Naime, sa povratkom zaposlenih u radne prostore započeo je proces daljeg priligođavanja prostora, otvorena su pitanja ventilacije i filtracije vazduha, adekvatnog održavanja i dezinfekcije, s tim da strateški pristup ovom problemu nije izostao. Želeći da izađu u susret rastućim zahtevima za zdravijim okruženjem od strane zaposlenih,  neki od zakupodavaca na američkom tržištu formalizovali su svoj pristup usvajanjem WELL Building Standarda Međunarodnog instituta za izgradnju (International WELL Building Institutes – IWBI). Standard se bavi sa više od 100 karakteristika u 10 ključnih oblasti:  vazduh, voda, hrana, svetlost, kretanje, temperaturna adekvatnost, zvuk, materijali, um i zajednica. WELL predstavlja standard koji se može primeniti u mnogim segmentima, a trenutni WELL v1 je optimizovan za poslovne zgrade. Kako su zakupci sa sofisticiranijih tržišta pomerali granice i do sada, u smislu da su pravili trendove i podizali standarde vlasnika prostora, neretko ih inkorporirajući u svoju poslovnu politiku, ostaje da ispratimo kako će se stvari menjati kod nas. Analitičari su takođe saglasni da je postojeća kriza podstakla investitore da se okrenu rizicima vezanim za održivost, odnosno da ESG (Environmental, Social, Governance) pitanja postanu deo investicione strategije.

Koliko je industrija na globalnom nivou odgovorila ovim zahtevima, imajući u vidu značaj korporativne društvene odgovornosti i pre krize?

Ako pitamo kompanije šta je za njih koroprativna odgovornost, verujem da bi se većina odgovora mogla svesti pod „činjenje prave stvari“. Kako akcionari zahtevaju sve veću transparentnost u izveštavanju o ovim pitanjima, pred investitore se postavlja zadatak da obezbede održivost na dug rok, daleko iznad propisanih minimalnih standarda. Pored LEED/Bream sertifikacije koja ostaje važna za merenje ekoloških performansi zgrada, fokus se pomera na zahtev Svetskog saveta zelene gradnje da zgrade imaju nultu emisiju ugljen dioksida do 2050. godine, gde ova industrija trenutno pravi 40% od ukupne emisije. Kompanije, lideri u svojim oblastima, kao što je Microsoft, su se obavezale da ovaj zahtev ispune do 2030. godine. Socijalna komponenta bi prema svetskim analitičarima podrazumevala brigu o deci zaposlenih, izbor i tretman dobavljača koji daje prednost dobrobiti zaposlenih i imaju za cilj unapređenje njihovog isustva na radnom mestu.  Fleksibilnost uvedena opcijom rada na daljinu već  sada zahteva promenu „radnog okruženja“ kod kuće. Koliko je ova vrsta fleksibilnosti važna, govori i istraživanju koje je EY sproveo u 16 zemalja i unutar 23 industrije – EY Work Reimagined Employee Survey 2021. Čak  54% ispitanika je izrazilo želju da promeni posao ako im ne bude ponuđena fleksibilnost.  Ono što je važno napomenuti, 55% ispitanika u pomenutom istrživanju čine milenijalci. Generacija koja je, čini se, otvorila i pitanje svrhe. Ne samo gde i kako radim, već i zašto to radim. Nužnost dodatnog ubrzanja na putu digitalizacije, ali i rastuća zabrinutost u vezi sa bezbednošću podataka nisu zaobišli ni ovu industriju. Odgovor poslodavaca je da su u svojim budžetima već prepoznali trošak kreiranja radnog okruženja kod kuće.

Gde se trenutno nalazimo na putu digitalizacije?

Ako industriju nepokretnosti uporedimo sa, na primer, industrijom bankarskih usluga, možemo reći da se industrija nepokretnosti, pre svega zbog neuniformisanosti proizvoda odnosno usluge, nalazi u procesu prepoznavanja i oblikovanja potreba.  Digitalni marketing, društvene mreže, interaktivni veb-sajtovi sa ponudom nepokretnosti, virtuelne ture, pametne zgrade, aplikativna rešenja za upravljanje zgradama (BMS), online trgovina, pojava PropTech kompanija i inovacionih centara, Airbnb, samo su neki od rezultata digitalne tehnologije danas.  Po poslednjim raspoloživim podacima, ulaganje u tehnologiju je dostiglo iznos od 20 milijardi USD do 2021. godine, što govori o tome da kompanije iz ove oblasti u svoje poslovne modele ugrađuju korake za ublažavanje tehnološkog rizika. Neretka su i strateška partnerstva sa PropTech kompanijama, u cilju udruživanja ekspertize i tehnologije, kako se industrija ubrzano pomera sa „lokacija, lokacija, lokacija“ na tzv „user experience“.

Kakva je uloga finansijskog direktora u anticipiranju i sprovođenju promena i kolika je važnost inovacije?

Finansijski direktor, kao član menadžment tima, je u velikom broju kompanija i pokretač procesa digitalizacije. Uz aktivno učešće  ostalih članova tima, on je neretko i neko ko rukovodi procesom izbora rešenja, donošenja odluke o izboru partnera, koordinira proces testiranja i prati rezultat implementacije.  Za kompanije u oblasti nepokretnosti, digitalizacija ima nebrojeno mnogo pravaca kojima je moguće unaprediti poslovanje i ostvariti bolje operativne performanse. Inovacija otvara mogućnost za stavljanje klijenta na „vozačko mesto“ u smislu aktivnog učešća u donošenju odluka i modeliranju svog radnog ili životnog prostora. Inovativna platforma za unapređenje procesa pružanja usluga i praćenje statusa usluge od strane klijenata, ukrštanja informacija sa strane ponude i tražnje, skladištenje informacija o tržištu, transakcionim cenama, preuzimanje podataka od strane zvaničnih izvora informacija i njihova dalja obrada, značajno unapređuju operativne performanse. Brži, efiksniji i inovativniji pristup povezan je sa boljim finansijskim performansama.  Stoga je budžetiranje IT troškova u iznosu od 2-5% prihoda, u zavisnosti od faze u kojoj se kompanija nalazi, faktor njene buduće konkurentnosti. Nije vreme za uštedu na IT i marketinškim troškovima, akcenat je potrebno staviti na očekivanu koristi od implementiranih rešanja. Digitalizaciju svakako nije pametno posmatrati kao lek, već kao suplement. Pre ulaska u proces digitalizacije preispitajte svoje procedure rada, (re)oblikujte procese i postavite jasne ciljeve. Rešenje će se samo nametnuti. Kupovina PropTech kompanije, kreiranje zajedničkog tehnološkog rešenja sa partnerskim kompanijama, strateška saradnja sa SaaS (software as a service) startapovima su neka od rešenja. I to na dug rok.  Stoga bi središte biznis strategije trebalo postaviti na osovinu zaposleni-inovacija-fleksibilnost-dugoročna održivost.

Ovde ću citirati Klausa Schwaba, osnivača i predsedavajućeg Svetskog ekonomskog foruma: “U današnjem svetu velika riba ne jede malu, već brza sporu“.