Način merenja, kategorije i interpretacija PMI

Budući da postoje određene diskrepance u načinu merenja između američkog Instituta i konsultantske kuće Markit Group na ovom mestu analizira se isključivo izvorni način američkog Instituta za menadžment snabdevanja. Indeks se dobija na bazi kratke ankete koja se sprovodi na mesečnom nivou za 400 menadžera nabavke i pokriva glavne kategorije poslovanja. Kao što je već istaknuto, anketa se odnosi isključivo na privatni sektor. U zavisnosti od toga da li pokriva proizvodna ili neproizvodna (uslužna) preduzeća, pitanja unutar nje razlikuju se. U slučaju proizvodnih preduzeća postoji 5 kategorija interesovanja i one su: obim proizvodnje, nivo zaliha, obim porudžbina, učestalost isporuka i broj zaposlenih. U slučaju uslužnih preduzeća, jedna je kategorija manje, a fokus je na: obimu poslovanja, obimu tražnje za uslugama, učestalosti isporuka i broju zaposlenih.

Prema navedenim kategorijama, menadžeri nabavke daju svoje stručne ocene, na bazi raspoloživih informacija u preduzeću, da li je stanje prema svakoj od kategorija bolje/lošije/isto nego u odnosu na prethodni mesec.  Poštujući diskreciju poslovnih informacija i tajni, od menadžera se ne traži da predoče konkretne izveštaje poslovanja, već da na bazi njih daju svoj odgovor. Tako se izbegava subjektivnost i ocena odslikava najpribližnije realno stanje privrede. Pored odgovora za svaku kategoriju, od menadžera se traži da daju i kratak komentar/objašnjenje za odgovor, kako bi se što bolje razumela situacija i predvideo trend. U nastavku je dat po jedan primer ankete za proizvodna i jedan za uslužna preduzeća:

Da bi se dobila vrednost Indeksa, na odgovore koji se pribave od menadžera nabavke primenjuje se sledeća formula:

Indeks= (P1*1)+ (P2*0.5)+(P3*0) pri čemu je:

P1- procenat pozitivnih odgovora

P2-procenat odgovora bez promene

P3-procenat negativnih odgovora

Nakon toga, vrši se ponderacija za svaku od kategorija poslovanja (5/4), pri čemu se dodaje jednak ponder za svaku kategoriju- kod proizvodnih po 0.2, a kod uslužnih preduzeća po 0.25 po kategoriji. Konsultantska kuća Markit Group u ovom koraku vrši drugačiju ponderaciju za proizvodna preduzeća: Obim porudžbina-0.3, Obim (nivo) proizvodnje- 0.25,  Broj zaposlenih-0.2,  Učestalost isporuka dobavljača-0.15 i Nivo zaliha-0.1. Ponderacija za uslužna preduzeća je nepromenjena. Data anketa se uvek realizuje krajem meseca, a obračunati PMI rezultati objavljuju se početkom narednog meseca, za proizvodna preduzeća prvog radnog dana u mesecu, a za uslužna drugog.

Dobijena vrednost indeksa može biti u rasponu od 0 do 100. U slučaju kada bi svi ispitanici dali isključivo pozitivne odgovore, tj. konstatovali apsolutno poboljšanje svih kategorija poslovanja, vrednost indeksa bi bila 100. U suportnom slučaju, ona bi iznosila 0. Ukoliko bi svi učesnici ankete konstatovali da nema promena u kategorijama poslovanja vrednost indeksa bi bila 50. Znajući raspon vrednosti indeksa, postavlja se pitanje: kako se on tumači? Budući da se radi o konjukturnom indikatoru, tj. indikatoru koji ukazuje na promene u fazama privrednog ciklusa zemlje za koju se merenje vrši, vrednost PMI od 50 ukazuje na predostojeću stagnaciju privrednih aktivnosti. Vrednost iznad 50 ukazuje na uzlazni privredni trend, a ispod 50 na silazni. Vrednost ovog indeksa, prema iskustvu onih koji ga koriste u praksi, mora se kontinuirano pratiti (minimum par godina) da bi se zaista moglo konstatovati da on verodostojno odslikava privredna kretanja.

Ilustracije radi, na Slici 1. prikazane su PMI vrednosti za proizvodna preduzeća u SAD za period od oktobra 2021. godine do juna 2022. godine. Pad vrednosti PMI ukazuje na i dalje stagnirajući privredni trend sa silaznom tendencijom, nastao, između ostalog, pod uticajem pogoršanja globalne ekonomske situacije i nestabilnosti u svetu izazvane ratnim dešavanjima na tlu Evrope.

Slika 1. PMI vrednosti za proizvodna preduzeća u SAD za period od oktobra 2021. godine do juna 2022. godine

Prednosti i nedostaci PMI kao indikatora

Uzimajući do sada navedeno u obzir, ključne prednosti PMI su:

• Pružanje pouzdanih informacija zasnovanih na činjenicama, kao suprotnost indikatorima zasnovanim na pouzadnosti ili ličnom mišljenju ispitanika;
• Obračun je veoma brz i jednostavan, mnogo brži nego obračun drugih zvaničih serija podataka;
• Objavljuje se svakog meseca;
• Pokrivanje skoro celokupne ekonomske aktivnosti privatnog sektora u mnogim državama (uključujući i sve važnije oblasti uslužnog sektora);
• Nakon objavljivanja PMI, ne vrši se revidiranje podataka;
• U svim zemljama u kojima se vrši obračun PMI, koriste se iste metode prikupljanja i obrade informacija i isti metod obračuna indeksa, pa su, samim tim, rezultati međunarodno uporedivi.

Bez obzira na nesporne prednosti, PMI svakako ima i određene nedostatke. U glavne nedostatke se mogu ubrojati:

• Za obračun PMI se prikupljaju samo podaci o poslovnim aktivnostima iz prve polovine posmatranog meseca, dok se druga polovina meseca koristi za analizu i obradu prikupljenih podataka i obračun indeksa. Tako da, ukoliko bi se u drugoj polovini meseca desila neka drastična promena u poslovanju preduzeća, mala je verovatnoća da bi se ona mogla videti u vrednosti indeksa za taj mesec;
• PMI može da bude prilično nepouzdan pokazatelj jer daje previše lažnih signala i vremenski period za koji se vrši obračun ume da bude previše nestabilan da bi se mogao koristiti u predviđanju cikličnih oscilacija;
• PMI, kao difuzioni indeks, može da ima pozitivne efekte, ali, isto tako, može da ima i negativne. Visok ili nizak PMI jednostavno ukazuje da to da menadžeri primećuju poboljšanje odnosno pogoršanje poslovanja, pri čemu nema pokušaja da se pronađu i analiziranju eventualne razlike širom preduzeća ili tokom vremena i da se pronađe obrazac njihovog menjanja. Analiza se vrši na tačno odabranim preduzećima umesto da se izabere slučajni uzorak. Takođe, nema pokušaja da se objasni rast industrije u celosti, već se samo u analizu dodaju novonastala preduzeća, a ona starija ostaju u uzorku sve dok se ne ugase.

Bez obzira na navedene nedostatke, PMI se vremenom ipak pokazao kao jedan od najpouzdanijih alata za kratkoročno predviđanje privrednih aktivnosti u okviru posmatranog sektora, ali i u predviđanju rasta bruto društvenog proizvoda.