Svetski dan borbe protiv dijabetesa obeležava se svake godine 14. novembra sa ciljem da se podigne svest i interesovanje javnosti o složenosti i uticaju ove bolesti na javno zdravlje kao i načinima njene prevencije.

Postoje dva tipa dijabetesa

Dijabetes Tipa 1

Ovaj tip dijabetesa se uglavnom javlja kod osoba mlađih od 30 godina, najčešće u pubertetu, kao posledica autoimunog procesa koji uništava ćelije pankreasa i zahteva insulinsku terapiju od samog početka bolesti.

Dijabetes tipa 2

Ovaj tip dijabetesa se češće javlja kod osoba sa genetskom predispozicijom za dijabetes, najčešće kao posledica nezdravih životnih navika. Gojaznost, fizička neaktivnost i stalna izlošenost stresu znatno povećavaju šanse od obolevanja od ovog tipa dijabetesa. Dijabetes tipa 2 se razvije i 10 godina pre samog dijagnostikovanja, kada je u većini slučajeva obolelima oštećeno i do 50% pankreasa i već je napravio velike komplikacije.

Tip 2 dijabetesa se leči pomoću lekova, ali uz obaveznu primenu dijete i fizičke aktivnosti. Ukoliko se iscrpe sve rezerve pankreasa neophodno je uvesti insulinsku terapiju.

Dijagnostika dijabetesa

Dijabetes se dijagnostikuje pomoću testa opterećenja glukozom (OGTT-oralni glukoza tolerance test), kod pacijenata čiji je nivo šećera u krvi do 7.0 mmol/L, a postoji naznaka da možda boluju od ove bolesti.

OGTT predstavlja merenje koncentracije glukoze u serijskim uzorcima pre i nakon konzumiranja glukoze. Za izvođenje testa potrebno je 2 do 3 sata. Test operećenja glukozom  se izvodi tako što pacijent popije 75 gr šećera i ukoliko nakon dva sata ima šećer veći od 11.1 mmol/l, zaključuje se da osoba ima dijabetes

6 najčešćih simptoma dijabetesa

Najčešći simptomi dijabetesa, na koje treba obratiti pažnju su, gubitak telesne težine, stalni osećaj žeđi, učestalo mokrenje, zamućen vid, bolovi u stomaku i osećaj konfuznosti. Ukoliko se primeti bilo koji od ovih simptoma, potrebno je obratiti se izabranom lekaru.

Insulinska rezistencija

Insulinska rezistencija se javlja mnogo godina pre dijabetesa i sve je češće prisutna kod mlađih osoba. U fazi insulinske rezistencije osobe imaju normalne vrednosti šećera u krvi, ali se luči mnogo više insulina, naročito ako je ishrana bogata šećerom. Vremenom, zbog nepravilne ishrane, stresa i fizičke neaktivnosti dolazi do ubrzanog iscrpljivanja rezerve pankreasa i do razvoja povišenog šećera na gladan stomak i intolerancije glukoze.

Dijabetes kod dece

Najčešći oblik dijabetesa kod dece, je dijabetes tipa 1, čak 90% obolele dece ima ovaj oblik ali Svetske zdravstvene institucije ističu da je u porastu i broj dece sa dijabetesom tipa 2, a kao najčešći razlog se pominje sve veća gojaznost i loša ishrana mališana.

Deca se malo kreću, skoro i da nemaju fizičku aktivnost. Kompjuteri i mobilni telefoni  im zamenjuju boravak na otvorenom i igru a ishrana im je prepuna slatkiša, grickalica i brze hrane. Sve je više gojazne dece koja postaju gojazni adolescenti kod kojih se danas mnogo ranije ispolji kako insulinska rezistencija, tako i svi ostali oblici predijabetesa, pa i sam dijabetes.

Glavni simptomi dijabetesa kod dece se ne razlikuju u odnosu na odrasle. Žeđ, gubitak kilograma, umor i često uriniranje, mogu biti znak za uzbunu i odlazak pedijatru.

Ko ima predispoziciju za razvoj dijabetesa

Predispoziciju za razvoj dijabetesa imaju prvenstveno gojazne osobe i osobe koje u porodici imaju nekog sa dijabetesom.  Žene koje su u toku trudnoće imale gestacijski dijabetes takođe mogu razviti neki oblik dijabetesa. Pojedina oboljenja, bolest policističnih jajnika, pankreatitis, karcinom pankreasa i neka druga endokrinološka oboljenja mogu da uzrokuju razvoj dijabetesa, kao i pojedini lekovi poput kortikosteroida

Komplikacije kod dijabetesa

Ukoliko se nivo šećera u krvi redovno ne kontroliše mogu nastati komplikacije koje su često opasnije od same bolesti. Dijabetes pravi komplikacije gotovo na svim malim i velikim krvnim sudovima i na nervima. Kod pacijenata se javlja dijabetesna neuropatija, moždani udari, kardiovaskularna oboljenja, oštećenje vida i bubrega. Zbog neuropatije i oštećenja krvnih sudova veoma se često javlja i gangrena kao još jedna od komplikacija.

Prevencija je najvažnija 

Svake godine na globalnom nivou sve više ljudi oboli od ove bolesti. Za dijabetes ne postoji lek, ali zdrave osobe imaju opciju da izaberu bolji način života i spreče ovu podmuklu bolest. Pod prevencijom se podrazumeva održavanje normalne telesne težine, zdravija ishrana kao i povećana fizička aktivnost i redovne kontrole nivoa sećera u krvi.

Ukoliko se ipak bolest razvije, menjanjem životnih  navika i adekvatnom terapijom dijabetes se može kontrolisati i tako smanjiti mogućnost komplikacija i poboljšati kvalitet života pacijenta.