Trendovi i očekivanja u bankarskom i finansijskom sektoru u 2023.
Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije
- Da li je realno očekivati da će 2023. godina biti godina stabilizacije, odnosno da li je realno očekivati smanjenje inflacije i stabilizaciju kamatnih stope? Od čega najviše zavisi usporavanje inflacije kod nas?
Više relevantnih izvora najavljuje da bi polovinom godine rast inflacije u Srbiji mogao da stane, a zatim u drugoj polovini i da počne da pada. To je prognoza Narodne banke Srbije, ali i procena drugih stručnjaka. Usporavanje inflacije u Srbiji nije samo domaće pitanje, već dobrim delom zavisi od situacije u eurozoni. Srpska privreda je tradicionalno snažno vezana za prostor EU, u smislu uvoza, izvoza, investicija. Ako Evropska centralna banka uspe u nameri da inflaciju zadrži na nivou od 4 do 5%, možemo očekivati da i inflacija u Srbiji bude ispod 10%.
2. Koje industrije bankarski sektor trenutno procenjuje kao najrizičnije, a koje najmanje rizične za investicije i zašto?
Ne postoji procena na nivou privrednih grana, kao što ne postoji ni opšta procena svih banaka. Svaka banka ima jedinstvenu poslovnu politiku, a tek kada se pojavi pojedinačni zainteresovani klijent radi se takođe individualna procena rizika. Isto važi i za procenu kreditne sposobnosti i urednosti preduzeća. Nemoguće je i nepotrebno generalizovati situaciju na nivou sektora, jer ona varira od kompanije do kompanije.
3. Imajući u vidu trend makroekonomskih pokazatelja i kamatnih stopa, da li je trenutno lukrativnije biti dužnik ili kreditor?
I dužnik i kreditor kroz poslovni odnos teže da ispune neki lični ili poslovni cilj – ako u tome uspeju, pod korektnim uslovima, onda mogu biti zadovoljni ovim poslovnim odnosom. Teško je reći čija je pozicija bolja, kada je ona u suštini potpuno različita. Rast kamatnih stopa ne znači automatski rast profita, jer se rast pojavljuje i na strani kada banke jedna drugoj pozajmljuju novac, odnosno kada isplaćuju kamate po štednim ulozima. Naime, kamatne stope rastu i kod odobravanja kredita, ali i kod štednih uloga.
4. Koliko danas investitori koriste mogućnosti projektnog finansiranja? Da li su banke konzervativnije u vezi ovog modela?
U statističkom smislu ne postoji jedinstvena evidencija projektnog finansiranja, pa je u tom smislu nemoguće dati preciznu procenu. Jasno je da projektno finansiranje itekako postoji, neki od najvećih projekata u Srbiji finansiraju se upravo na ovaj način. Utisak je da banke ne beže od projektnog finansiranja, da novca ima, ali ne treba zaboraviti da je potrebno pokrenuti i predstaviti održiv i perspektivan projekat.
5. Šta mislite da je važno da podelite sa privredom, a što niste imali prilike da izjavite u 2023. godini?
I privreda Srbije zaslužuje sve pohvale za način na koji je radila tokom prethodnih godina, gde se suočila sa zatvaranjem zbog pandemije, zatim sa pospandemijskom krizom, a onda i sa globalnom krizom u lancima snabdevanja i cenama energenata. Činjenica da je privreda sačuvala radna mesta, naravno uz odgovarajuću podršku države i banaka, uliva dosta optimizma. Ja verujem da će u narednom periodu preduzeća, a opet uz odgovarajuću saradnju sa bankama, naći snage da pokrenu novi razvoj, znatno veći privredni rast, jer to je ono što Srbiji treba, kako bi dostigla razvijenije zemlje od sebe.
