Značaj asertivne komunikacije

Shodno tome može se zaključiti da onaj ko je asertivan izražava vlastite misli i osećanja bez težnje ka dominaciji ili uniženju drugoga. Asertivna osoba ima samopoštovanje i poštuje druge, kao i njihove stavove i u slučaju ako se ne slaže sa njima.

Asertivnost je kvalitet dobre međuljudske komunikacije koja je presudna za održavanje dobrih interpersonalnih odnosa i efikasno obavljanje poslova na radnom mestu. Biti asertivan je dobra osobina jer ona omogućava da se osoba ponaša u skladu sa svojim željama, a da pri tome izbegava potencijalne konflikte.

Ne radi se samo o tome da se zalažete za svoja prava, već i o jasnoj i iskrenoj komunikaciji koja je ključ za dobre međuljudske odnose. Omogućava vam da preuzmete odgovornost za sebe i svoje postupke bez osuđivanja ili okrivljavanja drugih ljudi, i omogućava vam da se konstruktivno suočite i pronađete rešenje koje zadovoljava obe strane tamo gde postoji sukob. Najsažetije rečeno, asertivno ponašanje uključuje samouvereno izražavanje, direktno i iskreno obraćanje i pokazivanje poštovanja, na način da vas drugi čuju, razumeju i uvažavaju.

Prednosti asertivne komunikacije su očigledne: jasnije komuniciranje, održavanje dobrih međuljudskih odnosa i efikasno obavljanje poslova. Na taj način češće dobijate ono što želite ili vam je potrebno, drugi vas poštuju, osećate se manje nemoćno i tako smanjujete stres na radnom mestu i uspešnije i efikasnije rešavate probleme, samim tim se osećate produktivnije i pozitivnije.

Asertivna komunikacija nas uči kako da odbijemo nešto što smatramo preteranim ili neadekvtnim zahtevom, da kažemo “ne” bez osećanja krivice ili nelagonosti. Takođe pomaže kod izražavanja neslagnja, na način da druga strana čuje, razume i uvaži vaš stav, iako je suprostavljen.

Asertivnu komunikciju prati i odgovarajući govor tela: kontakt očima, uspravan, ali relaksiran položaj tela, blaga gestikulacija i kontrola vokalnog ponašanja (govor mirnim i rezonantnim glasom, koristeći neutralnu visinu tona, uz blago i adekvatno osmehivanje).

Učenje asertivne komunikacije je posebno važno za pojedince koji imaju emocionalne poteškoće, dok nizak nivo asertivnog ponašanja može pojačati takve probleme. Ljudi koji su anksiozni se možda plaše posledica iskazivanja svojih potreba ili ostvarivanja ličnih ciljeva. Nenamerna posledica takvog ponašanja može biti potiskivanje ili minimiziranje sopstvenih potreba. Nizak nivo asertivnosti povezan je sa niskim zadovoljstvom u životu i niskim samopoštovanjem. Posledica nemogućnosti da se na zadovoljavajuči način komunicira je najčešće izbegavanje društvenih kontakata.

Ljudi razvijaju različite stilove komunikacije na osnovu svog životnog iskustva. Ali, ono što je dobra vest, ako želite da promenite svoj stil komunikacije, možete naučiti da komunicirate na zdravije i efikasnije načine.

Evo nekoliko saveta koji pomažu da budete asertivniji:

• Procenite svoj stil. Iznosite li svoje mišljenje ili ćutite? Da li kažete „da“ dodatnom poslu čak i kad ne možete da se izborite sa tekućim? Da li brzo osuđujete ili krivite druge? Čini li vam se da ljudi strahuju ili se plaše razgovora sa vama? Pre nego što počnete da se menjate, neophodno je da u potpunosti upoznate sebe.
• Koristite izjave u prvom licu jednine. Korišćenje izjava “Ja” omogućava drugima da znaju šta mislite ili osećate, a da pritom ne zvučite optužujuće. Na primer, recite: “Ne slažem se”, umesto: “Grešite.” Ako imate zahtev, recite: “Želeo bih da mi pomognete oko ovoga” umesto: “Morate to učiniti.” Neka vaši zahtevi budu jednostavni i specifični.
• Vežbajte da kažete “ne“. Ako vam je teško odbiti zahteve koje smatrate preteranim, pokušajte da kažete: “Ne, ne mogu to sada da uradim.” Ne oklevajte – budite direktni. Objašnjenje treba da bude prikladno i kratko.
• Vežbajte šta želite da kažete. Ako vam je izazovno reći šta želite ili mislite, vežbajte opšte scenarije na koje naiđete. Recite naglas ono što želite. Možda će vam pomoći i da to prvo napišete ili da napravite „role play“ sa prijateljem ili kolegom koji vam mogu dati kvalitetan „feedback“.
• Koristite govor tela. Komunikacija nije samo verbalna. Ponašajte se samouvereno čak i ako to ne osećate. Vežbajte uspravno držanje, ali se nagnite malo napred. Ostvarite redovan kontakt očima. Zadržite neutralan ili pozitivan izraz lica. Ne ukrštajte ruke ili noge.
• Držite emocije pod kontrolom. Ako se osećate previše emotivno ulazeći u potencijalno konfliktnu situaciju, sačekajte malo ako je moguće. Zatim poradite na tome da ostanete mirni. Polako dišite. Neka vaš glas bude ujednačen i čvrst.
• Budite zadovoljni i malim pomacima. U početku vežbajte svoje nove veštine u situacijama sa niskim rizikom. Na primer, isprobajte svoju asertivnost na partneru ili prijatelju pre nego što se pozabavite teškom situacijom na poslu.

Asertivnosti se možete učiti i od asertivnih osoba koje služe kao “role” modeli. Prepoznaju se lako.

Asertivno ponašanje rađa poštovanje, povećava iskrenost u odnosima, podiže nivo samorazumevanja i prihvatanja, podstiče samokontrolu i emocionalnu stabilnost i neguje sposobnost kvaltetne i efikasne komukacije.

Asertivni ljudi su oni koji imaju sposobnost da stvore iskren odnos sa drugima i da formiraju most poverenja i međusobnog poštovanja, a to je predulsov da se održe zdravi odnosi, razreše ili izbegnu sukobi i spreči da se uguše ili potisnu nečije potrebe.