U okviru upPE-T projekta[1], članovi konzorcijuma, među kojima je i Institut za razvoj i inovacije, sproveli su istraživanje stavova potrošača u vezi sa separacijom i reciklažom otpada u Finskoj, Italiji i Srbiji[2]. Prema dobijenim rezultatima, čak 98% ispitanih Italijana smatra da je ispravno sortiranje otpada važno. Ispitanici iz Finske i Srbije manje, ali ne mnogo manje, važnosti pridaju ispravnom sortiranju otpada. 86% ispitanih Finaca i 82% ispitanih Srba su stava da je ispravno sortiranje otpada bitno.

Rezultati pokazuju kako građani tri posmatrane države, koje imaju različit pristup i nivo sortiranja i reciklaže otpada, ipak nemaju značajno različite stavove o važnosti sortiranja otpada. Iako se otpad u Srbiji ne sortira u meri u kojoj se to radi u Finskoj, pa čak ni u Italiji, građani Srbije uviđaju važnost sortiranja otpada. Ovo je važan input za upoznavanje svesti građana i dalji razvoj industrije reciklaže u zemlji.

Osim prepoznavanja važnosti koju sortiranje otpada ima, bitno je prepoznati i razloge koji stoje iza takvog stava, kako bi se bolje kreirale politike koje bi podstakle građane na sortiranje otpada i reciklažu. Građani sve tri posmatrane zemlje smatraju da je ispravno sortiranje otpada važno zbog smanjenja zagađenja životne sredine. Više od 80% građana u sve tri zemlje ovo navodi kao glavni razlog za svoj stav o važnosti sortiranja otpada. Etički razlozi i briga za buduće generacije su takođe, od izuzetnog značaja kada se govori o važnosti sortiranja otpada. U Srbiji preko 50% ispitanih građana smatra da je ispravno sortiranje otpada važno iz etičkih razloga i zbog budućih generacija. Građani su svesni dosadašnjeg negativnog uticaja čovečanstva na prirodu i prisutna je međugeneracijska briga i želja da se budućim generacijama ostavi čistija planeta. Manje od 15% ispitanih građana u sve tri zemlje kao razlog za važnost ispravnog sortiranja otpada navodi ekonomske koristi koje mogu proisteći iz ove aktivnosti. Za više građana su smanjenje zagađenja životne sredine i međugeneracijska briga važniji od ekonomskih dobiti koje mogu proisteći iz sortiranja i reciklaže otpada. Međutim, to ne znači da finansijski podsticaji ne bi pozitivno uticali na nivo reciklaže.

Značajne razlike postoje između građana posmatranih država kada je u pitanju informisanost o mogućnostima za sortiranje otpada. Skoro trećina ispitanih Srba misli da su loše i izuzetno loše informisani o separaciji otpada. Oko polovine smatra da ima dovoljno informacija, dok samo 20% misli da su veoma dobro informisani o ovom pitanju. Sa druge strane, tek 6% Italijana nema nikakve informacije o sortiranju otpada, dok je 94% dobro ili odlično informisano. U Finskoj je 13% loše informisano, dok je 87% dobro ili odlično informisano.

Istraživanje je pokazalo da su građani Srbije zainteresovani za sortiranje otpada, kao i da imaju svest o značaju ove aktivnosti, međutim, potrebno je aktivnije raditi na njihovom informisanju o dostupnim opcijama kada su u pitanju sortiranje i reciklaža otpada. Osnovni izvor informacija o sortiranju otpada i mogućnostima reciklaže različitih vrsta otpada za građane Srbije su društvene mreže i internet. Za razliku od Srba, Finci i Italijani osnovne informacije mogu dobiti na pakovanjima proizvoda i kontejnerima za otpad. S obzirom na ograničenost dometa društvenih mreža i interneta samo na njihove korisnike i to uglavnom na one koji ciljano traže informacije o reciklaži, ne čudi što skoro trećina građana Srbije nema dovoljno informacija o ovim aktivnostima.  Sa druge strane, informacije o sortiranju i reciklaži koje se mogu naći na pakovanjima su dostupne svim korisnicima proizvoda upakovanih u plastičnu ambalažu. Takođe, informacije na kontejnerima za sortiranje otpada je teško zaobići, te je upravo to jedan od razloga zašto su Finci i Italijani bolje informisani o sortiranju i reciklaži od Srba. Od građana Srbije se očekuje proaktivnost po pitanju sortiranja i reciklaže.

Uloga države u ovom procesu je jako važna. Država može da propiše da se na pakovanjima obavezno navedu opcije za reciklažu otpada, može reciklažne centre da učini vidljivijim, da obezbedi dovoljno kontejnera za prikupljanje različitih vrsta otpada, ali i da pomoću različitih finansijskih podsticaja podstakne građane da sortiraju otpad. Dobar primer je depozitni sistem koji podrazumeva isplatu naknade građanima koji vrate plastičnu ambalažu. Ovaj sistem je vrlo jednostavan i funkcioniše slično sistemu koji je ranije postojao za staklene flaše. Cena proizvoda zapakovanog u plastičnu ambalažu, na primer soka, bila bi uvećana za iznos koji će građaninu biti refundiran nakon vraćanja plastične flaše u prodavnicu. Prilikom uvođenja depozitnog sistema mora se voditi računa da sva ambalaža bude obuhvaćena sistemom, kako se ne bi stvorili podsticaji za proizvođače da koriste neku drugu ambalažu i na taj način izbegnu povećanje cene proizvoda. U tom slučaju bi depozitni sistem rezultirao povećanjem otpada neke druge vrste ambalaže, što nije poželjan ishod.

Imajući u vidu postojeće raspoloženje i svest građana, kao i to da je zagađenje životne sredine gorući problem i posledice sa kojima se već suočavamo, potrebno je što pre reagovati kako kroz bolje informisanje šire javnosti, tako i postavljanjem više kontejnera za različite tipove otpada koji će prvenstveno podstaći sortiranje, a potom i pojednostaviti proces reciklaže. Nesumnjivo je sledeći korak na državi da počne aktivnije da deluje na ovom polju.

[1] Projekat finansiran iz programa za istraživanje i inovacije Evropske unije Horizon 2020, grant broj No 953214

[2] Anketa je sprovedena u periodu od 10. do 14. januara 2022. godine, a učestvovalo je po 500 ispitanika u svakoj od posmatrane tri zemlje.