Upravo je Srbija dobra destinacija za proizvodnju audiovizulenih dela različitog žanra, obzirom da poseduje filmske radnike koji pružaju svetski kvalitet uz niži iznos troškova, adekvatnu infrastukturu i lokacije za snimanje. Država je prepoznala svoju konkurentsku prednost u ovoj oblasti pa je kroz Uredbu o podsticajima investitoru da u Republici Srbiji proizvodi audiovizuelno delo omogućila korišćenje podsticaja za ulaganja. Podsticaji predstavljaju bespovratna sredstva investitoru putem povraćaja 25% kvalifikovanih troškova nastalih u Republici Srbiji, dok je za ulaganje preko 5,000,000 eura u Republici Srbiji iznos podsticaja 30%. Za namenske filmove, kao što su tv reklame i muzički spotovi podsticaji iznose 20%. Veliku ulogu u promovisanju podsticaja ima Filmski centar Srbije kao ustanova kulture koju je osnovala Republika Srbija, i koja ima dugu tradiciju u  obavljanju stručnih poslova u oblasti kinematografije, a koja tehnički sprovodi konkurse za podsticaje i njihovu realizaciju, i faktički je posrednik između države Srbije odnosno Ministarstva kulture i informisanja i investitora odnosno producenata koji proizvode audiovizuleno delo i traže podsticaje.

Ko može da koristi podsticaje?

Podsticaje mogu da koriste domaći i strani investitori. Neophodno je da se ispune određeni uslovi propisani Uredbom, pre svega finansijski kriterijumi, u smislu iznosa ulaganja koje mora biti potrošeno u Republici Srbiji. Ovi finansijski kriterijumi nisu lako dostižni za domaće produkcije i investitore, ali svakako da ima ulaganja i korišćenja podsticaja i domaćih produkcija, ali pre svega podsticaje koriste strani investitori sa visokim budžetima. Finansijski kriterijumi za podsticaje po trenutno važećoj Uredbi za 2022. godinu su: za filmove 300,000 eura, tv serije 150,000 eura po epizodi uz minimum snimljene tri epizode, za animiranu seriju 150,000 eura po epizodi uz minimum 10 epizoda, za animirani film, audio i/ili vizuelnu postprodukciјu audiovizuelnog dela 150,000 eura, za namenski film (tv reklamu, muzički spot…) 150,000 eura, za dokumentarni film i dokumentarni TV program 50,000 eura.

Koje su obaveze investitora odnosno producenata kod korišćenja podsticaja? Kako se vrši izveštavanje državnih organa koji daju podsticaje?

Ako su strani investitori u pitanju prvo moraju da osnuju firmu u Srbiji kako bi mogli da konkurišu za podsticaje ili da angažuju domaću izvršnu produkciju koja će da pruži uslugu produkcije za račun investitora, što je najčešća situacija u praksi zbog poznavanja domaćeg zakonodavstva. Izvršna produkcija podnosi zahtev za podsticaje Ministarstvu kulture i informisanja preko Filmskog centra Srbije. Zahtev za podsticaje se može podneti pre ili u toku samog projekta, ali nije moguće nakon završetka produkcije. Kada su ispunjeni svi uslovi prema Uredbi dobija se odluka i ugovor od Ministarstva kulture. Izvršna produkcija je u obavezi da vodi evidenciju troškova u vezi produkcije audiovizulenih dela koju predaje Filmskom centru Srbije uz izveštaj revizora koji vrši verifikaciju ovih troškova i daje svoje mišljenje. Nakon toga u propisanim rokovima se vrši isplata podsticaja, naravno pod uslovom da je izveštaj revizora potvrdio troškove produkcije kao tačne i ispravne i da ulaganja iznose minimum koliko je propisano Uredbom za konkretan žanr. Ovde mi kao revizori imamo značajnu ulogu, kako kontrolnu tako i edukativnu, u smislu da pored verifikacije troškova produkcije dajemo i smernice klijentima za adektvatno dokumentovanje troškova u skladu sa odgovarajućim zakonskim okvirima.

Kakav je trend investicija u ovoj oblasti? Iz kojih zemalja postoji najveće interesovanje za podsticaje i da li postoji interesovanje domaćih investitora?

Posmatrajući poslednih 6-7 godina od kada je doneta Uredba za podsticaje ukupno dodeljeni podsticaji od strane države Srbije za proizvodnju audiovizuelnih dela iznose preko 38 miliona eura, a neka procena ulaganja u produkciju za koja su dodeljeni podsticaji iznosi preko 150 miliona eura. Dakle, ovo su okvirni podaci o ulaganjima, a ona su verovatno i veća jer ne ispunjavaju svi investitori uslove niti svi konkurišu za podsticaje. Trend podsticaja i ulaganja u produkciju audiovizulenih dela ima rast sa određenim padom u 2020. godini, ali je u 2021. godini dostigao dosadašnji rekord od 12,5 miliona eura datih podsticaja. Ovaj pad u 2020. godini je očekivan kao posledica pojave pandemije virusa Covid-19. Sve veće je interesovanje produkcija iz zapadnih zemalja, pre svega SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Italije, ali ima i produkcija iz zemalja okruženja, zatim arapskih zemalja, Indije, Rusije, Kine…Poslednjih godina naveći projekti dolaze iz SAD, pa je recimo u 2021. godini dodeljeno podsticaja investitorima iz ove zemlje u iznosu od oko 8 miliona eura, dok je ulaganje ovih produkcija bilo nekoliko desetina miliona eura. Što se tiče domaćih investitora i produkcija svakako da postoji i njihovo interesovanje, ali su finansijski kriterijumi za domaće produkcije teže dostižni. Domaće produkcije su pre svega izvršne produkcije inostranih investitora.

Koji formati produkcije su najtraženiji i zašto?

Što se tiče inostranih produkcija najčešći formati su dugometražni igrani filmovi i tv reklame, dok su kod domaće produkcije u pitanju tv serije.

Uticaj na kulturno stvaralaštvo i promociju Srbije.

Kao što sam već pomenuo, Srbija ima kvalitetne filmske radnike i filmsku ekipu koja na visokom nivou pruža uslugu uz niže troškove nego što je to slučaj u zemljama odakle dolaze investitori. Razvoj kinematografske industrije ima veliki uticaj na zaposlenost kod nas, pa je u poslednje vreme sve teže doći do članova ekipe usled njihovog angažovanja na drugim projektima. Naši filmski radnici prate korak svetskih trendova u ovoj industriji i definitivno ne zaostaju za njima u smislu inovacija. Svakako da značajni projekti snimljeni kod nas utiču na promociju Srbije u svetu na najbolji mogući način, kako u smislu kadrova i infrastrukture za snimanje koja je sve razvijenija, tako i u smislu prirodnih lepota koje Srbija nesumljivo poseduje, što u krajnju ruku ima uticaja i na razvoj turizma naše zemlje.