Grafik 1 – Izvor: Tradingeconomics

Direktna ulaganja u 2021. u Srbiji prevazišla su rekordnu 2019. godinu kada je iznos SDI bio 3.8 milijardi i do tada je to bio najveći iznos SDI ikada ostvaren. Čak je i 2020. kao vrlo neizvesna po pitanju biznisa pokazala da je Srbija sa nešto više od 3 milijarde evra SDI sigurna investiciona destinacija i najčešći izbor ulagača, od kojeg zasigurno neće odustajati ni u narednim godinama. U januru 2022. godine iznos SDI je oko 140 miliona evra. Ako pogledamo podatke o tome odakle najčešće dolaze strana ulaganja, prema parametru vrednosti projekata najviše je investicija iz Nemačke sa 10.8%, slede investicije iz Italije (10.2%) i američke investicije sa 10.1%, pa francuske sa udelom od 9.5%, investicije iz Austrije (8.8%) i NR Kine (8.7%) i češke investije sa 6.6 odsto. Prema kriterijumu broja investicionih projekata to izgleda ovako: Nemačka 15%, Italija 14.3%, Austrija 7.5%, Sjedinjene Američke Države 5.2% i investicije iz Francuske 4.9% (grafik 2). Sve ukazuje na to da nas rast tek očekuje i da će, posebno prema vrednosti projekata, narednih nekoliko godina biti ključne po pitanju stranih direktnih ulaganja.

Grafik 2 – Izvor RAS

Ono što je pandemija donela sa sobom u smislu poslovanja i proizvodnje, a sada i konflikti kojima svedočimo u svetu, jesu preorijentisanje proizvođača na ulaganja u sigurnije lokacije i, pre svega, lokacije koje su geografski bliže Evropi budući da su njihovi kupci, partneri, ali i matične kompanije u Evropi. Globalizacijska dostignuća brzog, lakog, i jeftinog kretanja i transporta ljudi, robe i usluga verovatno su sada doživela najveće preispitivanje i procene su da će postati prošlost. Investitori i proizvođači žele da u budućnosti kompenzuju potencijalno zaustavljanje ili otežano dopremanje proizvoda sa Istoka do Evrope, gde su do sada bile najveće proizvodne linije i kapaciteti. Upravo su iz tog razloga zemlje centralno-istočne Evrope dospele u fokus svetskih kompanija i proizvođača, kao idealno geografski pozicionirane. Svedočimo velikom broju upita stranih investitora i nekoliko stvari se izdvajaju kao najvažnije u proceni investicione klime i konkurentnosti zemlje u privlačenju stranih direktnih ulaganja. Na prvom mestu danas je više nego ikad značajna politička i ekonomska stabilnost zemlje, što Srbiju u tom kontekstu postavlja na prvo mesto analize. Ekonomski orijentisana Vlada, usmerena ka rastu i razvoju, stabilna u svom funkcionisanju i posvećena infrastrukturnim i drugim ulaganjima neophodnim za razvoj, pouzdan je partner svakog velikog i značajnog investicionog projekta.  Stopa rasta BDP u zemlji od oko 7% u 2021. godini, i među najmanjim padovima u 2020. u Evropi ( -0,9%), daju dodatnu potvrdu da je reč o stabilnoj ekonomiji za koju se očekuje da u 2022. godini ima rast od 7,5%.

Optimalna geografska pozicija, centralna tačka spajanja Istoka i Zapada, i veoma dobra povezanost sa svim delovima sveta, takođe su ono što dolazi do izražaja. Tzv. nearshoring, trend približavanja i prebacivanja proizvodnje sa lokacija u Kini i Istoku bliže Evropi, upravo uzima u obzir dobru logističku povezanost, dobru transportnu konekciju nove potencijalne pozivodne lokacije sa Evropom i ostatkom sveta. A uz to, dolazimo do potrebe da veliki deo dobavljača jednog proizvođača bude u blizini ili da se lako i brzo može komunicirati, transportovati i funkcionisati sa dobavljačima sa nove potencijalne lokacije.

Ukoliko govorimo o automobilskoj industriji i visokim tehnologija, koje su evidentno najzastupljenije u Srbiji i za koje postoji najveće interesovanje novih ulagača, Srbija ima idealnu poziciju s obzirom na to da gotovo svi dobavljača tzv. TIER 1 su prisutni u Srbiji, ali i da se na relativno maloj udaljenosti nalaze i mnogi drugi dobavljači. To predstavlja svu spremnost i predispozicije za novu fazu investicija u Srbiji koje će inkorporirati projekte najveće tehnološke vrednosti u automobilskoj industriji i za kreiranje ere usmerene na električnu mobilnost i EV (e-vehicle) lanac vrednosti. Električna vozila i e-mobilnost ne predstavljaju više plan i viziju budućnosti, oni su veoma vidljiva i opipljiva sadašnjost kojoj streme sve zemlje. U celom svetu ulažu su velika sredstva u razvoj tehnologija za EV, za kreiranje i razvoj baterija, za istraživanja i razvoj u ovoj oblasti, kao i za podsticanje kupovine i upotrebe električnih vozila. S druge strane, Srbija je sa razvojem industrije, ulaganjima koja su se do sada realizovala, ulaganjima u tehologiju i obrazovanje ljudi, potom rastom broja dobaljača u ovom sektoru, ali i evidentnim rastom kapitalno-intezivnih projekata u odnosu na radno-intenzivne, lokacija koja pretenduje da bude novi centar automobilske industrije ovog dela Evrope.

Kompetitivni operativni troškovi, kvalifikovani ljudski resursi, optimalna geografska lokacija, pristup tržištu od preko 1.3 milijardi potrošača usled postojanja brojnih sporazuma o slobodnoj trgovini, usmerenost države na razvoj i podršku, samo su neki od faktora kojima zemlja poput Srbije može i sigurno hoće preovladati u implementaciji velikih investicionih projekata u odnosu na neke druge investicione destinacije. Čini se da je to prirodan sled i neminovan rezultat, posebno ukoliko imamo u vidu da su to sve faze razvoja i uspona koje su prošle i neke od zemalja centralno-istočne Evrope pre nas, poput Slovačke, Češke i Poljske.