende je ESG (Environmental, social, and governance), a ključne reči su transformacija, CEO 2, psihološka sigurnost, kulturna inteligencija, ali i uticaj rada kompanije na poslovno okruženje.

Jedna od analiza za Svetski ekonomski forum o  trendovima i prognozama za 2030.  ukazuje:

• Kina će biti novi lider na globalnoj ekonomiji, što će usloviti novu ekonomsku i političku paradigmu. Korisnu analizu na ovu temu iz 2021. u Business Intelligence Review možete pronaći OVDE;
• Oko 2040. ne bi trebalo više da postoji potreba za naftom kao izvorom energije. Globalno će velika količna novac biti uložena u ovu transformaciju;
• Do 2030. će se živeti u automoatizovanim procesima i “date-driven” ekonomji. Ovo će uticati na transformaciju lanca snabdevanja, jer će mašine “komunicirati” sa mašinama;
• Procenjuje se da će 70% tržišnog učešća na lokalu biti od strane lokalnih brendova. Očekuje se da će doći do “restart”-a kulture lokalnih industrija, ne samo u industriji hrane, nego i u drugim industrijama;
• Procenjuje se da će oko 2025. i 2026. biti najveći broj ljudi na svetu, a od 2030. se očekuje da će opadati stopa nataliteta (birth rate). Ove demografske prognoze će izazvati brojne promene, a posebno su važna tema za penzioni i zdravstveni sistem;

Top teme za “C-level” lidere su zelena transformacija, digitalizacija, jasno definisanje svrhe (mladi kadrovi nisu voljni da rade sve što im se kaže, traže razlog zašto nešto rade i to zahteva dodatne kapacitete kompanije), kao i “storydoing” umesto “strorytelling”.

Jaochim smatra da bi za “C-level” lidere najvažniji prioriteti u 2022. trebalo da budu:

1. Autentičnost. Ranije se liderska pozicija ogledala u postupanju prema jasna definisanim, konkretnim ulogama, a danas je važna vrednost autentičnost lidera;
2. Prisutnost kroz još otvoreneniju i transparentniju komunikaciju, bez barijera prema zaposlenima;
3. MBWA (“Management by wandering around”), odnosno povremena fizička (neplanirana) prisutnost lidera u svim sektorima na radnom mestu u cilju boljeg razumevanja zaposlenih;

Utvrđeno je da tradicionalne kompanije gube bitku sa startapovima oko mladih talenata, jer je globalni trend da mladi žele sve više da rade u startapovima i tehnološkim kompanijama. Tehnološke kompanije koje su veoma atraktivne za poslodavce su tzv. GAFAM kompanije (Google, Amazon, Facebook, Apple i Microsoft) ili BIG 5.

Takođe, u razvijenim zemljama, tradicionalne kompanije teže da budu “inspirisane” startapovima, inovativnim kompanijama, koje ne moraju biti startapi, ali su male fleksibilne kompanije.

Prepoznato je i da je neproduktivno da velike kompanije investiraju u startapove kako bi ih kasnije integrisale u tradicionalne poslovne sisteme, jer profile kadrova u startapovima ne mogu biti integrisani u “konzervativne” sisteme (zbog kompletno drugačije kulture). Npr, počevši od samog radnog vremena npr, jer predstavnici startap zajednice često vole da rade noću.