Menadžeri budućnosti
Izvor: Magazin Business Intelligence Review
U današnjoj međusobno povezanoj, brzoj i sve promenljivijoj globalnoj ekonomiji, adekvatna funkcija upravljanja je „must have” da bi kompanija ostala konkurentna, a novi zahtevi, koje lideri moraju da ispune, se razvijaju toliko brzo da sadašnje sposobnosti brzo postaju irelevantne.
Da bi se efikasno predvideli poslovni trendovi, uspešno inoviralo i da bi se došlo i, još važnije, ostalo na vrhu, potrebni su oni top menadžeri koji imaju znanje iz mnogo raznovrsnih oblasti, lako prihvataju kontradiktornosti koje donosi savremen način rada i brzo se uklapaju u dvosmislenosti koje nameće realnost (proizvodi moraju biti pristupačni, ali i visokog kvaliteta; proizvodni pogoni moraju biti efikasni, ali i sigurni; poslovni procesi zahtevaju brzinu, ali i pouzdanost…)
Ko su ti novi rukovodioci za budućnost?
Kompanije sve više primenjuju agilni model, koji je originalno nastao u industriji softvera, na aktivnosti koje nisu softverske, poput marketinga, finansija, korisničke podrške i drugih tradicionalnih poslovnih funkcija (digitalne aplikacije postaju sve više centralne u širokom spektru industrija).
Agilni pristup neizbežno podriva status, moć i kontrolu tradicionalnih top menadžera. U svetu samoorganizujućih, autonomnih timova, mnogo toga što čini tradicionalno upravljanje više nije potrebno.
Sa porastom zastupljenosti virtuelnih timova i rada na daljinu, potrebno je promeniti i menadžment tima, jer ti novi oblici rada zahtevaju novije metode komunikacije i inovativnije oblike relacije sa menadžerima. Drugim rečima, upravljanje timovima u digitalnom dobu bilo bi usmereno na to koliko će se dobro nositi sa dislokacijama i poremećajima izazvanim promenama u načinu rada.
Sve ovo neminovno vodi ka reinženjeringu upravljačke funkcije, gde će korporativno upravljanje imati više dimenzija i, sasvim izvesno, više izvršilaca. Prvi čovek kompanije neće moći da ima taj luksuz da se rastrže između 15 prioriteta od kojih je „samo jedan” strategija razvoja.
Da bi verodostojno transformisao svoju organizaciju, mora verodostojno da transformiše sebe i svoje timove.
Da li su kompanije spremne za ove promene, ili bolje rečeno da li su CEO spremni, da li će se prilagoditi ili će se regrutovati potpuno nova generacija izvršnih direktora?
Digitalizacija, napredni konkurenti, potreba za vrtoglavom brzinom i okretnošću, i sve raznovrsnija i zahtevnija radna snaga zahtevaju više od lidera, nego što većina može ponuditi.
IT odeljenje više nema ulogu da podržava/izvršava strategiju i odluke top menadžmenta, IT je sada aktivni kreator inovacija i aktivni predlagač/učesnik u donošenju strateških odluka. Paket beneficija, koji dobijaju IT menadžeri, istovetan je, ili čak u bonusima veći od paketa „broja 1”. Sve ovo IT menadžere dovodi u položaj u kom su, u budućnosti, najbliži transformaciji u top menadžere.
D(igital) level menadžment
Kako će kompanije da odgovore na ovu, potencijalno redizajniranu, menadžment strukturu i ovu vrstu tranzicije, koja se čini neminovnom i logičnom?
Konačno, da li je za digitalnu revoluciju potreban nezavisan „Digital level” („D-level”) manadžment koji će paralelno sa „C-level” menadžmentom sinhronizovati aktivnosti u efikasnu strategiju i akcije? Da li je izvršni direktor „D-level” menadžmenta zapravo IT stručnjak ili poseduje izuzetno visok nivo IT pismenosti, a da pritom sama industrija u kojoj radi nije IT (jer je danas IT integralni deo poslovanja)?
Nije upitno da na putu ka ovoj transformaciji postoji dosta nedostataka tehnološkog liderstva („D-level” menadžmenta), koji su neizostavni deo tradicionalnog menadžmenta per se. Ovde se, pre svega, misli na upravljanje kadrovima, na socijalnu i emocionalnu inteligenciju, u vezi sa kojima postoji potreba za unapređenje kod IT eksperata, kojima, s druge strane, ne manjkaju digitalne veštine.
Digitalne veštine uključuju znanje, ali i sposobnost razumevanja potreba za informacijama koje pružaju digitalne tehnologije, kao i korišćenje digitalnih alata.
Veštine koje se stalno ističu kao neophodne da ih poseduju digitalni lideri su:
- Moraju imati osnovno razumevanje mogućnosti programiranja, kako bi razumeli, podržali i donosili kompetentne odluke u vezi sa projektima.
- Digitalni lider mora da ima superiorno znanje iz oblasti upravljanja projektima – sposobnost efikasne koordinacije ljudi, budžeta i resursa jedna je od najboljih tehničkih veština koje možete posedovati. Dobar menadžer projekata moći će efikasno isporučiti projekte i rasporediti odgovarajuće osoblje za izvršavanje zadataka.
- Analiza velikih podataka i poslovne inteligencije – analiza velikih podataka igra ključnu ulogu u poslovnim procesima. Vrednovanje velikih skupova podataka važno je za identifikaciju korelacija, identifikovanje ključnih kupaca i za procenu povraćaja investicije. Tačna analiza ovih podataka ima za rezultat efikasniju prodaju i povećanje prihoda.
- Bezbednost informacija – bezbednost je oblast koja izaziva veliku zabrinutost u svim poslovima. Povrede bezbednosti podataka mogu imati ozbiljne posledice – od gubitka kupaca, do narušavanja ugleda brenda. Stoga je ključno da digitalni lideri imaju stručnjake za tehničku sigurnost, koji će ukloniti bezbednosne rizike iz poslovanja.
Da sumiramo… Tri ključne veštine digitalnog liderstva, koje se očekuju od svih top menadžera kao odgovor na digitalnu transformaciju firme, jesu: razumevanje digitalizacije, postavljanje formalnog konteksta za nju i upravljanje tom promenom.
Davanje ličnog primera, deljenje zajedničke vizije, posedovanje gorenavedenih veština digitalnog liderstva, dobre komunikacione veštine i sposobnost donošenja kvalitetnih odluka igraju ključnu ulogu u uspehu digitalnog lidera.