Na početku analize, posebno je važno utvrditi odnos između globalizacije, kao vodećeg trenda i postavljenog creda od strane najvećeg broja zemalja sveta tokom poslednjih nekoliko decenija i aktuelne pandemije. Može se ustanoviti da među njima postoji određeni stepen komplementarnosti, ali paradoksalno i antagonizma, tj. “odmeravanja snaga”. Naime, globalizovani i umreženi tokovi kretanja ljudi, dobara i kapitala znatno su ubrzali širenje pomenutog virusa, ali i negativnih efekata i mera preduzetih sa njim u vezi. Specifičnost pandemije virusa Covid-19 leži u činjenici da je po prvi put došlo do gotovo sinhronizovane akcije i mera na nivou vlada zemalja širom sveta kao celine, što nije bio slučaj sa sličnim bolestima poput SARS-a, MERS-a, ptičijeg i svinjskog gripa u prethodnim godinama. Da li su pomenute, može se slobodno reći, drastične mere poput zatvaranja granica, sprečavanja kretanja ljudi i policijskog časa i slično bile opravdane ili pak posledica globalizovanog uticaja određenih interesnih grupa, ostaje da se vidi. Tokom prvih meseci pandemije delovalo je da će višedecenijski trend globalizacije biti ozbiljno narušen, ako ne i preokrenut. Međutim, globalizacija je do tog stepena uzela maha da ona figurativno rečeno premašuje i nadjačava limite koje nam smrtonosni virus postavlja.

Sektori “dobitnici” i sektori “gubitnici” tokom pandemije virusa Covid-19

Iako se efekti idalje aktuelne pandemije sa sigurnošću mogu okarakterisati kao negativni, potrebno ih je što preciznije kvantifikovati, te analizirati i kretanje pojedinih delova privrede, a ne samo celine, tokom njenog trajanja. Konkretno, aktuelna pandemija imala je i još uvek ima enorman uticaj na celokupan život ljudi na planeti. Pomenuti uticaj ne ogleda se samo u segmentu zdravlja i organizacije zdravstvenog sistema, već i u: realizaciji putovanja, upravljanju transportom, načinu rada, reorganizaciji lanaca snadevanja i slično. Posmatrajući negativne efekte na zaposlenost može se konstatovati sledeće: oko 114 miliona ljudi na globalnom nivou ostalo je bez posla kao direktna posledica date situacije, od čega je samo tokom 2020. godine izgubljeno toliko radnih časova da su oni ekvivalentni 225 miliona poslova sa punim radnim vremenom, tj. rezultuju u gubitku od 3,7 biliona $ prihoda od rada na globalnom nivou.

Međutim, uticaj pandemije nije bio jednoobrazan za sve delove privrede. Stoga, jasno su se diferencirali tzv. “gubitnici” i “dobitnici” pandemije. U ključne “gubitnike” se svakako ubrajaju industrija turizma i ugostiteljstva, avio industrija, automobilska industrija, proizvodna industrija neesencijalnih dobara, te i deo međunarodne logističke industrije (otežan globalni transport i snabdevanje, usložnjavanje administrativnih procedura, probijanje vremenskih rokova isporuke i slično), ali i sektor obrazovanja koji značajno gubi na kvalitetu rezultata rada limitiranjem na online oblike interakcije nastavnik-učenik, počevši od osnovnih škola, pa naviše. S druge strane, kao prepoznati “dobitnici” izdiferencirali su se sledeći sektori: farmacetuska industrija, maloprodaja hrane i ostalih esencijalnih životnih namirnica, industrija video igara, on-line prodaja, ali i logistički provajderi u tzv. poslednjoj instanci, usko vezani za obezbeđivanje isporuka do svakog pojedinačnog potrošača (primeri provajdera čije poslovanje je kod nas doživelo procvat za vreme pandemije, kao što su Glovo, Wolt i slično). Tome u prilog govore i više nego jasne cifre na strani finansijskih rezultata kompanija iz ovih sektora. Npr. 2021. godine Pfizer je ostvario zaradu od prodaje Covid-19 vakcine u iznosu od 26 milijardi $, a Moderna zaradu od 18,4 milijardi $. Kompanije Johnson & Johnson i Astra Zeneca obavezale su se da prodaju vakcine na neprofitnoj bazi, tj. bez zarada i uračunatih dodatnih marži. Globalna gaming industrija imala je procenjenu vrednost tržišta od 151,55 milijardi $ u 2019. godini sa projekcijom da se dostigne vrednost od 256,97$ milijardi dolara do 2025. godine. Tokom 2020. godine došlo je do rasta od čak 20%, te je vrednost utvrđena na 179,7 milijardi $. Došlo je i do procvata španskog start-up preduzeća Glovo (osnovanog 2015. godine) i finskog Wolt (osnovanog 2014. godine). Usled porasta broja operacija, Wolt je za 2021. godinu skupio 530 miliona $ od investitora. Za isti period Glovo je prikupio dodatnih 450 miliona $, što je jasan indikator poverenja i očekivanja daljeg rasta ovog sektora.

Konačno, pored izraženog negativnog efekta na globalno tržište rada i prelaska tradicionalnih poslova sa offline na online okruženje, specifične okolnosti dovele su i do pojave novih poslova, ali i intenziviranja aktivnosti u nekim već postojećim vrstama biznisa. Govoreći o novim poslovima, u prvom redu se misli na zanimanja direktno vezana za upravljanje pandemijom: tragači za kontaktima (engl. contact tracers) čiji zadatak je da lociraju ljude zaražene Covidom, pruže im potrebne informacije i pomognu da zakažu pregled kod lekara; merači temperature u različitim javnim i drugim poslovnim objektima; Covid-19 testeri, koji nisu limitirani samo na medicinsko osoblje i slično. Pored ovih zanimanja, javljaju se i ona koja olakšavaju organizaciju rada i pružaju podršku u njegovom svakodnevnom obavljanju u novonastalim epidemiološkim uslovima: dizajneri enterijera koji treba da bude postavljen tako da odgovara epidemiološkim merama; šivači zaštitnih maski; tehničari za postavljanje pleksiglas zaštite u objektima; IT podrška specijalizovana za softvere za online sastanke i skupove (Zoom, Google Meet itd.).

Distorizije u globalnim lancima snabdevanja u periodu 2020.-2022. godina

Aktuelna pandemija izazvala je i ozbiljne poremećaje u globalnim lancima snabdevanja tokom svog trajanja, prvenstveno viđene kroz disbalanse koji su se javili između ponude i tražnje za artiklima različitih kategorija. Dati disbalansi bili su različitog smera delovanja, u zavisnosti od faze realizacije pandemije.

Budući da na početku pandemije nije postojala vakcina za suzbijanje virusa, došlo je ozbiljnog porasta potrošnje u oblasti farmaceutske industrije, naročito u segmentu suplemenata, gde su ljudi želeli da preventivnim delovanjem i konzumiranjem većeg broja vitamina i minerala u ishrani (cink, magenzijum, selen i sl.) sebe zaštite od pojave aktuelne virusne infekcije. Slično se može uočiti i kod porasta tražnje za sredstvima za ličnu higijenu i higijenu pokućstva, što je u prvim nedeljama pandemije u Srbiji npr. dovelo do pojave nestašice alkohola za dezinfekciju. Jednostavno, nagli skok tražnje u lancu snabdevanja nije mogao odmah da bude propraćen adekvatnom ponudom, tj. potrebnom količinom ovog artikla, te je bilo potrebno neko vreme da bi se proces snabdevanja stabilizovao. Kako je došlo do kompletnog ili parcijalnog zatvaranja, ljudi su uglavnom bili koncentrisani na boravak u kući, te odatle porast tražnje za opremom za domaćinstvo, baštenskim materijalom, cvećem, video igrama i slično. Konačno, zatvorenost u kući i uslovno rečeno više slobodnog vremena uticali su i na porast tražnje za prehrambenim proizvodima, budući da su ljudi uglavnom spremali mnogo više obroke kod kuće nego ranije. Ako to nije bila opcija, svakako je cvetala on-line dostava hrane, kao i logistički provajderi koji tu dostavu vrše.

Neke druge kategorije proizvoda i usluga, uglavnom neesencijalnog karaktera, imale su tokom pandemije obrnut tok kretanja tražnje, te odnosa tražnja-ponuda. Naime, smanjivanje globalnih proizvodnih operacija i ozbiljni poremećaji u lancima snabdevanja sa jedne strane (otpuštanje dela radnika, smanjivanje broja smena za proizvodnju u fabrikama, otežano i drastično poskupelo dopremanje inputa iz Kine, kao izvorišta pandemije i sl.) i smanjivanje globalne potrošnje i uvećane štednje stanovništva za neki naredni, povoljniji period, sa druge strane, uticali su da u prvim mesecima drastično opadne tražnja za npr. automobilima, proizvodnim mašinama i sl. Kada je do poboljšanja situacije došlo, a naročito nakon pojave vakcine protiv virusa Covid-19, tražnja je naglo skočila, a ponuda, dodatno redukovana tokom prvih meseci pandemije, nije mogla da prati date promene i nastala je ozbiljna neusklađenost. Na primer, aktuelni rast cena polovnih automobila direktna je posledica nedostatka novih automobila u ponudi, usled dugih rokova isporuke koji su nakon prvih meseci pandemije stupili na snagu. Zbog manje angažovanih proizvodnih kapaciteta fabrika automobila, rokovi isporuke novih vozila produženi su sa standardnih 2-3 meseca na minimum 6 meseci čekanja. To svakako diže cenu polovnih automobila koji su u slučaju manjka novih vozila često nužna alternativa kojoj se pribegava.

Još jedna od situacija u globalnim logističkim tokovima gde se vidi distorzija kao posledica pandemije, jesu usluge međunarodnog pomorskog i železničkog kontejnerskog transporta. Naime, usled nestašice kontejnera, koji su nakon prvih meseci pandemije i obnavljanja globalne proizvodnje ostali zarobljeni u lukama i pristaništima širom sveta, te usled pojačanog nadzora robe zbog pandemije, prevoznici kontejnera u železničkom i pomorskom transportu su podigli drastično cene usluga, u cilju pokušaja balansiranja neravnomernosti u uvoznom i izvoznom poslovanju. Tako je, na primer, cena usluge transporta jednog kontejnera iz Kine pomorskim putem u Srbiji pre pandemije iznosila između 2.500 i 3.000 $, da bi u ovom trenutku ona iznosila između čak 12.000 i 13.000 $! To naravno dovodi i do poskupljenja inputa koji se prevoze, koji dalje ulaze u sastav nekih drugih proizvoda čija cena raste i “začarani krug” se samo širi dalje.

Inflatorni pritisak kao posledica globalnih distorzija u lancima snabdevanja

Pomenuti strukturni poremećaji u globalnim lancima snabdevanja bili su okidač inflatornih kretanja. Oni su svakako imali i svoju ekonomsko-finansijsku podlogu u politikama vlada zemalja širom sveta. Naime, duži niz godina unazad, kako američka, tako i Evropska centralna banka “upumpavale” su ogromne količine novca u privredu. Tokom pandemije, praktično sve zemlje su pojačale aktivnost “upumpavanja” novca u svoje sisteme kako bi se premostio krizni period i izbegla propast velikog broja preduzeća kojima je bio zabranjen ili ograničen rad. Ovako nesrećno uparene okolnosti dovele su do situacije u kojoj se sada nalazimo.

Svet je stoga tokom 2021. i početkom ove godine suočen sa veoma ozbiljnim porastom indeksa cena ili inflacijom koja jeste izazvala značajnu pažnju i određeni stepen brige na globalnom nivou. Efekti pojačane inflacije više su nego očigledni- došlo je do porasta cena prehrambenih proizvoda, električne energije, gasa i naftnih derivata. Takođe, došlo je i do porasta cena najamnina i polovnih automobila. Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama, oktobarska međugodišnja inflacija 2021. godine iznosila je 6,2% što je najveći rezultat od 1990. godine. Negativne posledice ovako značajnog inflatornog pritiska na globalnom nivou, ukoliko se on nastavi, mogu biti brojne- od dodatnog opadanja kupovne snage novca, preko povećane nesigurnosti koja obeshrabruje štednju, ali delom i investicije, ugrožava individualno blagostanje, te negativno utiče na privredni rast i razvoj.

Pojačan inflatorni pritisak koji je nastao na globalnom nivou kao direktna posledica mera država na izazove pandemije utiče nažalost na sve zemlje sveta, pa tako i Srbiju. Globalizacija poslovanja, te umrežavanje realnih i finansijskih tokova dovodi do toga da nema pošteđenih kada su problemi ove vrste na snazi. Međutim, predviđanja na globalnom, ali i nacionalnom nivou su takva da se očekuje da je aktuelni problem povećane inflacije prolaznog karaktera, te da će nakon balansiranja odnosa ponude i tražnje u globalnim lancima snabdevanja situacija biti stabilizovana već od polovine ove godine, pa nadalje. Naravno, to će u velikoj meri biti opredeljeno i daljim tokom pandemije, te poslovnim, monteranim i fiskalnim merama koje države budu posledično preduzimale u vezi sa tim.