“Nakon krize, sprovođene su fiskalne mere, pa je došlo do gomilanja duga. U proteklom periodu je trebalo da smanjite taj dug. U regionu, na strani fiskalne politike čaša je polupuna, ali i poluprazna. Dobro je da proslavite neke stvari, ali niste ostvarili sve što je trebalo”, rekao je Ilahi.

On očekuje da će Evrozona usporiti stopu rasta, a to će uticati i na napredak zemalja Zapadnog Balkana i na definisanje puta rasta. MMF ističe da ne treba govoriti o krizi, već o prirodnom usporavanju rasta.

“Očekivali smo usporavanje, ne očekujemo krizu, i sada možemo govoriti o tome kako to usporavanje utiče na zemlje Zapadnog Balkana”, rekao je Ilahi. Od sredine prošle godine, recimo u Nemačkoj se percepcija privrednog rasta usporava, a možemo reći da je uzrok više faktora – jedan su poznate tenzije u trgovini, jer sve to utiče i na poverenje investitora. Druga stvar su jednostavno prirodni ciklusi.

Prema njegovim rečima, kapital i radna snaga su velike slabosti Zapadnog Balkana. To su, kako je rekao, veliki izazovi za koje je potrebna značajna promena politike u narednom periodu.

“Kapital zahteva velika ulaganja, ovde stvari ne izgledaju tako loše, došlo je do poboljšanja, ako se pogleda poslovanje banaka. Privatni investitori su generalno registrovali poboljšanje, ali su stope javnih investicija niske. Za dobru infrastrukturu trebaju dobre javne investicije, što dalje vodi privatnim investicijama. Slabost infrastrukture je slabost regiona, u odnosu na prosek EU”, rekao je Ilahi.

Potrebne su, kako kaže, velike investicije u infrastrukturu, jer se drugačije ograničavaju privatna ulaganja. Na primer, ako neko želi da trguje, njemu će kamion od Severne Makedonije do Slovenije predugo putovati, pa zatim složene kontrole i procedure, to sve, kao je istakao, treba da se popravi i da infrastruktura tako doprinese privrednom rastu.

Izvor: Blic Biznis