Koliko su na to uticali sami ljudi u kompanijama, a pogotovo lideri? Na taj način dolazimo i do ključnog pitanja, a to je kako se uloga CEO promenila u poslednjih 20 godina? Koje su to veštine danas neophodne liderima kompanija kako bi bili uspešni u svojim ulogama?

Kako bi se prilagodile izazovima današnjice u poslednje dve decenije kompanije su morale da redefinišu ulogu CEO iz korena. Iako tradicionalne veštine nisu izgubile svoju vrednost i značaj, CEO današnjice bi trebalo da poseduje i jake socijalne veštine. Kompleksnost organizacija i njihova veličina, veća zavisnost od tehnologija i raznolika radna snaga, samo su neki od razloga koji su inspirisali ovu promenu. Pored ovih i sama evolucija radne snage je imala jak uticaj na evoluciju ove uloge. Današnji zaposleni trebaju veću interakciju sa izvršnim liderima i očekuje se da zasluže njihovo poverenje i lojalnost prema kompaniji.

Fokus današnjeg CEO je dosta različit od istorijskih nosilaca ove uloge koji ne bi mogli ni da sanjaju o izazovima koji su aktuelni danas. Davno su prošli dani dugoročnog planiranja koje se oslanjalo na stabilna i prilično predvidiva tržišta, kao i na lance nabavke. Svakodnevica CEO današnjice je rad u veoma nepredvidivim uslovima, uslovima u kojima se promene na globalnom i lokalnom nivou ne dešavaju tokom niza godina, već u jednoj nedelji ili danu. Uspešan CEO današnjice, pre svega, ima širu sliku i može na efikasan način da interpretira dešavanja, uspešno identifikuje promene koje realno mogu da imaju uticaj na kompaniju i proceni rizike kako bi sa svojim timom doneo odluku na šta će se fokusirati.

Interesantnu perspektivu dao nam je i Google koji ne pitanje koje veštine treba da ima savremeni CEO daje desetak tačaka, među kojima i komunikaciju, otvoren um, kao i odlučnost. Dugo su kompanije tražile lidere sa jakim tehničkim znanjem, potvrdnim i dokazanim poslovnim uspesima i snažim finansijskim iskustvom. U poslednjih 20 godina se toliko toga promenilo da uspeh u ovim oblastima ne garantuje i uspeh u CEO ulozi, a to potvrđuju i svetske biznis škole. U programima za izvršne uloge sada možemo naći teme kao što su liderski stil i uticaj. Dok je razvijanje strategije uvek bio važan deo veština izvršnih lidera, danas se to dodatno oplemenjuje stalnom i održivom inovacijom, kao i mnogo širim, holističkim načinom razmišljanja. U fokusu su kako motivacija i razvoj ljudi, tako i pružanje podrške za kretanje i rad u svetu punom promena i dinamike. Današnji CEO uči da bude master promene ne samo što se tiče poslovanja nego i kulture. Uticaj ove uloge na organizaciju se nije suštinski promenio, ali ono što se jeste promenilo jeste način na koji se ovaj uticaj ostvaruje.

Tradicionalni CEO će reći „Uradićemo to ovakoˮ i to bi bilo sve. Nekada se smatralo da je CEO najpametniji i da on zna sve i ima odgovore na sva pitanja. Možda je u nekim slučajevima i bilo tako jer nije bilo ni kompleksnosti situacija koje bi na to uticale, ali to definitivno nije slučaj danas. Sama evolucija upravnih odbora pokazuje tendenciju ka specijalističkim funkcijama u upravnom odboru, pa pored CEO danas nalazimo i funkcije kao što su Chief Data Officer ili Chief Digital Officer. Ovo nipošto ne znači da je uloga CEO manje relevantna ili umanjena. Ovo znači da su izazovi kompanija toliko široki i kompleksni da postoji potreba za specijalističkim znanjem iz različitih oblasti kako bi kompanija mogla uspešno da odgovori na izazove. Uspešan CEO danas je onaj koji gradi partnerske veze sa svojim timom i celom organizacijom. To je osoba koja gradi kulturu inkluzivnosti i uključenosti u rast i razvoj kompanije.

U prošlosti, CEO nije bio u centru dešavanja i malo je ko uopšte obraćao pažnju na izvršne lidere. Bilo je uvek onih koji su se isticali, ali pored ljudi iz kompanije i eventualno akcionara, oni nisu bili javne ličnosti koliko su danas. Razvoj tehnologije, internet i društvene mreže su fundamentalno promenile način na koji komuniciramo, kao i naše interakcije. CEO današnjice ne može da se oslanja na komunikacioni tim već se očekuje da bude aktivni predstavnik kompanije, kako interno tako i eksterno. CEO danas uglavnom ima svoj LinkedIn nalog na kome redovno objavljuje ne samo svoja zapažanja i razmišljanja, već i fotografije sa kolegama iz celog sveta, a neretko i slike iz ličnog života. CEO danas nije zatvoren da poslednjem spratu neke zgrade, gde je nemoguće doći do njega. On je, danas, pristupačan i svako može da mu se obrati, svako može da komunicira sa njim stvarajući atmosferu kojom se gradi poverenje i uticaj. Skorašnje objave na LinkedIn mreži u kojima izvršni lideri plaču izazvale su mnogo diskusija, ali je činjenica da je sasvim u redu da današnji CEO pokaže da je emotivan i ranjiv.

Lideri danas, pored finansijskog i poslovnog uspeha kompanije, imaju još jedan indikator uspešnosti, a to je zadovoljstvo zaposlenih. Popularizacijom platformi za ocenjivanje kompanije kao što su Glassdoor na globalnom nivou, zadovoljstvo zaposlenih poprima sve značajniju ulogu u određivanju uspešnosti jednog CEO. Zadovoljstvo zaposlenih ne dolazi samo od jasnih i preciznih ciljeva, benefita ili dobre strategije, već i od dijaloga. Komunikacija sa liderima svih nivoa, a pogotovu od strane CEO je ono što timovima daje osećaj zajednice, pripadnosti, svrhe i želje da budu deo kompanije.

Posedovanje jakih socijalnih veština veoma je važno za uspešnost CEO, a samim tim i kompanije. Uspešne kompanije će morati da se sistematično posvete razvoju ovih veština ne samo na izvršnom nivou, već kod svih lidera. Pored trening programa i koučinga kompanije će isto tako morati da razviju sisteme za njihovo praćenje i evaluaciju. To će zahtevati i razvoj novih alata, kao i inovativni pristup u odeljenjima za razvoj i rast zaposlenih. Kako će teći dalji razvoj ove uloge ostaje da vidimo, a do tada ostaje na liderima da rade na sebi i ne potcene neophodnost razvoja socijalnih veština neophodan zarad ličnog uspeha i uspeha kompanija koje vode.