Pored obavezujućih propisa, jedan od sofisticiranih i vrlo efikasnih instrumenata koji se primenjuju na međunarodnom, nacionalnom i korporativnom nivou jesu standardi i tehnička uputstva. Ovi dobrovoljni “zeleni” instrumenti predstavljaju fini alat kojim organizacije mogu značajno da unaprede svoje procese i poziciju na tržištu, ukoliko u svoje poslovne funkcije i organizacionu kulturu ugrade pravila i principe održivog i odgovornog poslovanja.

Troškovi i koristi organizacije u vezi životne sredine

Svaka kompanija, za svoj rad, manje ili više koristi dobrobiti životne sredine, kroz eksploataciju sirovina i upotrebu prirodnih resursa, ali istovremeno, ima obavezu da prirodi i društvu nadoknadi posledice uticaja koji nastaju zbog njenih aktivnosti. To su, upravo, koristi i troškovi organizacije u vezi životne sredine.

Primena ekonomskih modela i alata kroz korišćenje standarda u organizacijama može da pomogne najvišem rukovodstvu u organizacijama da bolјe planira i proceni, lakše prepozna aspekte i uticaje, donese dobre strateške odluke, pravilno usmeri investicije – jednom rečju, da posluje odgovorno i održivo i prema svojim zaposlenima i partnerima u lancu isporuke i prema životnoj sredini koja je okružuje.

Ako organizacija pravilno prepozna i razume svoje troškove i koristi u vezi sa životnom sredinom onda će lakše povezati svoje uticaje na životnu sredinu i zavisnost od prirodnih resursa sa procesom donošenja odluka, što će pomoći u bolјem shvatanju finansijskih implikacija, ne samo na lokaciji fabrike, već posmatrajući organizaciju, kao celinu – kroz celokupan lanac snabdevanja i vrednosti.

Standard ISO 14007 upravo daje uputstvo organizacijama kako da utvrde, a potom, i dokumentuju svoje troškove i koristi u vezi sa životnom sredinom, koji će biti kvantifikovani monetarnim ili nemonetarnim oblicima ili, pak, kvalitativno opisani. Istovremeno, monetarno vrednovanje odgovarajućih uticaja podrazumeva uticaje na čoveka, njegovo okruženje i životnu sredinu, što je specificirano u ISO 14008.

Eko-označavanje i greenwashing

Jedan od važnih indirektnih instrumenata u zaštiti životne sredine, na globalnom nivou danas, svakako je označavanje u vezi sa životnom sredinom. Naime, oznaka na proizvodu koja pokazuje da taj proizvod u manjoj meri ugrožava životnu sredinu treba, sa jedne strane, da motiviše ekološki svesnog potrošača da ga kupi, a porast potrošnje ovakvih proizvoda treba, sa druge strane, da motiviše proizvođače na razvoj i proizvodnju pogodnijih proizvoda sa aspekta životne sredine.

Postoje, međutim, brojne prepreke u primeni ovog instrumenta, od lažnog predstavlјanja preko netačnih tumačenja i opstrukcija, do zloupotreba i falsifikovanja. Greenwashing je jedna od takvih pojava kojim kompanija ili organizacija troši više vremena i novca na reklamiranje sebe kao „ekološki“ prihvatlјivog, nego na smanjenje svog uticaja na životnu sredinu. To je svojevrsni trik u oglašavanju koji, radi sticanja ekonomske ili druge koristi, ima za cilј da dovede u zabludu potrošače.

Jedan od najbolјih načina da se ova pojava spreči je da se koriste i primenjuju međunarodni standardi, tehnička uputstva i smernice. Na primer, sopstvene (samodeklarišuće) tvrdnje u vezi sa životnom sredinom (standard ISO 14021) može da pomogne i proizvođačima, uvoznicima, distributerima, trgovcima u maloprodaji. Takođe, cela serija standarda ISO 1402x doprinosi da se tačno specificira šta su “zeleni” proizvodi. Glavne karakteristike “zelenih” proizvoda su: a) energetska efikasnost, b) dugotrajnost i sposobnost lakog održavanja, c) ne sadrže hemikalije koje oštećuju ozonski omotač, d) najčešće su izrađeni od recikliranih i obnovljivih materijala, e) obezbeđuju se od lokalnih proizvođača I f) biorazgradivi su i laki za ponovnu upotrebu.

Nabavka u kontekstu održivosti

Održivost je postala imperativ kako na nivou organizacije, tako i na nivou institucija na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou. Nabavka je jedna od vitalnih funkcija u strukturi i poslovanju subjekta koji je sprovodi, a aspekti održivosti joj daju poseban značaj.

Primenom koncepta održive nabavke organizacije zadovoljavaju svoje potrebe za robom, uslugama, radom, tako da stvaraju vrednost za uloženi novac ne samo za organizaciju, već i za ekonomiju i društvo u celini, istovremeno minimizirajući štetan uticaj na živonu sredinu. Što pre organizacije počnu da razmatraju održivost prilikom donošenja odluka o nabavci, to će pre i svi u lancu njenih dobavljača težiti odgovornosti i održivosti poslovanja. Međunarodni standard ISO 20400, prepoznaje važnost održivih nabavki i pruža okvir za njihovu praktičnu primenu. Njegovim korišćenjem organizacija će lakše razviti i primeniti strategiju održivih nabavki, a odgovarajuće principe integrisati u poslovne procese.

Cirkulacija materijala

Cirkulacija materijala i razmatranje procesa kroz perspektivu životnog ciklusa proizvoda neki su od pristupa i modela poslovanja koji treba da podstaknu dostizanje cilјeva održivog razvoja koji se odnose na efikasno korišćenje i ponovnu upotrebu resursa i spreče štetne posledice po životnu sredinu i čoveka.

Cirkulacija materijala je pristup koji je integralni deo funkcije projektovanja i razvoja, čijim se sprovođenjem omogućava da proizvodi ili materijali mogu kontinualno da se prerađuju u iste ili slične proizvode, uz visoku efikasnost i ispunjavanje cilјeva u vezi sa životnom sredinom. Da bi se ostvarila maksimalna korist i obezbedilo ispunjenje cilјeva u vezi efikasnosti rukovanja materijalima, pobolјšavanje cirkulacije materijala mora da se sprovodi kao integralni deo poslovnih operacija organizacije.

Cilјevi efikasne upotrebe materijala mogu se ostvariti primenom strategije cirkulacije materijala, kroz smanjenje upotrebe prirodnih resursa na najmanju moguću meru, a uz povećanje životnog veka proizvoda putem eko-inovativnog projektovanja koje stvara uslove za popravku, prepravku, ponovnu upotrebu, ponovnu proizvodnju i recikliranje. Stoga se razmatranja u vezi sa životnom sredinom moraju uzeti u obzir već u fazi projektovanja i razvoja, kroz primenu pristupa na bazi životnog ciklusa – tzv. ekodizajn proizvoda.

ISO 14009 standard usmerava organizaciju kako da pripremi strategiju projektovanja cirkulacije materijala, tako da se ostvari maksimalna efikasnost u iskorišćenju materijala, vodeći računa o 3 aspekta: a) izbor i količina materijala u proizvodima, b) produženje životnog veka proizvoda i c) obnavlјanje proizvoda, komponenti i materijala.

„Zeleno“ finansiranje

Finansiranje privrednih i preduzetničkih aktivnosti uvek je bilo aktuelno. Međutim, finansiranje koje pored ekonomskih parametara ne uzima u obzir i finansiranje tzv. eksternalija kao što je zaštita životne sredine i odgovorno poslovanje, danas više nije ni moguće ni prihvatilјivo. Zato danas i govorimo o instrumentima „zelenog“ finansiranja, odnosno investiranju u one aktivnosti koje uzimaju u obzir sve očigledniju ugroženost prirodnih resursa, životne sredine i promene klime. Ovi instrumenti su važni za sve učesnike na tržištu – za državu, za investitore, za finansijske institucije, za privredne subjekte, na kraju krajeva za potrošače. Za odgovorne investitore i druge zainteresovane strane, obveznice označene kao „zelene“ koriste se za izdvajanje sredstava isklјučivo za projekte i prateće rashode koji treba da imaju za posledicu koristi za životnu sredinu, kao što su usklađivanje sa globalnim klimatskim cilјevima i očuvanje prirodnih resursa. Takve obveznice takođe mogu da pomognu investitorima da se smanji njihova izloženosti finansijskim rizicima povezanim sa lošim upravlјanjem životnom sredinom. Za one koji emituju zelene obveznice i osiguravajuće kuće, zelene obveznice mogu da budu atraktivan finansijski proizvod sa rastućom tržišnom privlačnošću. Međutim, definicije i percepcija učesnika na tržištu o tome šta je „zeleno“ mogu se u velikoj meri razlikovati što predstavlјa izazov za kredibilitet i rast tržišta.

Izveštavanje o GHG

Gasovi staklene bašte formiraju se, emitiju i uklanjaju tokom čitavog životnog ciklusa proizvoda, počev od nabavke sirovina, projektovanja, proizvodnje, distribucije/isporuke, upotrebe i konačnog odlaganja i tretmana na kraju ciklusa. Postupak kvantifikacije uglјeničnog otiska proizvoda (CFP-carbon footprint of product) pomaže bolјem razumevanju koje mere treba preduzeti da se poveća izdvajanje i smanjenje emitovanja GHG tokom životnog ciklusa proizvoda. Standard ISO 14067 definiše principe, zahteve i smerenice za kvantifikaciju CFP, kao i komunikaciju u vezi sa CFP, zasnovano na standardima životnog ciklusa (ISO 1404x). Celokupna serija standarda ISO 14060 bavi se kvantifikacijom, praćenjem, izveštavanjem i verifikacijom emisija i izdvajanja GHG, kao podrška održivom razvoju.

ZAKLJUČAK

Naša država i privreda, moraće da se prilagode i da sačine dobar i realan plan sprovođenja svih međunarodnih obaveza i ugovora, sa jedne strane, uz brigu o nacionalnom javnom interesu, ekonomskoj održivosti, energetskoj stabilnosti i bezbednosti i zdravlјu građana. To neće biti lako, ali to jeste izazov na koji moraju da daju odgovore najeminentniji stručnjaci i institucije, dajući time argumente donosiocima odluka da sprovedu neophodne zakonodavne aktivnosti i strateške odluke. Instrumenti za održivo i odgovorno poslovanje predstavljaju efikasan dobrovoljan mehanizam za ispunjavanje ovih zahteva.