Ana Mirković: Veštine novog doba

Ana Mirković, CEO & CO-FOUNDER, Digital Communications institute

Svaka firma, organizacija i pojedinac danas, u eri brzih promena i konstantnog prilagođavanja, postavlja kao jedan od najvažnijih ciljeva rad na unapređenju veština novog doba. Nikada se ranije svet nije toliko brzo menjao, a svakoj promeni se organizam prirodno bar malo opire, težeći da ostane u stanju u kom se nalazi – i zbog postojećih modela ponašanja i zbog straha od novog i neizvesnog nad čim (možda) neće imati kontrolu. Neophodno je bazu svake organizacije postaviti tako da je podložna promenama i fleksibilna na adaptaciju, a čija je osnovna funkcija da bude „vazdušni jastuk“ za sve ljude kojima stalne promene ne prijaju, uzimaju im snagu, smanjuju samopouzanje i efektivnost na poslu.

Najvažniji zadatak svih koji rade u ljudskim resursima je da posvećeno rade na osnaživanju ljudi, pomognu im da prihvate neophodnost stalnog učenja i rada na sebi i u tome pronađu izazov i radost.

Veštine su nešto što stičemo učenjem, a održavamo stalnom vežbom. Nije dovoljno jednu veštinu izgraditi, neophodno je stalno i posvećeno raditi na tome da ona postane deo našeg ponašanja. Nasuprot veštinama, sposobnosti su urođene, a od stepena razvoja sposobnosti zavisi i nivo sticanja veština. Kada neko ima natprosečnu sposobnost za savladavanje neke veštine, kažemo da je ta osoba talentovana i da je posebno nadarena. Sposobnosti su inteligencija, pamćenje, fleksibilnost, razmišljanje, a veštine: kritičko promišljanje, komunikacija i pregovaranje, inicijativa, motivacija i produktivnost, liderstvo, različite vrste pismenosti, socijalne veštine, kreativnost.

Kritičko razmišljanje

Kritičko razmišljanje je skup različitih kompleksnih veština koje se odnose na promišljanje o fenomenima na više nivoa. Reč je o samousmerenom razmišljanju koje dovodi do novih i inovativnih ideja i rešavanja problema. Logičko i kritičko razmišljanje podrazumeva kritički osvrt na iskustva i procese učenja i donošenje efektivnih odluka izbegavanjem uobičajenih „zamki“ kao što su: sagledavanje samo jedne strane problema, odbacivanje svih dokaza koji su u koliziji sa našim idejama, donošenje zaključaka vođeno strašću, a ne logikom i tvrdnje koje nisu potkrepljene dokazima, već su mentalni konstrukt pojedinca.

Ove veštine temelje se na univerzalnim intelektualnim vrednostima: jasnoća, tačnost, preciznost, doslednost, relevantnost, čvrsti dokazi, dobri razlozi, dubina, širina i poštenje.

Naše ljude učimo da prepoznaju, rekonstruišu i procene argumente koje neko koristi u komunikaciji, da identifikuju premise i zaključke – komponente dobrog argumenta, kako da razlikuju deduktivne i nededuktivne argumente, valjanost, snagu i slabosti. Takođe, konstantno radimo na prepoznavanju modela formiranja loših uverenja i načina za njihovo prevazilaženje i primenjivanje logičkih alata u donošenju odluka i rezonovanju.

Komunikacija

Način na koji komuniciramo govori mnogo (pa skoro sve) o nama samima. Kažu da nikada ne dobijemo drugu priliku da ostavimo prvi utisak i da se on formira u svega nekoliko sekundi interakcije sa drugom osobom, a kakav će on biti zavisi potpuno od naše komunikacije – verbalne i neverbalne.

Okruženje donosi zaključke o našim crtama ličnosti i našem raspoloženju, kreira sliku i definiše odnos prema nama na osnovu našeg komunikacijskog stila. Pa ipak, moramo imati u vidu da je komunikacija dvosmeran proces, a način na koji komuniciramo se menja od situacije do situacije – u zavisnosti od toga kakav odnos želimo da izgradimo, koji efekat želimo da postignemo, koliko nam je neko važan.

Osnovni element komunikacije je aktivno slušanje koje ima za cilj da čujemo i razumemo sagovornika, te je neophodno stalno raditi na unapređenju slušalačkih kapaciteta. Takođe, ljude treba stalno učiti veštinama govorne komunikacije, čitanja neverbalnih gestova, uspostavljanju odnosa sa drugima, razumevanju potreba drugih, empatiji i toleranciji.

Inicijativa, motivacija i produktivnost

Monotonija je stanje kom retko koji sistem teži, a ako potraje – dovodi do nezadovoljstva koje ima za cilj neku veliku promenu. Svima nam dosadi jedan isti obrazac ponašanja koji traje dugo i svi smo, s vremena na vreme, željni promena. Ipak, promene ne dolaze same od sebe i neophodno je da ih sami iniciramo. I ovde počinje priča o kreativnosti i pokretačkoj snazi (motivaciji). Iako su naše neostvarene želje uvek prisutne, često nam nedostaje inicijativa za njihovo ispunjavanje. Ipak, inicijativa prirodno dolazi samo kod malog broja ljudi. Bez inicijative većeg broja članova tima, uspeh tima je upitan.

Inicijativa je uvek povezana sa motivacijom. Neki ljudi su vođeni unutrašnjom (intrinzičnom) motivacijom, dok su drugi vođeni spoljašnjom (ekstrinzičnom). Od toga kakav je ko zavisi i čime ćemo ga pokrenuti, kako ga uključiti u procese, na koji način ćemo ga inspirisati i učiniti da bude srećan u našem sistemu. Inicijativa se najbolje vežba sa veštinama poput fleksibilnosti i liderstva.

Produktivnost je veština pojedinca da završi posao u odgovarajućem vremenskom roku.

Poslovno rečeno, to se zove “efikasnost”. Zajednički cilj svih zaposlenih je da se postigne više posla za manje vremena. Razumevajući strategije produktivnosti na svim nivoima, zaposleni otkrivaju načine kako da najbolje rade, istovremeno usvajajući kako drugi rade.

Liderstvo

Liderstvo je sposobnost razvijanja i prenošenja vizije grupi koja će tu viziju i ostvariti. To je proces u kome pojedinac ostvaruje uticaj na grupu radi ostvarivanja zajedničkog cilja. Dobar lider nađe način da pomogne onima koji rade loše da rade dobro i da se pomogne onima koji rade dobro da rade još bolje.

Liderstvo podrazumeva promene, a ne održavanje postojećeg stanja. Liderstvo uključuje istomišljenike i sledbenike ideje, a ne podređene. Liderstvo podrazumeva uticaj koji se javlja između lidera i onih koji ga u viziji slede. Liderstvo samo za sebe nije dovoljno za ostvarenje poslovnih ciljeva, ali danas bez liderstva teško da će bilo koji poslovni cilj biti u potpunosti ostvaren.

Medijska pismenost

Medijska i informaciona pismenost predstavlja jednu od osnovnih dimenzija moralnog i građanskog obrazovanja. Ona je, takođe i osnovno pravo svakog građanina u svakoj zemlji sveta i time svakome omogućava da zaštiti svoju privatnost i pronađe svoje mesto u društvu čije tehnološko okruženje se sve brže i brže menja.

Odnosi se na sve medije, uključujući televiziju i film, radio i snimljenu muziku, štampane medije, internet i druge nove digitalne komunikacione tehnologije.

Ova veština nam pomaže da pronađemo istinu u moru informacija. Uči nas koje platforme i formate treba da ignorišemo, a koje da prigrlimo, što je podjednako važno. Neophodno je u ovom novom dobu analizirati medije i razumeti potencijalne probleme koji mogu nastati prilikom upotrebe digitalnih alata.

Ljudima sa kojima radimo treba pomoći da razviju potencijale za razumevanje, interpretaciju, vrednovanje, kritičko i kreativno mišljenje, kao i razvoj komunikacionih sposobnosti, odnosno kritičko konzumiranje, ali i proizvodnju, medijskih sadržaja.

S medijskom pismenošću usko su povezane digitalna pismenost, društvene mreže (kako ostati bezbedan, uticaj društvenih mreža, footprints-tragovi koje ostavljamo, odgovornosti koje imamo kao korisnici), kao i digitalno nasilje.

Medijska pismenost je preduslov za kritičko posmatranje društva u kojem živimo, ali i za donošenje svakodnevnih životnih odluka koje su bazirane na činjenicama.

Kreativnost

Kreativnost je sposobnost stvaranja nečeg novog, bilo da je reč o novom rešenju nekog problema, novom procesu ili metodu, ili novom umetničkom predmetu ili formi. To je kreiranje jednog poptuno novog pristupa/ideje ili povezivanje starih ideja na novi način. Kreativnost se razlikuje od inovacije koja se odnosi na primenu kreativnih ideja.

Neophodna veština novog doba je razumevanje interakcije kreativnosti, organizacionih procesa i sistema i uspešnih inovacija, istraživanje alata i tehnika za podsticanje individualne i grupne kreativnosti, razumevanje kako podstaći eskperimentisanje, improvizaciju i podršku „greškama“ i ovladavanje tehnikama kreativnog razmišljanja.

Sva je prilika da vreme koje dolazi, podrazumeva stalno učenje, a stalne tehnološke inovacije utiču na promenu poslova, procesa, percepcije, ponašanja i želja. Na mnoge promene ne možemo uticati i naš zadatak je da im se reaktivno prilagođavamo. Ono na šta možemo potpuno uticati je unapređenje naših veština, a taj rad na sebi će nam pomoći da se lakše adaptiramo na promene i budemo efikasni onoliko koliko to od sebe očekujemo.