Slider

EKO(nomski) aspekt zelene transformacije kompanija

U organizaciji Business Intelligence Institute-a i Instituta za evropske poslove, u hotelu Metropol, održan je poslovno-diplomatski doručak na temu „EKO(nomski) aspekt zelene transformacije kompanija“.  Složenost ove teme ogleda se u njenim implikacijama, između ostalog, i na investicije, kompanije, geopolitiku, lokalnu politiku i zaposlenost. O ovoj važnoj temi razgovarali su Olivera Zlatić, generalna direktorka, Enel PS-a; Anne-Kristin Piplica, šefica ekonomskog odeljenja, Ambasada Savezne Republike Nemačke,

Igor Anić, predsednik Izvršnog odbora, Procredit banka i Miloš Colić, Managing Director, New Energy Solutons, dok je moderator panela bila Ljubica Gojgić, novinarka televizije Vojvodina.  Svoje viđenje na datu temu podelio je i g. Radman Selmić, savetnik Predsednika PKS-a za zelenu i cirkularnu ekonomiju i digitalnu transformaciju.

Prema Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma iz januara 2022. godine o globalnim trendovima u domenu rizika, kao najveći rizici u narednih 10 godina su identifikovani: na prvom mestu neuspeh klimatskih akcija, na drugom mestu ekstremni vremenski uslovi (na 6. mestu su zarazne bolesti, a na 9. su dužničke krize).

Činjenice ukazuju da:

 

    • Emisije gasova sa efektom staklene bašte usled ljudske aktivnosti već su podigle srednju globalnu temperaturu za 1 °C od predindustrijskog perioda. Procene pokazuju da je svet na putu da se do kraja ovog veka zagreje za 2,7 °C iznad predindustrijskih vrednosti prema trenutno važećim politikama i propisima, što bi dovelo da ozbiljnih problema.
    • Potpisivanjem Pariskog sporazuma države su se obavezale da će povećanje prosečne globalne temperature do kraja veka (2100) zadržati znatno ispod 2 °C u odnosu na predindustrijski period, kao i da će težiti tome da zagrevanje ne pređe 1,5 °C.
    • Ubedljivo najveći izvor emisija gasova sa efektom staklene bašte je energetski sektor koji je odgovoran za oko 73% emisija. U okviru energetskog sektora najviše emisija dolazi od proizvodnje struje i grejanja, koji su odgovorni za 30,4 % ukupnih svetskih emisija, zatim slede saobraćaj sa 15,9 %.
    • Udeo poljoprivrede u ukupnim svetskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte iznosi 11,8 %. Otprilike polovina tih emisija otpada na stočarstvo u okviru koga životinje tokom varenja oslobađaju velike količine metana.
    • Avio-saobraćaj je odgovoran za oko 2 % ukupnih svetskih emisija. Posmatrano po broju putnika, avioni zagađuju daleko više od autobusa i automobila.

Gospodin Igor Anić, predsednik Izvršnog odbora, Procredit banke je izjavio: „Zahvaljujući ugovoru koji je potpisala sa Elektro-privredom Srbije, ProCredit banka je postala prvi veliki kupac „zelene“ električne energije u Srbiji. Usled brojnih inovacija koje smo uveli u centrali i ekspoziturama, smanjena je  potrošnju električne energije za oko 25%, dok je potrošnja toplotne energije umanjena za gotovo 30%. Konstantno radimo na energetskoj optimizaciji i svojim ličnim primerom možemo da doprinesemo osnaživanju i drugih pravnih lica na slične akcije. Dodatno radimo i na širenju svesti o značaju upotrebe električnih automobila tako da smo do sada instalirali ukupno 40 punjača, čije korišćenje je potpuno besplatno. Ulaganje u električne automobile i  punjače podudara se sa ekološkim opredeljenjem ProCredit banke, koja je postavila zaštitu životne sredine kao jedan od ključnih principa poslovanja“.

 

Investicijom u solarne elektrane proizvođač je ujedno i potrošač. Prosečni povrat investicija u solarne panele je od 6 do 8 godina. Situacija na tržištu ukazuje da cena el. energije sve više raste, odnosno povraćaj investicije je sve brži. Uz povoljne kredite i podsticaje energetska tranzicija postaje dostupnija. Pored navedenog, instalacija solarnih panela može biti modularna, odnosno investicija može biti višefazna, što dodatno olakšava finansijski aspekt tranzicije“, pojasnila je Olivera Zlatić, generalna direktorka, Enel PS-a.

 

„Merljivi uticaji vetroparkova u Kovačici na lokalnu zajednicu se ogledaju u rekonstrukciji 40 kilometara puteva, novim radnim mestima, šestostruko uvećanu efikasnost poljoprivrdene proizvodnje, a od poreza na imovinu opština Kovačica od vetroparkova ubira oko 500.000,00 evra godišnje. Budući da bi Mehanizam obeštećenja za povećanu emisiju ugljen-dioksida (CBAM) Evropske Unije trebalo da stupi na snagu u 2026, poželjno je postepeno uvođenje taksi, kako bi se privreda adaptirala na nove namete. Ovo je važno, jer je EU dominantno izvozno tržište Srbije“, naglasio je Miloš Colić, Managing Director, New Energy Solutons.

 

Anne-Kristin Piplica, šefica ekonomskog odeljenja, Ambasada Savezne Republike Nemačke, naglasila je da „cilj Nemačke je da do 2030. generiše 80% energije iz obnovljivih izvora. Ovo podrazumeva usmeravanje svih sektora u istom smeru, kao i dalje prilagađavanje zakonske regulative. Glavna poruka je raditi zajedno. Ova vrsta energetske tranzicije treba da se vodi javnim interesom i javnom bezbednošću.  Sa novim zakonskim aktima Nemačka planira da 2% svoje teritorije podredi vetroparkovima“.

NASLOVNA

O NAMA

AKTIVNOSTI

BUSINESS NEWS

PARTNERI I PRIJATELJI

GALERIJA

  • Mihajla Pupina 100, 11000 Beograd
  • office@bci.rs; prijava@bci.rs
  • 011/ 123-45-67; 064/123-4567

Scroll to top