Gubitkom sposobnosti za upravljanje stresom i činjenicom da ne znamo kada tražiti pomoć, stavljamo svoje zdravlje, odnose i profesionalni uspeh u opasnost. U središtu ovog izazova za mnoge je pogrešno viđenje stresa. Mnogi od nas na stres gledaju kao na nešto s čime se treba boriti ili minimizirati, te se zbog toga sa stresom nosimo neučinkovito. Stres je fiziološki mehanizam koji nam može pomoći da rešimo probleme te nam omogućiti učenje i rast iz iskustava. Stres treba razumeti i optimizirati, minimizirajući njegove negativne strane. Nijedan smislen život nije bez stresa. Dobro upravljan stres može biti pokretač ličnog rasta i vrhunskih performansi.

Kada razmišljamo o faktorima koji doprinose razvijanju otoprnosti na stres, najčešće kombinacija faktora pridonosi njenom razvijanju. Primarni faktor u otpornosti je briga i podrška unutar i izvan porodice. Ostali faktori koji su povezani sa rezilijentnosti uključuju:

• Sposobnost da se realno planira i preduzimaju koraci
• Pozitivan pogled na sebe i poverenje u svoje snage i sposobnosti
• Veštine komunikacije i rešavanja problema i
• Kapacitet za upravljanje snažnim osećajima i impulsima.

Rezilijentnost je kombinacija socijalnih, emocionalnih i psihičkih aktivnosti koji nam pomažu u kriznoj situaciji. Najvažnije veštine u nadvladavanju stresa su poznavanje svojih ranih upozoravajućih znakova kao što su: znojenje dlanova, laka “zapaljivost”, teško zevanje, iznenadna potreba za uriniranjem, mišićni spazam  i udaranje srca u ušima.  Kada zapazite svoje rane upozoravajuće znakove: obratite na njih pažnju, udahnite sporo i duboko, uzmite „time out” za sebe, sedite i relaksirajte se. Na ovaj način postaćete dovoljno dobri da izađete na kraj sa najvećim brojem stresnih ataka.

Zdrava veština u nadvladavanju stresa je naučiti se biti asertivna osoba (asertivan): braniti se, istaći se, potvrditi se i zastupati sebe. Asertivni ljudi doživljavaju manje stresa nego pasivni, agresivni ili pasivno-agresivni ljudi. To je zato što najviše stresa proizlazi iz interakcija sa drugim ljudima. Asertivno ponašanje, za razliku od neasertivnog i agresivnog, jedino dugoročno osigurava kvalitetne međuljudske odnose. Ispoljava se u borbi za vlastita prava, jasnom i iskrenom izražavanju mišljenja i emocija, te odbijanju nerazumnih zahteva, bez osećaja straha i krivice, na način kojim ne ugrožavamo prava drugih ljudi. Povećava se verovatnost da u nekoj situaciji postignemo željeni cilj, a da to ne naiđe na odbijanje kod sagovornika. Drugi nas počinju više uvažavati, a to jača naše samopoštovanje, osjećaj nezavisnosti i sposobnosti donošenja odluka. Osim toga, učimo izraziti negativne emocije na društveno prihvatljiv način, a to je vrlo važno pri konstruktivnom rešavanju sukoba. Asertivnost je naučeno ponašanje, a ne crta ličnosti.

Strategije nošenja sa stresom

Suočavanje sa stresom se odnosi na niz misaonih, emocionalnih i ponašajnih postupaka kojima nastojimo delovati na stresnu situaciju. Stres potiče od zahteva okoline, ali i zahteva nas prema samima sebi, a koje procenjujemo teškima ili nadilazećima obzirom na naše sposobnosti savladavanja. Mehanizmi suočavanja sa stresom mogu biti usmereni na rešavanje problema ili na rasterećenje emocija. Učinkovitost mehanizma ponajviše određuje situacija, no smatramo najkorisnijim koristiti obe vrste.

Strategije nošenja sa stresom najčešće prvo kreću od promena (Alter) uzroka stresne situacije kroz asertivni način rešavanja problema. Promena uključuje delovanje usmereno na menjanje situacije, odnosno na uklanjanje izvora stresa. To se može postići:  

• Rešavanjem problema (npr. osećaj nekompetentnosti na poslu se može rešiti dodatnim stručnim usavršavanjem)
• Jasnom komunikacijom o problemu ako su izvor stresa druge osobe
• Planiranjem i organizacijom aktivnosti u svrhu smanjivanja delovanja stresora i
• Struktuiranjem vremena tj. rasterećenjem dnevnog rasporeda.

Druga bitna strategija je izbeći (Avoid) situaciju odlazeći ili minimizirajući interakciju sa osobom koja je u pitanju. Izbegavanje (Povlačenje) pretpostavlja izbegavanje stresne situacije ili pronalaženje načina a do nje uopšte ne dođe. To se može postići:

• Ako odustanemo od svojih zahteva i povučemo se
• Ako se udaljimo iz situacije
• Ako ne pristanemo na opterećenje i jasno kažemo «ne»
• Ako prepustimo deo odgovornosti drugima i
• Ako jasno odredimo svoje granice.

Ako nam i druga strategija ne pomaže, ili ako ste pod prejakim stresom da to pokušate, onda pokušajte prihvatiti (Accept) situaciju danas i pokušati promeniti sutra. Situaciju možete prihvatiti – gradeći otpornost za sutrašnji stres  kroz:

• Jačanje svog fizičkog zdravlja, relaksacijom, rekreacijom
• Razvijanjem sistema socijalne podrške
• Rad na svojoj emocionalne dobrobiti
• Razvijanjem svoje spiritualne snage
• Samoohrabrivanjem tj. pozitivnim mišljenjem
• Postavljanjem dugoročnih ciljeva
• Negovanjem bliskih odnosa
• Očuvanjem smisla za humor i
• Planiranjem svog ličnog vremena.

Situaciju možete takođe prihvatiti-menjajući svoju današnju percepciju situacije ili samoga sebe prepoznavajući da stvari neće uvek ići po našem, kako bi mi želeli. To postižemo:

• Samoopažanjem stresnih simptoma i izloženosti stresu
• Prestankom očekivanja zahvalnosti za svoj rad
• Promenom nerealističkih očekivanja tipa «ja mogu sve»
• Poštovanjem vlastitih granica, učeći se reči «ne»
• Promenom iracionalnih verovanja tipa «ako to ne učinim dogodiće se nešto strašno» i
• Ostajanjem u profesionalnoj ulozi a ne u «ličnoj».

Budući da rezilijentnost uključuje svesni trud da se krene napred, uključuje takođe motivaciju da se nešto nauči iz stresne situacije s uvidom i integracijom pozitivnih aspekata, te situacije kao lekcije koja je naučena nakon nekog stresnog iskustva, ona finalno diže kapacitete osobe da izbegne negativne posledice stresa. Primenom navedenih strategija savladavanja stresa, dugoročno dovode do toga da osobe koje ih primenjuju dolaze do velikog oporavka i olakšavaju joj svakodnevni rad.