Baš zato UN smatraju da svaki novi kvadrat kako stambenog, tako i poslovnog prostora u svom projektu obavezno mora imati neka od načela održive gradnje.

Šta je to održiva gradnja i koji je njen značaj u održivom urbanističkom planiranju?

Održiva gradnja je način gradnje koja svojom konstrukcijom i karakteristikama može održati ili poboljšati kvalitet životne sredine u kojoj se nalazi, smanjiti količinu utrošene energije i na kraju dovesti do toga da ne brinemo da li će buduće generacije imati dovoljno resursa za normalan život. Kako bi se investitori podstakli da razmišljaju o standardima zelene gradnje, 80-ih godina prošlog veka započeti su procesi sertifikacije zgrada.

Jedan od najpoznatijih sertifikata je LEED (Leadership in Energy and Environmental Design) koji predstavlja međunarodno prihvaćeno zvanično priznanje koje utvrđuje da li zgrada zaslužuje da se smatra održivom.

U poslednje vreme sve češće možemo čuti pojam „zelena zgrada“, a najjednostavnije je možemo opisati kao zgradu koja svojim projektovanjem, izgradnjom ili radom smanjuje ili eliminiše negativne uticaje i ima potencijal da stvori pozitivan efekat na našu klimu i prirodno okruženje. Zelene zgrade čuvaju dragocene prirodne resurse i poboljšavaju kvalitet našeg života.

Koje su to karakteristike koje mogu učiniti zgradu „zelenom“?

• Efikasno i savesno korišćenje obnovljivih resursa
• Mere smanjenja zagađenja i otpada, omogućavanje ponovne upotrebe i reciklaže
• Dobar kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru
• Upotreba materijala koji su netoksični, etički i održivi
• Razmatranje koncepta kvaliteta života stanara u projektovanju, izgradnji i eksploataciji
• Dizajn koji omogućava prilagođavanje promenljivom okruženju

Međutim, važno je napomenuti da nisu sve zelene zgrade iste. Različite zemlje i regioni imaju različite karakteristike kao što su specifični klimatski uslovi, jedinstvene kulture i tradicije, različiti tipovi zgrada i starosti, ili široki rasponi ekoloških, ekonomskih i društvenih prioriteta – sve to oblikuje njihov pristup zelenoj gradnji. 

Digitalizacija građevinske industrije

Pre oko 40 godina, industrija arhitekture, inžinjeringa i građevinarstva započela je ubrzanu digitalnu transformaciju. Sa crtanja na papiru i analognih procesa prešlo se na digitalne alate i kompjuterski potpomognut dizajn, što je označilo početak digitalizacije.

Paralelno sa digitalizacijom, arhitekte su se susrele sa sve složenijim problemima dizajna kao što su rastuća globalna populacija, urbanizacija i klimatske promene. S obzirom da su resursi planete ograničeni, pred dizajnere je stavljen još jedan nov izazov, a to je da pored inovativnih ideja, implementiraju i set rešenja koja će biti fokusirana na energetsku efikasnost. Uvođenjem BIM-a (Building Information Modeling), pre otprilike 19 godina postavljen je temelj za drugu digitalnu transformaciju. Objedinjavajući sve podatke o projektu u integrisanu platformu, BIM obuhvata ceo životni ciklus građevinskih projekata, od dizajna do izgradnje i pomaže timovima da isporuče projekte sa većom sigurnošću.

U aprilu prošle godine objavljeni su rezultati istraživanja o stepenu digitalizacije sektora građevinarstva i nekretnina u Srbiji. Pomenuta istraživanja ukazuju da su građevinske kompanije spremne i sposobne za promene i da su mnogi uvideli prednosti korišćenja digitalnih rešenja. Od svih kompanija koje još uvek nisu ušle u proces digitalizacije 65% je zadovoljno postojećim metodama rada, njih 28% sprečava nedostatak finansija i vremena, dok je 7 % navelo ostale razloge. Sa ovakvim rezultatima, Srbija je vodeća zemlja u regionu po pitanju digitalizacije, navodi istraživanje kompanije PlanRadar.

U Srbiji, među najistaknutijim projektima u primeni ekološki održive gradnje i digitalizacije ističe se Delta House – nova poslovna zgrada i sedište kompanije Delta Holding. Delta, kao jedna od retkih kopmanija koja je prepoznala uticaj koji poslovne zgrade imaju na okolinu, odlučila je da svoje novo sedište projektuje i realizuje u skladu sa standardima koje propisuje LEED sertifikat.

Fasadni sistem na zgradi odabran je tako da se obezbedi maksimalna toplotna i zvučna izolacija. Profili pojačanih termičkih karakteristika, troslojni staklopaket u čijem se međuprostoru nalazi argon čine ovaj fasadni sklop veoma kvalitetnim. Koeficijent toplotne provodljivosti se nalazi u rasponu od 0,79 do 0,85 što zgradu svrstava u kategoriju pasivnih objekata.

Delta House je karakterističan i zbog zelenih površina na krovu i oko objekta. Odabir biljnih vrsta urađen je na osnovu WUCOLS liste, tako da sve odabrane vrste spadaju u kategoriju LC biljaka, odnosno biljaka koje zahtevaju minimalne količine vode. Kontrola vode omogućena je i kroz „kap po kap” sistem zalivanja svih zelenih površina, koje pokrivaju preko 1.300 m².

Visok kvalitet unutrašnjeg vazduha omogućen je kroz bipolarnu jonizaciju, koja predstavlja proces uklanjanja čestica zagađivača (smoga, prašine, grinja, alergena, gljivica, virusa i bakterija) iz radnog prostora.

Delimične potrebe za električnom energijom, poslovne zgrade od oko 23.000 m², zadovoljene su instalacijom solarnih panela ukupne snage 80 Kw.

Odabrani su prirodni materijali, elementi i nameštaj od recikliranog materijala koji stvaraju zdravu mikroklimu u ovom prostoru. Armatura objekta je urađena od skoro 100% recikliranih materijala, a veliki deo konstrukcije čine UNIDOM lopte – prazne plastične lopte koje se koriste umesto betona. Osim što utiču na očuvanje životne sredine, recikliranje i upotreba recikliranog materijala u enterijeru podstiče na kreativnost.

Statistički podatak je da su u Srbiji trenutno LEED sertifikovana 22 objekta, a 30 je u procesu dobijanja sertifikacije, među kojima je i poslovna zgrada Delta House.