Stara legenda kaže da, pre mnogo godina, tokom najduže, najhladnije zime ikad poznate, mnoge životinje nisu mogle same preživeti niske temperature.

Ježevi su videli kako druge životinje umiru i znali su da moraju nešto da učine kako bi preživeli oštru zimu. Okupili su se, ugnezdili jedni uz druge i zagrejali se tako što su delili svoju telesnu toplotu.

Ovo je funkcionisalo neko vreme, ali kako su ježevi rasli, bodlje su im sve više smetale i dovodile do neprijatnosti među njima. Ježevi su znali da su potrebni jedni drugima da bi preživeli zimu, ali im je, takođe, bio potreban prostor da rastu i budu svoji. Ježevi su se udaljili jedni od drugih, ali samo malo.

Dali su jedni drugima dovoljno prostora za rast. Taj prostor su mogli da izgrade kao prostor za ličnu slobodu, tačnije, prostor za širenje svojih bodlji.

Ipak, ostali su dovoljno blizu da podele svoju telesnu toplotu. Imali su individualni prostor za rast, ali su kolektivno delovali imajući zajednički cilj: preživeti zimu.

U poznatom eseju iz 1953. godine, oksfordski filozof Ajzaja Berlin (Isaiah Berlin) podelio je mislioce u dve kategorije: ježeve i lisice. Ideja potiče od drevne izreke starogrčkog pesnika Arhiloha (oko 680. do 645. godine pre Hrista): „Lisica zna mnogo stvari, ali jež zna jednu veliku stvarˮ. Malo je verovatno da je Berlin, koji je esej napisao bez svesti da će postati antologijski, pomislio da ćemo se i danas pozivati na njega, više od šest decenija kasnije.

Brojni autori su razmatrali, analizirali i razvijali ovu ideju, sa različitih aspekata, ali su najdublja analiza i razvoj ove ideje za korporativnu publiku dati u knjizi Džima Kolinsa (Jim Collins) „Od dobrog do izvrsnogˮ (Good to great). Kolins je tvrdio da je verovatnije da će organizacije uspeti ako mogu da identifikuju jedinu stvar u kojoj su najbolje ili, kako on to naziva, ako identifikuju svoj „koncept ježaˮ.

Prema Kolinsu, kada organizacija identifikuje svoj koncept ježa, njeni lideri treba da posvete svu svoju energiju i resurse da ga prate. Kolins tvrdi da, kada situacija postane teška, organizacije treba da se fokusiraju na ono u čemu su najbolje kako bi opstale i napredovale.

Oni koji su gradili kompanije po principu „od dobrog do izvrsnog” bili su, u manjoj ili većoj meri, ježevi. Iskoristili su svoju ježevu prirodu i primenjivali „koncept ježa” u svojim kompanijama.

S druge strane, kompanije koje su se gradile kroz „upoređivanje sa konkurencijom”, uglavnom su bile „lisice” i nikada nisu stekle veliku prednost koncepta ježa, već su, umesto toga, ostale raštrkane, difuzne i nedosledne. One postavljaju svoje ciljeve i strategije više iz drskosti, nego iz razumevanja.

Koncept ježa ne predstavlja samo cilj da budete najbolji, strategiju da budete najbolji, nameru da budete najbolji ili plan da budete najbolji. To je razumevanje u čemu možete biti najbolji. Razlika je očigledna i ključna.

Svaka kompanija bi želela da bude najbolja u nečemu, ali malo njih zapravo razume – sa prodornim uvidom i jasnoćom, bez ega – u čemu zapravo leži njihov potencijal da budu najbolji i, što je jednako važno, u čemu ne mogu biti najbolji. Upravo ova razlika predstavlja jedan od primarnih kontrasta između kompanija koje su izvrsne i kompanija koje se razvijaju kroz upoređivanje sa konkurencijom.

Fokusiranje isključivo na ono što potencijalno možete učiniti bolje od bilo koje druge organizacije je posebno važno u kriznim vremenima.

Ježevi su glasni i komuniciraju kroz gunđanje, šmrkanje i cikanje. Takođe, jež traži bube, crve i slično, koristeći vrlo jednostavan metod lova: gazi napred i ako priđeš bilo čemu živom – pojedi to. Jež ima jednostavne ideje i jednostavan plan.

Lisica je poznata po svojoj sposobnosti da se brzo prilagođava novim okruženjima. Lisice su, uglavnom, tihe životinje koje u retkim prilikama glasno međusobno komuniciraju. Lisica je mudra za mnoge male stvari, sa puno ideja i bez velikih planova.

Ježevi su stručnjaci. Lisice znaju od svega po malo.

Ježevi se više oslanjaju na predviđanje toka događaja, razumeju vrednost koncepta futurista, lisice se oslanjaju na verovatnoću predviđanja i naglašavaju neizvesnost i rizike.

Ježevi su pojednostavljivači, a lisice multiplikatori.

Da li rukovodite poput ježa ili lisice? Da li su u vašem timu ježevi ili lisice?

Primenjeno na poslovnu logiku i rukovođenje, lisice fokusiraju svoja interesovanja na mnoge različite izvore znanja, oblasti interesovanja i sisteme verovanja, a ježevi imaju jedan, suštinski ideal kroz koji je destilovan ceo njihov pogled na svet.

Poslovne lisice mogu imati po malo svega u svom arsenalu veština i znanja: malo prodaje, malo liderstva, malo marketinškog znanja i razumevanja CEO funkcije. Lisice se često hvale jer su prilagodljive, sposobne da seku i menjaju kad god je potrebno. Njihove višestruke veštine znače da mogu ugasiti svaki požar koji se može pojaviti. Ali, kada osoba rasipa svoju pažnju na toliko različitih oblasti, može li ikada posvetiti dovoljno vremena da postane istinski stručnjak u svakoj od njih?

Poslovni ježevi se često slave zbog fokusiranosti i posvećenosti „velikoj idejiˮ. Ježevi tačno znaju u čemu su dobri, u šta veruju i gde leže njihove strasti. Međutim, kritike koje se upućuju ježevom pristupu podrazumevaju da, budući da su toliko fokusirani na svoju „veliku idejuˮ, ponekad mogu biti slepi za nove ideje ili alternativne načine razmišljanja.

Neosporna moć leži u činjenici da imate specijalnost, vašu veliku ježevu ideju. Kada se fokusirate na samo jednu jasno definisanu ulogu, u pojedinačnoj oblasti u kojoj pokazujete pravi talenat i strast, u mogućnosti ste da razvijete svoje znanje i budete ekspert u svojoj specijalnosti. A, kada imate ekspertski nivo znanja, možete ga koristiti da informišete i obrazujete druge.

Popuniti tim ježevima, koji ponaosob imaju svoje individualne oblasti stručnosti, znači da imate tim sastavljen od izvrsnih stručnjaka. Kada grupišete ljude sa pojedinačnim oblastima stručnosti, dobijate dubinsko znanje sa multidisciplinarnom prilagodljivošću lisice.

Kada tim ljudi, sa individualnim talentima, koji su stručnjaci u svojim oblastima, udruži snage, tu leži prava moć.

Kao u legendi na početku teksta, moć ježeva nije u njihovim pojedinačnim velikim idejama. Moć nastupa kada se ježevi grupišu.

Kada nova godina počne, razmislite da li vodite kao jež ili lisica – a pobednička strategija može biti upravo balans između ježa i lisice.