Benefiti – datum proizvodnje i rok trajanja
Ivana Jevtić, People and Culture Manager, Manpower doo
U današnje vreme, dok se vodi pravi rat za talente na mnogim tržištima, politika kompenzacija i beneficija (comp&ben policy), često bude poligon na kome poslodavci oprobavaju svoje veštine privlačenja i zadržavanja pomenutih talenata. Koliko u tome uspevaju, zavisi od mnogo faktora, a ovde će biti reči o nekima od njih, recimo važnijih.
Počnimo od početka… Kada kompanija odlučuje da pruži svojim zaposlenima neki benefit? Radi čega, kome sve, pod kojim uslovima, na koliko dugo. I šta očekuje za uzvrat? I da li su svi svesni modela, ili da kažemo motora, koji pokreće ovu priču.
Neretko se dešava da ne postoji ni jasna komunikacija, pa samim tim ni razumevanje između kompanije i zaposlenih na temu ko tu šta zapravo daje, odnosno dobija i šta nam je činiti kako bismo održali tu lepu i korisnu međusobnu relaciju što duže.
Da ne ulazimo sada u detalje i srodne teme poput razlike (suštinske, ne samo očigledne) između materijalnih i nematerijalnih benefita, njihovih relacija, zatim trendova u aktuelnim benefitima, koji se menjaju gotovo na godišnjem nivou, pokušaću da napravim neki ’overall’ osvrt na temu.
Dakle, ako je ideja da poslodavac ponudi svojim ljudima nešto što im je potrebno, interesentno, korisno, što bi im oduzimalo vremena, novca, živaca. ako bi obezbeđivali sami, nešto zbog čega će biti zadovoljni, pa i zahvalni, najjednostavnije je – pitajte ljude šta žele i šta im treba. To ne znači da ćete uspeti da obezbedite kule i gradove i ispunite svaku želju, ali ponudite opcije, definišite mogućnosti, pa vidite šta bi u zadatim okvirima ljudi želeli.
Videćete već na tom prvom koraku – neće svi želeti isto, što je sasvim očekivano i ljudski. Mala kompanija sa manje od 20 zaposlenih će možda i uspeti lako da zauzme individualni pristup u bavljenju ovom temom, ali šta da radi poslodavac sa 1000+ zaposlenih. Poenta jeste i suština jeste da uradite koliko god je u vašoj moći, da ponudite ljudima ono što žele i što im je potrebno, koliko god to teško i neizvodljivo izgledalo. Ne morate dati svima sve odjednom, bolje uradite korak po korak, deo po deo, tim po tim, ili grupu po grupu, ali istrajte u tome da omogućite makar koliko personalizovan pristup. Makar koliko utisak da je kompanija meni ovo dala jer zna da meni to stvarno znači.
Sada postoje i platforme koje vam u tome mogu pomoći, objedinjujući široku lepezu benefita od kojih će zaposleni moći da biraju one koji su njima interesantni, a vi ćete moći da definišete pravila čitave igre.
Takođe, jako bitna stvar – osigurajte jasnu i transparentnu komunikaciju sa svojim zaposlenima po pitanju toga kako sistem benefita funkcioniše. Objasnite im principe po kojima ste postavili sistem, bilo da je u pitanju neograničena mogućnost ’svega za sve’, bilo da neke benefite selektivno nudite određenim kategorijama zaposlenih, omogućite im da to znaju. Davanje mogućnosti ljudima da znaju šta im se nudi, šta mogu da izaberu i u kom obimu, ostavlja dobar deo finalnog ishod u njihovim rukama, što bi trebalo da bude dobar osećaj.
Na žalost, ima situacija da se vremenom neke stvari počnu podrazumevati, pa ono što je do juče bio moj benefit, sada je minimum. Bilo da sada sve kompanije to nude, pa je na neki način standard, bilo da toliko dugo uživam u tom benefitu, da sam se potpuno navikla na isti i počela da ga uzimam zdravo za gotovo, bilo da mi poslodavac nikada nije ni iskomunicirao to kao benefit, pa kafu, piće i frižider sa hranom podrazumevam od prvog dana kao ’must have’. Takođe, dešava se i scenario u suprotnom smeru – do juče nas je bilo 10 u kompaniji, pa je na parkingu bilo mesta za svačiji automobil, ali sada nas je 50 i iako smo prešli u veći kancelarijski prostor, nismo uspeli obezbediti parking mesta za sve. I sad je ono što se do juče podrazumevalo, nešto što će biti benefit za deo ljudi. Ili za sve ljude, ali deo vremena. Nastavno na taj primer – razmislite uvek dobro kakvu poruku šaljete dajući ili ne dajući određeni benefit, kome i kada.
I za kraj, naravno i najviše važno: benefiti su benefiti, ni manje ni više od toga. Ne mogu nadomestiti dobar i interesantan sadržaj posla, inspirativnog lidera, isplaniran razvoj karijere u kompaniji, zadovoljstvo zbog uspešno završenog zadatka, dobar i složan tim, ili smeh kada odzvanja cela kancelarija. Važni jesu, ali magični još uvek nisu.
