Inflacija
Irma Bilalović, ovlašćeni revizor- ASW audit & advisory d.o.o
Svakog dana možemo pročitati naslove u štampi u kojima se naglašava rastuća ekonomska zabrinutost, poput „Najviša inflacija u Srbiji u poslednjih 15 godinaˮ i sl. Ni svetska ekonomija nije ostala imuna na ovu makroekonomsku pojavu, pa tako svetski mediji iz oblasti biznisa prenose da je inflacija najveća, još od 70-ih godina prošlog veka.
U poslednjih šest meseci, inflacija je, na globalnom nivou, daleko prerasla predviđanja eksperata iz decembra 2021. godine. U mnogim zemljama stope inflacije su gotovo duplirane u odnosu na projektovane. Najveći uticaj inflacije se osetio u zemljama Evrope, a pre svega u istočnoevropskim državama: Poljskoj, Litvaniji, Letoniji, Estoniji, Češkoj.
Jasno je da je inflacija, u najmanju ruku, promenila ekonomsko raspoloženje i potencijalno resetovala put globalnih i nacionalnih ekonomija širom sveta u godinama koje dolaze. Prema istraživanjima konsultantske kuće McKinsey iz Njujorka, postoji niz strateških implikacija na koje je inflacija imala uticaj. U nastavku, predstavljamo neke od njih.
Kao odgovor na visoke stope inflacije, centralne banke širom sveta podižu referentne kamatne stope. Međutim, povećanje ovih stopa, do sada, u većini zemalja, nije odgovaralo tempu rasta inflacije. U Srbiji je referentna kamatna stopa od aprila 2022. godine, kada je iznosila 1%, dosegla nivo od 3,5% u septembru iste godine. Ipak, očekuje se da će u budućnosti rastuće stope ublažiti potražnju i sniziti cene za dve kritične komponente glavne inflacije: stanovanje i robu poput energije i metala.
Cene stanova su naglo porasle, čak i pre talasa inflacije 2022. godine, pošto je pandemija podstakla masovne promene u sektoru nekretnina. Naime, pod uticajem povećane tražnje, cene nekretnina su porasle daleko iznad očekivanja, kako na globalnom nivou, tako i na domaćem tržištu.
Kada govorimo o cenama robe, sukob u Ukrajini izazvao je veliki šok. Najnovija prognoza Svetske banke o robnim tržištima govori o tome kako je rat poremetio proizvodnju i trgovinu, posebno onih tržišta u kojima su Rusija i Ukrajina ključni izvoznici, uključujući energiju, đubrivo i žitarice. Ova povećanja cena dolaze uz već dovoljno zategnuta robna tržišta zbog oporavka tražnje od pandemije, kao i brojnih ograničenja ponude povezanih sa pandemijom.
Na Grafikonu 1 vidimo da je najveći rast zabeležen kod đubriva. Naime, podstaknute nestašicom prirodnog gasa, koja je ključna komponenta u proizvodnji đubriva, kao i rastućom potražnjom poljoprivrednika, cene đubriva su naglo porasle, što dalje implicira i povećanje cena hrane i ostalih poljoprivrednih namirnica.
- Energija ● Đubrivo ● Ulje i hrana
Izvor: McKinsey & Company, 2022
Grafikon 1: Indeks promena cena navedene robe prema Svetskoj banci, Index (100=2010 prosek)
Kao što je prikazano na Grafikonu 2, počev od 2021. godine, rast cena hrane je dostigao najviši nivo od kada je Kancelarija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu započela sa praćenjem ovog indeksa. Cene su danas znatno više nego u prethodnim skokovima, 2008. i 2011. godine, koje su bile pod uticajem svetske ekonomske krize. U poslednjoj deceniji, cene su se značajno stabilizovale. Međutim, značajna dešavanja usled rata u Ukrajini, prepreka u lancu snabdevanja, pandemije, suše, doveli su do podizanja cena hrane na potpuno novi nivo.
Izvor: OECD, 2022
Grafikon 2: FAO Food price index – beleži kretanje cene na svetskom tržištu 55 poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda
Jedan od najkritičnijih uticaja inflacije na globalnu ekonomiju je upravo njen uticaj na plate. Realne zarade su se godinama smanjivale u najvećim OECD ekonomijama. Međutim, neposredno pre pandemije, realne plate su značajno porasle što je radnicima dalo ključnu prednost u pregovorima na tržištu rada. Naravno, pandemija je radikalno promenila ovu jednačinu.
Kako su privrede ušle u period stabilizacije nakon značajnih uticaja pandemije, realne zarade su ponovo počele blago da rastu. Ipak, ogromna inflacija je zaustavila taj oporavak, rastući toliko brzo da je znatno umanjila kupovnu moć kod ljudi.
U prilog tome govori i istraživanje u kojem se došlo do zaključka da su potrošačke cene u julu 2022. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane za gotovo 12,8%, kako je objavio Republički zavod za statistiku (RZS). Značajna poskupljenja zabeležena su u sledećim kategorijama:
- Hrana za 20,3%
- Goriva i maziva za putnička vozila za 28,3%
- Stambene rente za 20,5%
Generalni zaključak stručnjaka je da cene i dalje rastu pokazujući slabe znakove stabilizacije, usled čega postoji rizik da inflacija postane ukorenjena, te da će centralne banke morati odlučnije da podižu referentne kamatne stope kako bi usporile tražnju. Shodno tome, analitičari snižavaju svoje projekcije ekonomskog rasta. Tako je, na primer, planirana stopa rasta BDP-a u Srbiji na početku godine iznosila 4,5%, dok je u julu ove godine procenjeno da ona neće preći stopu od 3,5% do kraja godine.
