Lana Vuković – Šta čini dobrog lidera?
Lana Vuković, Urednica, Business Intelligence Review
Osobinama ličnosti koje imaju efikasni, uspešni lideri bavila su se brojna istraživanja i o tome su se izvodili mnogi zaključci i teorije. Opšti zaključak je da postoje određene osobine zajedničke uspešnim liderima i da se te osobine mogu razvijati. Dakle, lider se prvo rađa (urođeni potencijal) a zatim razvija. Sama svest o ovim osobinama i njihovom značaju, u kontekstu liderstva, može nam pomoći da imamo na umu šta je to na čemu možemo da radimo i na taj način unapredimo odnose sa drugima, a samim tim i svoje kapacitete za liderstvo.
Najviša na lestvici liderskih osobina je FLEKSIBILNOST. Ovo je ključna osobina ličnosti koja je presudna za kreiranje zdravih odnosa sa drugima. Uključuje otvorenost i prihvatanje dobrih i loših iskustava, svest o sadašnjosti kao i realno doživljavanje sebe i drugih. Ako imate mogućnost da se prilagodite, imate veću šansu da brzo procenite problem i potražite najbolje načine da ga prevaziđete. Ova osobina je značajna za svakoga, ne samo za lidere. Fleksibilni, prilagodljivi, zaposleni bez teškoća zadovoljavaju višestruke zahteve, prihvataju preraspodelu prioriteta i snalaze se u brzim promenama, a to je apsolutno neophodno kako bi se ispunili savremeni zahtevi poslovanja.
Fleksibilnost podrazumeva konstantnu spobosnost prilagođavanja promenama, a lideri ne samo da se prilagođavaju, već su često i generatori tih istih promena. Upravo zato je ova osobina izuzetno važna za sve one koji svojim činjenjem mogu da utiču na druge, što je zapravo sama esencija liderstva.
Druga na lestvici je EMPATIJA. Daniel Goleman, autor knjige “Emocionalna inteligencija” tvrdi da je koeficijent inteligencije zaslužan za samo 20% uspeha, a ostalih 80% pripisuje se karakteristikama iz područja emocionalne inteligencije. Sposobnost da se razumeju perspektive, potrebe i stavovi drugih daje mogućnost prilagođavanja pristupa svakom članu tima ponaosob. Sagledati i razumeti svet iz „tuđih cipela” znači i bolje razumevanje osobe iz čije perspektive se vrši to sagledavanje, a za lidere je to važno kako bi mogli da neguju svoj tim i usmeravaju ga i modeluju na konstruktivan način.
KOMUNIKACIONE VEŠTINE su sledeća neophodna veština dobrog lidera, od aktivnog slušanja, pa do asertivnosti i prilagođavanja stila komunikacije okolnostima i sagovornicima; one daju liderima autentičnost.
Zatim, dobar komunikator mora da ima visok nivo samopuzdanja, samospoznaje i da ume da upravlja putem uticaja, a bez ovih osobina nemoguće je zamisliti dobrog lidera.
Komunikacione veštine određuju kako lider komunicira sa timom, ali i sa drugima, i upravo će često od njegove mogućnosti da efikasno komunicira zavisiti mnoge odrednice njegovog liderstva: kako ga ljudi doživljavaju, kako rešava konflikte, kako deli viziju i kako motiviše druge.
SPOSOBNOST BRZOG USVAJANJA NOVIH ZNANJA – U vezi sa već pomenutom fleksibilnošću, sposobnost brzog učenja predstavlja jedan korak napred u odnosu na prilagođavanje na promene. Sposobnost brzog učenja podrazumeva i efikasan odgovor na te promene, kao i aktivno uzimanje učešća u izazivanju i prihvatanju promena. Okolnosti su nekada promenljive same po sebi, a nekada ih menjamo sami, svesno i odgovorno. Zato je sposobnost brzog učenja važna – jer omogućava prilagođavanje i učenje iz iskustva, što su takođe ključne karakteristike dobrih lidera. Uz sposobonost brzog učenja, pod ruku ide poslovna inteligencija: planiranje pre delovanja, promišljanje, efikasan rad i fokusiranje na kvalitet, a ne kvantitet.
Kao i stil rukovođenja, koji se takođe prilagođava zavisiće ne samo od osobina ličnosti rukovodioca, već i od faktora kao što su karakteristike i stručnost tima, vrsta zadataka i ciljeva koje tim ima pred sobom, ali i uslovi rada. Osobine ličnosti dobrih lidera nisu konstantne, već se mogu stalno razvijati i unapređivati.
Bavljenje osobinama koje imaju dobri lideri je zapravo poziv da ispitate koje od nabrojanih osobina imate, a na kojima bi mogli dodatno da radite i na taj način poboljšate svoje umeće rukovođenja.