Koga inflacija najviše boli?
Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije
Inflacija je jedna od stvari koja zanima gotovo svakoga, jer se tiče svačijeg džepa, ali i toga koliko sa platom ili penzijom možete da kupite manje nego pre. I čim se nešto tiče kritične mase, a teško je meriti fenomen, onda ide sve redno kako i dolikuje u društvenoj nauci – rezultati istraživanja i statistika se odbacuju, meta podaci i metodologija istraživanja se ne čitaju, a tu su i nezaobilazne teorije zavere i slobodni tumači podataka. Kada se na to doda da je u Srbiji inflacija posebno bolna tema, jer podseća na dešavanja iz 1990-ih; kao i to da neki članovi akademske zajednice neoprezno ili zlonamerno pominju reč ,,štampanje novca”, onda je nerazumevanje i slobodno tumačenje inflacije ,,na izvolte“.
DA BI SHVATILI DA LI INFLACIJA SVAKOGA POGAĐA ISTO, ILI JE FENOMEN KOJI SVAKO DRUGAČIJE DOŽIVLJAVA, TREBALO BI NAJPRE RAZJASNITI KAKO SE ONA MERI I KOJA INFLACIJA SE POSMATRA.
Da bi shvatili da li inflacija svakoga pogađa isto, ili je fenomen koji svako drugačije doživljava, trebalo bi najpre razjasniti kako se ona meri i koja inflacija se posmatra. Kao zvanična mera inflacije koristi se Indeks potrošačkih cena koji Republički zavod za statistiku obračunava na mesečnom nivou. To se radi na način što se prate cene izabranih roba i usluga koje domaćinstva kupuju. Robe i usluge koje domaćinstva kupuju su pobrojane u okviru korpe gde imaju svoje udele u toj korpi. Ovde leži i glavni izazov, jer dobra i usluge imaju svoje udele i svako može reći da ti udeli ne odgovaraju stanju na terenu i njihovoj korpi dobara, i da baš nama ili ljudima iz našeg okruženja hrana ne čini oko 30% izdataka mesečno, a vino nešto oko 1%, kako se posmatra pri obračunu stope inflacije, i samim tim ne priznajemo zvaničnu stopu inflacije.
I imaju ljudi pravo, svačija se potrošačka korpa razlikuje, i svakog boli inflacija drugačije, ali nije sve do metodologije i ne bi trebalo odbacivati zbog toga obračun inflacije i šta on pokazuje. Ekonomski fenomeni nisu ipak fizika, pa da su neke stvari konstanta. Labavost društvene nauke daje i mogućnosti, eto da sami izračunate kolika je vaša inflacija za željenu korpu dobara i usluga. To nije neki preterano zahtevan proces, već se uz zvanične podatke i osnovne računske operacije može izračunati stopa inflacije za korpu dobara i usluga kakva god vam padne na pamet.
KADA IMATE NISKA PRIMANJA OD 30 DO 40 HILJADA DINARA, I IZDVAJATE 50% TOGA NA HRANU, A MESO POSKUPI 5%, POVRĆE 8%, VAS TO I TE KAKO ZABOLI PO DŽEPU.
Tako je mene zanimalo kolika je stopa inflacije u 2021. bila zamišljenom penzioneru sa penzijom od oko 30 hiljada dinara. Pretpostavio sam da njemu u potrošačkoj korpi hrana učestvuje sa 55%, kao i da komunalije koje plaća odnose 20% potrošačke korpe, dok na primer nema izdvajanja za obrazovanje. Cifra koja se pojavila mi je pokazala da je inflacija za njih 4,2%, što nije niska inflacija i smanjuje životni standard, ali sam iskreno očekivao da više odstupa od 4% koliko je stopa inflacije bila u 2021. godini prema potrošačkoj korpi koju posmatra Republički zavod za statistiku, i za koju svi na prvu loptu kažemo da nije reprezentativna. Nisam sedeo skrštenih ruku, pa sam brzo izračunao stopu inflacije za zamišljenu mladu osobu koja ima platu veću od proseka, oko 100 do 120 hiljada dinara, i za koju sam pretpostavio da 20% njene potrošačke korpe troši na hranu, dok su joj učešće za gorivo, kulturu i izdvajanja za restorane veća od one uobičajene potrošačke korpe koja pokazuje da je stopa inflacije bila 4,0%. Rezultat koji sam dobio jeste da je inflacija takvoj osobi u 2021. godini iznosila 4,1%. Opet, za mene iznenađujuće da ne odstupa previše od one stope koju Republički zavod za statistiku objavljuje.
Iako se sama stopa inflacije ne razlikuje značajno do toga kakva vam je potrošačka korpa to ne znači da ona sve građane pogađa isto. Prvi razlog je to što trošak potrošačke korpe tj. koliko ona košta nije isti za svakoga. Kada imate niska primanja od 30 do 40 hiljada dinara, i izdvajate 50% toga na hranu, a meso poskupi 5%, povrće 8%, vas to i te kako zaboli po džepu, ali vas i primorava da manje kupujete tih dobara. S druge strane, ako su vam primanja između 100 i 150 hiljada dinara, inflacija će isto uticati na vas, ali će na dubinu vašeg džepa verovatno najviše uticati to što je gorivo poskupelo 12,5% i što ako ste izdvajali na njega mesečno oko 15 hiljada dinara, sada ćete morati oko 17 hiljada dinara.
ZAKLJUČAK JE DA INFLACIJA NAJVIŠE BOLI I POGAĐA NAJUGROŽENIJE I ONE SA NAJMANJE PRIHODA, DOK JE ZA DRUGE ONA FENOMEN KOJI SMANJUJE KUPOVNU MOĆ, ALI KOME SE ČOVEK PRILAGOĐAVA.
Iz prethodno navedenog, i onoga što je postavljeno kao pitanje u naslovu, zaključio bih da se merenju stope inflacije i reprezentativnosti potrošačke korpe ne može zameriti onoliko koliko obično čujemo u javnosti; jer koliko god menjali udele dobara i usluga u potrošačkoj korpi, stopa inflacije ne odstupa previše od stope koja se dobija korpom koju posmatra Republički zavod za statistiku. Na kraju krajeva, podaci o inflaciji pojedinačnih dobara i usluga su javno dostupni, pa je uz jednostavnu računicu moguće obračunati ličnu inflaciju koju ste imali u 2021. godini i tako znati u decimalu koliko morate izdvojiti više novca da biste sačuvali standard, i koliko da tražite povećanje plate da se ona realno ne bi smanjila. Zašto se onda ljutiti na reprezentativnu potrošačku korpu.
Drugi zaključak je da inflacija najviše boli i pogađa najugroženije i one sa najmanje prihoda, dok je za druge ona fenomen koji smanjuje kupovnu moć, ali kome se čovek prilagođava. Inflacija pogađa one sa najmanjim prihodima jer se oni ne mogu preterano prilagoditi da kupuju manje mesa, goriva, povrća i troše manje električne energije – njihova potrošačka korpa je već na minimumu ili ispod minimuma za normalan život i funkcionisanje. Iz toga bi pri povlačenju mera ekonomske politike, pre svega trebalo imati na umu ovu grupu ljudi, i uvažavati njihove potrebe, pre svega one egzistencijalne.
Više o inflaciji u 2021. godini možete naći OVDE
