EKO(nomski) uticaji vetroparka „Kovačica“
Ljuboslav Lenhart, New Energy Solutions doo Beograd Environmental & Social Manager
U trenutku kada mnogi aspekti budućnosti deluju neizvesno jedna se stvar pak čini sasvim izvesnom. Svetu će trebati sve više električne energije. I iako se štednja u post-komformističkom svetu u koji smo zaplovili može smatrati apsolutno poželjnom pa i realno potrebnom, potražnja za električnom energijom će zbog različitih drugih faktora u budućnosti još više rasti. A izazov koji se postavlja pred čovečanstvo jeste kako sutra obezbediti još više električne energije a da pritom proizvodnja bude planirana na održivi način, kako sa aspekta iscrpljivosti izvora na kome se proizvodnja zasniva tako i sa aspekta uticaja takvog načina proizvodnje na klimatske promene.
Iz tog razloga je neophodno što brže proizvodnju električne energije transformisati i promeniti danas predominantan način proizvodnje korišćenjem fosilnih goriva tako što će se u daleko većoj meri koristiti prirodni potencijali koje pružaju obnovljivi izvori energije jer oni kao takvi pružaju održivost u svakom aspektu. Jedan od takvih, obnovljivih izvora energije koji u našoj zemlji ima veliki potencijal za eksploataciju u svrhu proizvodnje električne energije jeste nesumnjivo vetar.
Dosadašnje iskustvo sa vetroelektranama, od razvoja preko izgradnje i puštanja u rad do upravljanja i održavanja, pričajući konkretno na primeru vetroparka „Kovačica“, pokazuje da postoje mnogobrojni pozitivni uticaji realizacije ovog projekta, i to sagledavajući ih na različitim nivoima, pa da krenemo redom.
Najpre, prvi i primarni pozitivni uticaj vetroparka „Kovačica“ i osnovni razlog za razvoj i izgradnju ovakvog projekta jeste proizvodnja električne energije bez stvaranja nusproizvoda, odnosno štetnih negativnih posledica po okolinu. Dakle, nema zagađenja zemljišta, voda i vazduha, nema narušavanja biodiverziteta, nema buke, nema prinudnog preseljenja lokalnog stanovništva i slične negativne pojave koje često prate realizaciju projekata. Pričajući u brojkama, to znači da, kako se radi o elektrani instalisane snage 104,5 MW ona ima potencijal za proizvodnju oko 250,000 MWh godišnje. Sa aspekta smanjenja štetnih emisija, primera radi, zarad proizvodnje iste količine električne energije u termoelektrani emisija štetnog CO2 u atmosferu bi iznosila nešto preko 200,000 t. To daje čisti doprinos unapređenju stanja životne sredine i predstavlja pozitivni uticaj na nacinalnom nivou.
Kada je reč o pozitivnim uticajima na nacionalnom nivou, treba istaći još jedan bitan aspekt ovakvog projekta a to jeste da na realizaciji, u tehničkom i finansijskom smislu, neminovno učestvuju različite internacionalne kompanije i finansijske institucije pa samim tim uspešnom realizacijom projekta kreira se i bolji rejting zemlje za investicije i stvara bolja poslovna i investiciona klima. Pored toga, na ovaj način u zemlju dolazi i potreban know how što dalje otvara mogućnosti za stvaranje i razvoj potpuno novog sektora domaće privrede, kako u oblasti pružanja usluga tako i u oblasti proizvodnje.
Pričajući o uticajima lokalnog karaktera, iako ta odrednica ne mora nužno biti tačna jer lokalni neretko mogu da prerastu i u uticaje šireg delovanja, značajno je napomenuti kako se u ranoj fazi razvoja projekta izrađuje studija o proceni uticaja projekta na životnu sredinu i u sklopu toga sprovode različiti monitorinzi stanja životne sredine i desk-top analize koje omogućavaju na jedan sveobuhvatan način napraviti procenu mogućih uticaja te tako identifikovati potencijalne negativne uticaje i eliminisati ih. U tom smislu, već na početku razvoja projekta može doći do prostornog izmeštanja ili i ukidanja pojedinih pozicija vetrogeneratora i drugih delova infrastrukture time eliminišući mogućnost za nastanak bilo kakvih štetnih uticaja na životnu sredinu, biodiverzitet ili okolna naseljena mesta i njihove stanovnike.
Kada je reč o konkretnim pozitivnim uticajima na lokalnom nivou, možemo da se vratimo na brojke. Na osnovu ugovora o saradnji zaključenog između opštine i vlasnika vetroelektrane, svakodobni vlasnik elektrane uplaćuje 2% godišnjeg prihoda u budžet opštine (profit-share), što za opštinu koja je kategorisana kao nerazvijena i čiji godišnji budžet iznosi oko 800 mil. RSD predstavlja značajnu dopunu koja se može iskoristiti na unapređenje infrastrukture i životnih uslova građana u okolnim naseljenim mestima. Pored toga, u lokalni budžet se uplaćuju i pripadajuće takse, naknade i porez koji su po zakonu opredeljeni kao prihodi lokalne samouprave.
Prilikom razmatranja finansijskih aspekata, treba imati u vidu i podsticaje lokalnoj zajednici do kojih dolazi plaćanjem naknada vlasnicima poljoprivrednog zemljišta za zauzeće dela parcele za izgradnju infrastrukture a što redovno premašuje tržišne vrednosti poljoprivrednog zemljišta i predstavlja dodatnu vrednost koja se može dalje investirati u kupovinu novog zemljišta i ukrupnjavanja poseda, nabavku nove mehanizacije, ulaganje u sisteme za navodnjavanje i druge mere koje doprinose povećanju produktivnosti poljoprivrednih proizvođača.
Još jedna značajna stvar jeste što razvojem ovakvog projekta dolazi i do stvaranja novih radnih mesta. Dok je ova pojava vrlo izražena tokom same izgradnje vetroelektrane, dakle oko nekih 15 meseci, gde se pojavljuje širok spektar angažovanih radnika, i po vrsti i po stepenu osposobljenosti, po 250-300 radnika dnevno angažovanih na različitim poslovima, u toku operativne faze potreban broj angažovanih radnika je manji ali konstantan za naredni duži vremenski period (25 godina i više) i ovde pričamo o brojci od oko 70-80 ljudi angažovanih na svakodnevnim poslovima upravljanja i održavanja. Osim pojedinih specifičnih kadrova, potrebe za radnom snagom se najvećim delom zadovoljavaju na domaćem tržištu rada pri čemu zaposleni radnici-lokalci čine značajan udeo u ovom broju.
Naravno, povećan broj i frekventnost angažovane radne snage odražava se nadalje pozitivno na sektor usluga povećavajući promet u ugostiteljstvu, smeštaju, trgovini, transportu i ostalom stvarajući tako još jednu dodatnu vrednost.
Kao dodatni benefit od lokalnog značaja jesu nesumnjivo i rekonstruisani atarski putevi koji se nalaze na području vetroelektrane. Sada, umesto zemljanih puteva na području postoji mreža puteva od oko 40 km sa stabilnom podlogom i površinom adekvatnom za transport teške mehanizacije što omogućava povećanje efikasnosti poljoprivredne proizvodnje. Najveći benefit od toga imaju lokalni poljoprivredni proizvođači, iako su rekonstruisani putevi u upotrebi i za druge potrebe lokalnog stanovništva (npr. nekih vidova rekreacije).
Do sada pobrojani uticaji kao najočigledniji, uz postojanje i pojedinih drugih vezanih za društveno odgovorno poslovanje, kao što su program podrške lokalnoj zajednici preko novčanih donacija različitim ustanovama i udruženjima i održavanje različitih periodičnih javnih sastanaka i radionica sa lokalnim stanovništvom, nesumnjivo potvrđuju opravdanost razvoja i realizacije jednog ovakvog projekta.
I na kraju, ne treba izgubiti iz vida da kada pričamo o vetroelektranama pričamo o relativno novoj tehnologiji koja je u razvoju i da je tehnološki razvoj živa kategorija te je realno očekivati da će se tehnologija vremenom unapređivati stvarajući uslove za još ekonomičniju eksploataciju vetra i širenje opsega pozitivnih uticaja. Ili, rečima istaknutog naučnika koji je svoje prve korake načinio i svoje prve misli sastavio upravo na tom istom banatskom vetru o čijem „kroćenju“ sada pričamo, Mihajla Pupina – „Pronalasci stare i na njih se nadovezuju novi, i kako su to dela stvaralačkog duha smrtnih ljudi, i oni su sami smrtni.”
