Kada su nam pre nekoliko decenija, u kompaniji Sony Ericsson, pokazali telefon sa prednjom kamerom, svi smo odreagovali sa čuđenjem, pitajući se kome je ta „glupostˮ pala na pamet? Tada je bilo nelogično da na telefonu postoji prednja kamera. Kada su nas pitali za mišljenje čemu može da služi ta kamera, nikome nije palo na pamet snimanje selfija, što je u današnje vreme dominantan razlog za korišćenje prednje kamere. Štaviše, nismo uspeli ni da dokučimo koja je bila inicijalna ideja ugradnje ove kamere! Nakon kraće pauze rekli su nam – ona služi gluvonemim osobama. Neki od nas komuniciraju rukama, zar ne? Tog trenutka, prednja kamera je postala potpuno logična. Sada, kad god snimam selfije, setim se kako mi je prednja kamera bila nelogična i nasmejem se sam sebi.

U ovakvom kontekstu, razmišljanje nas navodi da se zapitamo na koji način princip „nelogičnostiˮ može da pomogne u poslovanju? Moj individualni razvojni put, kao i razvojni put firme koju sam osnovao, umnogome je određen ovim principom. Počeo sam kada nije bilo logično otvarati firmu – u kasnim 90-tim godinama prošlog veka. Firma je radila sve ono što nije bilo logično raditi u tom trenutku – dugotrajne i kompleksne projekte, poput kompajlera i proizvodnje. Od tada, pa sve do danas, u firmi uspešno radimo na svoj nelogičan način. Daću primer kako biste i vi, koji ovo čitate, mogli da primenite ponešto od našeg iskustva, što je i cilj ovog članka.

Kao primer opisaću situaciju koja se dešava u skoro svakoj firmi. Treba smanjiti troškove u određenom procesu, a u isto vreme povećati efikasnost i sve što uz to ide. Ovakav zahtev je standardan u svim vrstama poslovanja. Kako rešiti ovu nelogičnost? Prvo ćemo zahtev preformulisati i predstaviti pomoću brojki: proizvodnju treba povećati za 30 %, a radno vreme skratiti za 2 sata! Kada se stvar postavi ovako, sve što možete da uradite jeste da se „uhvatite za glavuˮ. Kada prođe ova prva, naizgled nerešiva, faza i kada shvatite da vam je to preduslov za opstanak, u glavi počinje da se odvija proces koji nazivam „ređanje kockicaˮ. Počinje se sa jednom jedinom, prvom! Da ne bude zabune, proces je bolan i spor i svakako ne predstavlja nešto što se radi „napametˮ –  radi se naporno, mukotrpno i dosledno, do kraja.

Vratimo se problemu. Dakle, potrebna je 30% veća produktivnost i 2 sata kraće radno vreme. Šta možemo da uradimo prvo? Okupimo tim i kažemo da je cilj povećanje produktivnosti sa skraćenjem radnog vremena, uz, logično, povećanje plate upravo zbog očekivane veće produktivnosti.

Povećanje produktivnosti je tema koja se tiče zajedničkog truda kompletnog tima i svodi se na to šta i kako možemo da unapredimo sa postojećim resursima (ne kupujemo nove resurse jer ne želimo da povećavamo troškove). Počinje se od radnog vremena. Da li završavati sve aktivnosti za 7 sati radnog vremena, umesto za 8? Koliko se minuta i u kom delu procesa može uštedeti?  Ponekad je dovoljno uštedeti i 2 minuta, ali se ovi minuti kumulativno prikupljaju i na kraju dolazimo do jednog sata kraćeg rada. To primenjujemo i kada je u pitanju sledeći sat. Ponavljam, ovo je proces koji traje i više od 12 meseci i treba biti spreman na posvećenost i doslednost.

Sada, kada smo to rešili, imamo tim koji radi dva sata kraće. Produktivnost je najteži deo – kako proizvesti više za kraće vreme i sa istim brojem ljudi? I ovaj nivo problema se rešava postepeno. Potrebno je razlučiti šta i na koji način treba povezati u samom procesu, a šta izbeći da bi se vreme uštedelo. Korak po korak, u početku 2% više, zatim 5% više, pa 20% više, da bi se na kraju došlo do planiranih i željenih 30%. Naša proizvodnja je prošla kroz čitav ovaj proces i sve o čemu vam govorim proističe iz ličnog iskustva. Trebalo nam je skoro dve godine da bismo plan izveli do kraja. Možda deluje dugo, ali efekti su bili vidljivi iz meseca u mesec, sve dok nismo postigli cilj. Pre izvesnog vremena smo uspeli da 5 radnih dana sa po 6 radnih sati promenimo u 4 radna dana po 8 radnih sati, sa slobodnim petkom. Nekome će ovo zvučati nelogično – proizvodnja koja radi 4 dana! Možda i jeste nelogično u ovom trenutku, ali u bliskoj budućnosti će sve firme preći na radnu nedelju od 4 dana. Ovaj projekat u našoj firmi zovemo „jos jedan životˮ.

U firmi MIKROE „nelogičnoˮ je odomaćeno već godinama. Danas radimo na procesu „kako napisati knjigu za 3 minutaˮ ili „kako znati, a ne čitatiˮ ili „kako na drugom kontinetu gledati, dodirivati i komandovati u realnom vremenu bez računaraˮ. Ovaj poslednji proces je nešto poput spajanja Netflix-a, VPN-a i robota u jednu platformu zahvaljujući kojoj se pomoću laptopa upravlja nečim na drugom kontinentu. Mnogo uzbudljivih ideja je pred nama, i stoga želim da vas ohrabrim da razmišljate ne samo drugačije, i ne samo „out of the boxˮ, već i nelogično!