Slider

Nenad Jevtović – Ekonomski aspekt odliva mozgova

Migracije ljudi nisu novost za Srbiju i zemlje koje je okružuju. Ono što je karakteristično za migracije relativno novijeg datuma jeste da su uglavnom vođene željom za boljim životom i životnim standardom. Migracija radne snage za Srbiju, kao deo nekadašnje Jugoslavije, nije fenomen koji je nastao približavanjem Evropskoj uniji; što je slučaj kod nekih od istočnoevropskih zemalja, čije je stanovništvo počelo da migrira tek nakon ulaska u tu zajednicu. Stanovništvo sa prostora bivše Jugoslavije je počelo da migrira u ogromnim talasima prema zapadu pre pola veka, i to uz podršku zemalja u koje se odlazilo, ali uz odobrenje bivše komunističke vlasti u Jugoslaviji. Na taj način je jedna strana uspela da reši nedostatak radne snage u primarnom sektoru, dok su s druge strane pristizale doznake i smanjena je nezaposlenost nerazvijene privrede.

Profilna slika Nenad Jevtović IRI-01

Na današnje migracije utiče čitav niz push i pull faktora. Posle raspada Jugoslavije, ratova i tranzicije, ljudi su otišli u potragu za boljim životnim standardom, mogućnošću napredovanja u svojoj profesiji, stabilnosti i pouzdanim sistemima vlasti, gde bi mogli da izgrade temelje za buduće generacije. Pored toga, struktura migracione populacije se menja, i sve više mladih sa perspektivom odlazi na studije u inostranstvo, a visokoobrazovani i kvalifikovani odlaze nakon završetka studija (tzv. brain drain). Mnogi visokokvalifikovani stručnjaci iz zemalja poput Srbije imaju koristi od sve veće globalizacije, jer se razvijene države međusobno nadmeću kako bi privukle visokokvalifikovane ljude putem privilegovanih pravila o ulasku i boravku u svojoj zemlji. U toj igri države iz kojih mladih ljudi odlaze su na gubitku, а Srbija je jedna od njih.

 

Od početka 2019. sa grupom istraživača u Institutu za razvoj i inovacije radim na tome da na osnovu javnih demografskih, obrazovnih i makroekonomskih statistika i podataka, izračunamo uticaj trenutnog emigracionog trenda na srpsku ekonomiju i zemlje zapadnog Balkana; kao i da postavimo osnovu za dalje detaljne i dublje analize. Ovo pitanje smo prepoznali kao značajno, jer pored prisutnog problema depopulacije i starenja stanovništva, problem sa izuzetno negativnim efektima je odlazak mladih ljudi iz Srbije nakon školovanja.

 

Rezultati pokazuju da ukupni troškovi obrazovanja lica koja napuštaju Srbiju u jednoj godini, u zavisnosti od obrazovne strukture, variraju od skoro 960 miliona do nešto preko 1,2 milijarde evra. Poređenja radi, ukupan izvoz informaciono-komunikacionih usluga u 2018. godini iznosio je 1,1 milijardu evra, dok se izvoz celokupnog sektora poljoprivrede u rodnim godinama kreće oko 900 miliona evra. Do troškova obrazovanja u slučaju emigracije smo došli tako što smo obračunali koliko društvo uloži u jednog mladog čoveka koji je 2000. godine bio predškolskog uzrasta, preko osnovne i četvorogodišnje srednje do kraja akademskih studija koje su u proseku trajale pet godina i okončane su 2018. godine. Rezultati pokazuju da je u proseku uloženo oko 34 hiljade evra po osobi.

 

Troškovi srednjoškolskog obrazovanja koje je trajalo četiri godine i okončano 2018. godine iznosili su blizu 21 hiljade evra, dok su troškovi osmogodišnjeg osnovnog obrazovanja oko 13,5 hiljada evra. Procenu troškova školovanja lica sa stečenom diplomom doktora nauka značajno otežava nedostupnost podatakа. Na osnovu raspoloživih informacija dolazimo do grube aproksimacije od oko 55 hiljada evra prosečnog troška ukupnog školovanja jednog doktora.

 

Kada se dođe do obračuna koliko je trošak koji nastaje emigracijom pojedinca, nailazi se na sledeći problem – koliko ljudi odlazi iz Srbije. Ne postoje precizne statistike koliko ljudi emigrira, taj broj ne poseduju ni domaće ni međunarodne institucije. Procene broja migranata iz Srbije pruža Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u Izveštaju o međunarodnim migracijama. Tako je OECD procenio da je iz Srbije u periodu od 2012. do 2016. godine otišlo oko 245.000 lica. Ovo znači da je prema procenama ove organizacije iz Srbije u zemlje članice OECD u proseku godišnje emigriralo oko 49.000 ljudi. Najviše ih je, kako se navodi u Izveštaju, napustilo Srbiju 2015 – oko 60.000, dok je u 2016. godini taj broj bio za oko 15.000 manji. Ove brojeve bi trebalo razložiti na one koji su stalno i privremeno emigrirali, jer su podacima obuhvaćena sva lica koja napuštaju zemlju, tako da su između ostalog uključena i lica koja su u inostranstvo otišla usled rada na privremenim poslovima sezonskog tipa, lica koja se nalaze na školovanju, međukompanijski transferi radnika i drugi oblici tzv. privremene migracije (temporary labour migration).

 

Prema statistici OECD najviše ljudi iz Srbije odlazi u Nemačku, oko 17% u Austriju, dok je Slovenija na trećem mestu. Upravo iz razloga što se prema OECD pristupu obuhvataju i privremene migracije, nije zanemarljiv broj onih koji se u Srbiju vraćaju, a koji je u proseku za ovaj petogodišnji period iznosio oko 33.300, čime se dolazi do neto odliva stanovništva u proseku od oko 15.700 lica godišnje. Precizno utvrđivanje verodostojnosti ovih brojeva i prirode odlazaka u pogledu trajnosti, ključno je za dalju analizu ovog izazova, i to je pitanje za statističare i demografe.

 

Naša dalja istraživačka aktivnost se fokusirala da saznamo koliki su troškovi visokog obrazovanja na izabranim fakultetima Univerziteta u Beogradu, kako bi sagledali da li postoje i kolike su razlike prilikom školovanja za različita zanimanja. Posmatrano po pojedinačnim fakultetima raspon ukupnih troškova obrazovanja kreće se u intervalu od 30.821 evra na Ekonomskom fakultetu, do čak  58.095 evra na Medicinskom, odnosno 70.694 evra na Stomatološkom fakultetu. Ovi troškovi uključuju i trošak po društvo sticanja srednjoškolske diplome, pa je razlika po fakultetima isključivo posledica različitih troškova akademskog obrazovanja, koji se kreću od 11.073 evra na Ekonomskom do 40.924 evra na Medicinskom, odnosno 53.523 evra na Stomatološkom fakultetu. Ovakva gradacija troškova po fakultetima je očekivana kada se uzme u obzir sama priroda fakulteta, neophodna tehnička opremljenost nastave kao i neophodni prateći materijali, pomagala i oprema. Poređenja radi, školovanje doktora medicine u Nemačkoj košta poreske obveznike preko 200 hiljada evra, dok u Ujedinjenom Kraljevstvu ukupni trošak školovanja (koji obuhvata i trošak države i trošak domaćinstava) prelazi 200 hiljada funti. Identifikujući značajnu razliku koja postoji u troškovima školovanja pojedinih profila u Srbiji i okruženju i u razvijenim zemljama, može se naslutiti koje profesije će biti pod dodatnim pritiskom strategija razvijenih zemalja za privlačenjem visokokvalifikovanih doseljenika.

 

Trošak obrazovanja lica koje je diplomiralo 2018. godine, u evrima

 

 

Broj godina studiranja Trošak fakultetskog obrazovanja Trošak celokupnog obrazovanja
Ekonomski fakultet 5 11.073 30.821
Biološki fakultet 5 18.944 38.692
Poljoprivredni fakultet 5 16.397 36.145
Tehnološki fakultet 5 20.822 40.570
Elektro-tehnički fakultet 5 16.031 35.778
Mašinski fakultet 4 14.523 33.866
Stomatološki fakultet 7 53.523 70.694
Medicinski fakultet 7 40.924 58.095

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Izvor: Institut za razvoj i inovacije

 

 

Iz dvogodišnjeg ciklusa istraživanja mogu izneti zaključak da Srbija i region trpe značajne ekonomske posledice usled emigracije stanovništva posebno mladih, i da je taj proces pre pandemije kovid virusa bio u uzlaznoj putanji. Takođe, Srbija i okruženje imaju značajne pozitivne efekte u vidu doznaka koje iseljenici šalju u maticu, ali struktura tih doznaka koja se dominantno odnosi na potrošnju i ulaganje u nekretnine ne može biti izvor daljeg rasta i razvoja, već samo faktor koji pozitivno utiče na platni bilans. Za dugoročni rast i razvoj potrebno je pripremiti i sprovesti mere jačanja veza sa ljudima u dijaspori, razvoj politika koje bi ih podsticale da se vrate u Srbiju i investiraju u sopstvene biznise ili se zaposle u domaćim kompanijama. Neke naznake tih mera se vide, ali je potrebno da budu značajnije prepoznate od kreatora ekonomskih politika; kako bi u godinama koje dolaze, iz dijaspore dolazile dodatne investicije u propulzivne sektore i time se podigao opšti nivo investicija u zemlji i povećala dugoročna stopa rasta.

NASLOVNA

O NAMA

AKTIVNOSTI

BUSINESS NEWS

PARTNERI I PRIJATELJI

GALERIJA

  • Mihajla Pupina 100, 11000 Beograd
  • office@bci.rs; prijava@bci.rs
  • 011/ 123-45-67; 064/123-4567

Slider

Vladan Todorović: Geopolitika kroz “cyber” prizmu

Tekst napisan u martu 2021,

Vladan Todorović je svetski stručnjak za sajber bezbednost. Vlasnik je i osnivač kompanije Advanced Security Technologies i SauronSecurity. Vladan je kreator ASPEN platforme za sajber bezbednost koju primenjuju najranjivije institucije u Republici Srbiji. Projektovao je preko 10 centara za bezbednosne operacije širom sveta.

 

Bio je globalni direktor za operacije  sajber bezbednosti Siemensa, odgovoran za sajber bezbednost više od 40 000 servera u preko 90 zemalja. Bio je direktor za sajber bezbednost na nekoliko Olimpijskih igara, uključujući i one u Pekingu iz 2008, koje su prošle bez ijednog incidenta i pored 900 razlicitih pokušaja napada. Izabran je za program za razvoj talenata Univerziteta u Kembridžu kao jedan od 30 najboljih stručnjaka od 80.000 zaposlenih u Atosu.

vladd

Geopolitika i mi: Gde smo i kuda idemo

Danas se kompletan život, pa time i poslovni modeli, menjaju rapidnom brzinom. Ako želimo da dugoročno plivamo u skladu sa izazovima, moramo da razumemo te „mega sile“ koje utiču na promene sveta i u skladu sa njima da definišemo našu strategiju poslovanja. Geopolitika je jedna od tih mega sila koje definišu naše živote i moramo da razumemo bar trendove.

 

2020-te, godine velikih geopolitičkih promena

Pre svake velike promene, moguće je bilo osetiti njen dolazak kroz različite, naizgled male atipičnosti. Prethodne godine su bile prepune tih atipičnosti. Već od samog početka 2020. godine, haos je bio pred svetskim vratima. Mislite na COVID-19? Da, ali i mnogo geopolitičkih atipičnosti. Krenimo od „sitnica“: na samom početku, u atentatu u blizini Bagdada ubijen je Iranski general Qassem Soleimani. To je bio presedan za svet da visoki general bude ubijen na teritoriji treće zemlje tokom zvanične posete. Pre toga smo imali rat u Siriji i prvo direktno mešanje Rusije, kao i postavljanje vojne baze tamo, što ukazuje na dugoročnost ciljeva. Nakon toga i Turska, na potpuno novi način – vojna invazija, bez ičijeg poziva ili odobrenja. Problem SAD-a, i uvođenje sankcija Nemačkim firmama vezano za nemačko – ruski Severni tok 2, i to je zbog interesa US za prodaju gasa mislite? Slučajno je Wolksvagen morao da plati veliku odštetu SAD-u zbog netačnosti u merenju štetnih gasova. Ah da, i Deutshe Bank plaća neke velike kazne SAD-u od pre par godina redovno… ali, Nemci se ne žale… samo uvode kroz EU neke poreze za neke tehnološke gigante… Onda dolazimo do čudnog „Brexita“ i (ne)jasnih motiva UK-a za tako nešto. A ne smemo ni da izostavimo rat SAD-a sa kineskom Huawei kompanijom i njenom blokadom od strane US. Tehno feudalizam velikih tehnoloških kompanija koje ukidaju ustavnu slobodu govora, pa čak i onemogućavaju predsedniku države da objavljuje svoje poruke, po prvi put u istoriji… I još mnogo toga. To je ono što se dešava na površini. Ali da bi smo razumeli zašto se to sve dešava, i još bitnije, kako da se mi postavimo u svemu tome, moramo da pogledamo najpre sa velike visine koje su to prirodne sile koje uzrokuju promene, a onda da, iz perspektive svakog od aktera, posmatramo njegove moguće reakcije.

 

E7 versus G7

Ovo je najverovatnije koren svega. Naime, u toku je velika smena svetske moći. Na jednoj strani imate G7 zemlje koje su definisale svetsku politiku 20. veka. To su US, UK, FR, DE, IT, CA i JP. Tačnije, postojao je G8, pa su izbacivanjem Rusije postali G7. Na drugoj strani, imate E7 ekonomije – Kina, Indija, Indonezija, Brazil, Meksiko, Turska i Južna Koreja. E7 zemlje su u nekim parametrima već dosegle G7 zemlje, ali ono što je mnogo bitnije je da, po prognozama i istoka i zapada, do 2050. godine, US pada na treće mesto, posle Kine i Indije, dok nakon nje idu Indonezija, Brazil, Rusija, Meksiko… Turska potiskuje ispod sebe Francusku i Italiju…

 

Dobro, pa? Gde je problem? Upravo u tome što nova ekonomska moć ne odgovara realnoj podeli moći u svetu, znaći da će morati da dođe do korekcije. A ta korekcija znači, pored ostalog, da aktuelno najveće svetsko carstvo, US, mora da siđe sa prestola. Nažalost, istorija nas uči da kada god treba da dođe do smene svetskog carstva, ta kretanja su praćena ratovima. Ono što je dobro u ovoj priči je da danas imamo alternativne vrste ratovanja. Ali, pričaćemo više o vrstama ratovanja dalje kroz tekst.

 

Shanghai Cooperation Organisation ili „SCO“

Izvor: Pexels

Šta štiti Aziju od scenarija kakve susrećemo po Bliskom istoku, ali i drugim krajevima sveta? Dve sile koje ne dozvoljavaju prodor trećoj.

 

Reč je o Šangajskoj organizaciji za saradnju. Za one koji nisu čuli, pošto se ne priča mnogo o njemu, “Šangajski pakt” je kreiran u Šangaju, 2001. godine. Reč je o euroazijskoj političkoj, ekonomskoj i bezbednosnoj alijansi koja danas slavi 20 godina postojanja. SCO su zajedno stvorili Kina, Kazahstan, Kirgistan, Rusija, Tadžikistan i Uzbekistan. SCO se dodatno proširio 2017. godine kada su u savez primljene Indija i Pakistan. Kao i G7, šefovi ovih 7 zemalja sastaju se jednom godišnje u sklopu SCO samita gde se dogovaraju svi aspekti delovanja SCO-a. A ono što je možda još važnije je da članice takođe redovno održavaju zajedničke vojne vežbe.

 

SCO je najveća regionalna organizacija na svetu, kako po pitanju zemljine površine, tako i ukupne populacije – SCO savez obuhvata tri petine cele Evroazije te oko polovinu stanovništva sveta. I to samo na osnovu punopravnih članica.

 

 

A ako dodamo SCO “posmatrače” (Belorusija, Iran, Avganistan, Mongolija) i “partnere u dijalogu” (Armenija, Azerbejdžan, Kambodža, Nepal, Šri Lanka, i Turska) tek sada stičete utisak o potencijalima grupe. Njihovi ciljevi su formalne prirode – „razvoj poverenja i dobrih komšijskih odnosa“.

 

US se 2005. godine prijavio za status zemlje promatrača, ali je odbijen. Interesantno, te iste godine na samitu je tema bila i američka vojna prisutnost u Uzbekistanu i Kirgistanu, a neposredno zatim Uzbekistanska vlast je objavila zahtev US-a da moraju napustiti njihovu vojnu bazu koju su do tada koristili. Nemojte misliti da oni imaju nešto protiv US-a. Ne, ništa lično protiv US-a, više je reč o praktičnom sprečavanju mešanja zapadnih liberala, odakle god da su, u ove prostore. Ovo nije zvanični stav SCO, i nikada neće biti. SCO ne daje velike izjave za medije; one se moraju tražiti na margini, npr. kineski državni list People’s Daily navodi: “SCO članice imaju sposobnost i odgovornost čuvati sigurnost centralne Azije te pozivaju Zapadne zemlje da napuste centralnu Aziju”.

 

Da li Azijske zemlje stvarno mogu predstavljati pretnju US-u i/ili zapadu generalno?

Pokojni poljsko-američki geostrateg, Zbigniew Brzezinski, bio je jedan od onih ljudi kojeg su mnogi voleli, takođe mnogi mrzeli, ali su ga svi smatrali autoritetom na području geopolitike i globalne dominacije. On je bio čvrsto uveren u to da je kontrola Evroazijske kopnene mase „ključ“ globalne dominacije US-a, a vrata se nalaze u centralnoj Aziji. Ovo je vezano za onaj standardni, vojni rat.

 

Pomenuli smo da danas postoje alternativne vrste ratovanja. Jedan od njih je i ekonomski rat. U 2012. godini je objavljena knjiga pod nazivom „Currency Wars“ čiji je primarni fokus na ratu između državnih valuta, štampanju novca, inflaciji… Ali knjiga počinje tako što autor, James Rickards, opisuje kako je Pentagon pokupio najbolje ekonomske stručnjake, uključujući i njega, na višednevnu simulaciju različitih scenarija ekonomskog ratovanja US-a na svetskom nivou. Oni su tu prošli mnogo različitih scenarija, koalicija, različitih taktika, i US je u svim tim scenarijima izlazio kao pobednik. Svima, osim u jednom, za koje nisu našli rešenje: a to je ujedinjenje Rusije i Kine u ratu protiv US. Sada vam verovatno sve ono vezano za SCO dobija dublji smisao.

 

Da li je savezništvo Kine i Rusije trajno?

Neki smatraju da Rusija i Kina ne mogu dugo ostati zajedno, upravo zbog obrnutih proporcija između površine i broja stanovnika i da će taj savez skoro pući. Ja se ne slažem iz dva glavna razloga: i Kina i Rusija su strateski igrači, koji svaki svoj potez mere po tri puta, a svesni su da je „leđa u leđa“ strategija odbrane preduslov za opstanak, što je dokazano kroz teorije igara mnogo puta. Ali, pogledajmo iz cipela svake od ove dve sile kakva je njihova postavka danas.

 

Šahovska postavka Medveda

Putin, shodno Ruskoj tradiciji šaha, zadnjih 20 godina je kroz sitne korake, postavio poziciju tako da sprečava sve poznate vektore napada – u tišini je razvio super zvučna oružja, proširio i formalno moć nuklearnog kontra napada na bilo koju tačku u svetu i postavio ustavne promene koje obezbeđuju Rusiju, tako da čak i ako na njegovo mesto dođe neko ko ne misli najbolje Rusiji, neće moći da odradi svoj plan. Evo par ustavnih promena koje je odradio, da biste stekli utisak o posledicama:

 

  • Ruski Ustav je iznad međunarodnog prava;
  • Osobe koje imaju „važnu poziciju u osiguranju državne sigurnosti“ (predsednik, ministri, sudije…) moraju biti ruski državljani, ne smeju imati ni mesto prebivališta van zemlje;
  • Predsednički kandidat mora živeti u Rusiji minimalno 25 godina;
  • Šefovi agencija za sigurnost moraju biti postavljeni od strane predsednika u saradnji s Federalnim većem;
  • Minimalna plata ne sme biti niža od minimalnih potreba za opstanak;
  • Brak je zajednica između muškarca i žene;
  • Zaštita ruskih građana koji žive izvan zemlje je obaveza države;
  • Ruske teritorije se ne mogu predati drugim državama bilo kakvim aktom (osim promenom ovog novog ustava za šta je potrebna dvotrećinska većina).

Takođe, Rusija ima veoma jaku vojno-naučnu saradnju sa Indijom. Zašto? Pa vrlo jednostavno – ako Kini ikada padne napamet da pomisli nešto loše Rusiji, Kineski večiti protivnik u dvorištu, Indija, će sa Ruskom vojnom podrškom dobiti onu dodatnu, presudnu količinu snage da bude jača od Kine.

 

Go tabla Zmaja

Kina, sa svojom strategijom vojne moći koja je dovoljna za odvraćanje neprijatelja, ali ne i agresivnu politiku (barem ne danas), se savršeno uklapa u ovaj model. Naime, ako pogledate kroz istoriju, nakon onog inicijalnog zauzimanja osnovne teritorije, Kina nije imala aspiracije vojnog osvajanja ostatka sveta. Njima je bilo bitno da trguju. Takva je situacija i danas. U mnogim trećim zemljama sveta primetićete da se stretegija Kine razlikuje od prethodnih, kolonijalnih sila. Kolonijalne sile su najčešće kontrolisale vođe tih država (ili finansijski ili silom) a nisu marile za narod i državu. Kina tu ima drugačiji pristup. Na primer, po silnim zemljama Afrike, i ako su tamo totalitarni režimi, Kina poklanja tim državama infrastrukturu – puteve, vodovode, mostove, koji ostaju i ako dođe do smene režima, i garantuju da Kina neće ostati u sećanjima kao negativni igrači, što znači da mogu izdržati smenu vlasti u najvećem broju slučajeva. Na primer, u Indoneziji danas, politika ima prećutni dogovor sa Kinezima – oni mogu biti glavni trgovci i uzimati najveći deo ekonomskog kajmaka, ali ne smeju se mešati u političko uvođenje države. I svi su zadovoljni ovim prećutnim dogovorom.

 

A kako su Kinezi postavili svoju table Go-a (oni ne igraju šah, već suptilniji Go):

  • Ako radite bilo šta ozbiljno u Kini, kineski državljanin mora imati većinski deo vlasništva (ovo je nedavno ukinuto za finansijske organizacije, normalno sa ciljem privlačenja kapitala);
  • Kina je napravila Shanghai FTZ, prvi market fizičkog zlata koji nije pod kontrolom Anglosaksonaca;
  • Formirala alternativu Svetskoj Banci, ASEAN, koja nema političke preduslove za davanje pomoći bilo kome;
  • godine integriše svoj finansijski sistem za međunarodno plaćanje CIPS koje je alternativa SWIFT-u (US je korišćenjem SWIFT-a blokirao transakcije Nemačke i Irana svojevremeno);
  • Xi Jinping je naredio Narodnoj Vojsci Kine da mora u svim vojnim tehnologijama da dostigne US do 2027;
  • Zabranjena je upotreba stranog (čitaj zapadnog) software-a i hardwer-a u Kini (odluka koja se sprovodi po fazama, počev od državnih organizacija, preko finansijskih pa sve do redovnog biznisa);
  • Uvođenje petro Juana, za plaćanje nafte direktno u juanima umesto petro dolara;
  • Uvođenje „bilateral currency swap agreements“ – prebijanje robno novčanih razmena bez učešća dolara sa mnogim zemljama – Argentina, Belorusija, Brazil, Kanada, ECB, Hong Kong, Island, Indonezija, Malezija, Singapur, Južna Koreja, Rusija, Tajland, Velika Britanija, Uzbekistan, Tadžikistan…
  • Uvođenje RCEP – uspostavljanje najvećeg trgovinski pakta na svetu (Kina, Japan i još 13 država).

 

Ovde se vidi da je primarni fokus ekonomija, a u vojnom delu samo odbrana. Da, Kina želi dominaciju, ali mislim da Kina neće ići putanjom Zapada i uspostaviti svoju globalnu moć vojnom silom, već će pokušati nešto sasvim novo – fokus na razvoju ekonomije, diplomatije i političkog uticaja, dok bi se vojno razvijala taman toliko za politiku odvraćanja, a i da se može obraniti u slučaju napada.

 

Odgovor US-a i alternativne vrste ratovanja

Kada pogledamo ovakve postavke, onda postaje jasno zašto je US postala nervozna. Ali još veći problem postoji u činjenici da različite vrste klanova koje utiču na US politiku (tu su pre svega naftni klan, vojno tehnički klan, tehnološki klan, finansijski klan…) imaju drugačije viđenje rešenja problema, a biranje strategije odgovora će imati ogromni uticaj na njih same. Zbog toga gledamo sve ove velike podele u Americi i unutrašnje sukobe zadnjih godina. Generalno, US ima ove osnovne opcije za reakciju:

 

  1. Da se pomiri sa idejom silaska sa svetskog prestola, prihvati multi polarnost i gleda kako da najbolje pliva za sopstvene interese;
  2. Da forsira ideju blokovske podele sveta, kako bi ograničila i mogućnost rasta drugih sila, ali i zadržala primat u svom bloku;
  3. Da krene u različite vrste ratovanja kako bi bar usporila silazak sa trona, a možda i oborila neku od konkurentnih sila.

 

Verovatno je kombinacija zadnje dve varijante opcija na koju će ići.

 

Kada govorimo o ratovanju, pored vojnog, danas imate i druge vrste ratovanja. Kod ovog vojnog, neće biti direktnih sukoba, zbog velikih rizika, pogotovo danas kada Rusija ima super zvučna oružja na koje ne može odgovoriti. Ali delovanje kroz proksi ratove u cilju laganog slabljenja protivnika, sigurno hoće.

 

Ekonomski rat je počeo uveliko – sa Rusijom od trenutka nemira u Ukrajini se stalno povećava pritisak. Sa Kinom takođe, samo je krenuo malo kasnije, dok su oni pažljiviji u postupcima jer je robno novčana razmena ogromna. Da li znate da je US uvela sankcije i Japanu pre Drugog svetskog rata i u principu ih time primorala da krenu u agresivnu politiku na Pacifiku?

 

Ali danas imamo i neke nove vrste ratovanja i nove oblasti ratovanja.

 

Cyber ratovanje

Izvor: Pexels

Sajber ratovanje je termin koji se koristi kako bi se opisalo korišćenje tehnoloških nedostataka suprotne strane kako bi se preuzela kontrola ili onemogućila upotreba tehnologije na suprotnoj strani. Generalno to izgleda ovako: vi imate neki IT sistem koji koristite. Ja ću vam slanjem nekih „loših“ podataka (bilo vama ili direktno vašem sistemu) preuzeti kontrolu nad vašim sistemom, a onda ću tu kontrolu koristiti za postizanje mojih ciljeva – prisluškivanje vaših aktivnosti, finansijsku ucenu, brisanje podataka… Sajber ratovanje je relativna novina za stare nauke, kao što je diplomatija, ili pravo, a mnogo toga još uvek nije definisano u ovim oblastima vezano za sajber napade.

 

Mnogo država je uvelo sajber prostor u svojim strategijama odbrane, a neki čak otvoreno govore o tim strategijama o korišćenju sajber tehnologije u cilju napada (npr. Holandija). Ovaj oblik ratovanja je veoma dobar i isplativ – ne traži velike budžete, a omogućava brz dolazak do potrebnih informacija.

 

 

Na primer, Severna Koreja, koja ima vrlo male budžete, je razvojem svojih hakerskih timova došla na zavidni svetski nivo po moći odmah posle US, Rusije i Kine. Takođe, ovakvi napadi ne ostavljaju konkretne dokaze, tako da napadnuta država ne može konkretno optužiti neku državu za napad. Desilo se samo jednom do sada da je na sajber napad reagovano vojnim napadom (Izrael napad na Hamas, 2019).

 

US je ovde u velikoj prednosti u odnosu na ostale velike sile, ali ne zbog razvoja svojih kapaciteta, već zbog činjenice da se US software koristi svuda po svetu (Windows OS, Cisco IOS…). Postoje indicije da tehno giganti namerno prave „rupe“ u svojim rešenjima, za koje organizacije bliske njima samo znaju i koriste ih, dok se te iste rupe ne pronađu od strane drugih. Da li biste vi koristili ako bi ste imali takvu mogućnost?

 

Upravo zbog toga je Kina uvela eksplicitnu zabranu korišćenja zapadnog software-a koji se uvodi po fazama – najpre državnim i prioritetnim organizacijama, nakon toga finansijskim… Nemačka je pokušala da pređe na open source, pa je odustala, pa sada ponovo pokušava. Što li?

 

US je par godina pre toga uveo zakonsku obavezu izdavanja dozvola za izvoz bilo kog cyber security rešenja. Čak i svojim vojnim partnerima nisu davali dozvole za uvoz naprednih cyber security alata. UK je uvela istu regulaciju godinu dana kasnije.

 

Dok sam pisao ovaj tekst, došlo je do objavljivanja preko 89 „rupa“ u Microsfot proizvodima, koje inače koristi ceo svet (Windows, Azure, Internet Explorer, Exchange Server, MS Office, Web Apps, SharePoint Server, Visual Studio, Windows Hyper-V…). Najveći deo njih je je moguće iskoristiti daljinksi, tj. svako na Internetu može da upadne direktno u sistem. Ovakve stvari se ne dešavaju redovno, a vrlo verovatno ne i slučajno. Moje lično mišljenje je da je sajber rat krenuo uveliko: neko je koristio ove eksploite i time odao tehniku napada, a sada je druga strana došla do tih informacija i krenula u kontra napad.

 

Cenzura dostupnih informacija kao pod oblik cyber ratovanja

Činjenica je da svetom dominiraju tehno giganti – Google, Microsoft, Facebook, Twiter…. Po mišljenju tih kompanija, njihov monopol je dobar i optimalan, a sebe zovu tehno-humanistima. Njihovi neistomišljenici ih zovu tehno-fedualistima. Sa kolegom matematičarem smo tražili naučne radove u vezi veštačke inteligencije i sajber obmane jer smo želeli da vidimo gde je svet došao sa tim pre nego krenemo sa realizacijom svojih ideja. Bilo je interesantno da smo nalazili konstantno na zapadne radove, ali nikako nismo dolazili ni do jednog ruskog naučnog rada. A znamo da su Rusi oduvek imali izuzetne matematičare, tako da ovo nije imalo mnogo smisla… I onda jednog dana je nekom od nas palo na pamet da ne koristimo Google za pretragu, već da upotrebimo Yandex.. i olee! Obilje ruskih naučnih radova na dohvat ruke. Ko razume shvatiće.

 

Veštačka Inteligencija

Veštačka Inteligencija je danas ono što je bila nuklearna energija četrdesetih godina. To je ogroman potencijal koji će se manifestovati na dva načina:

 

  • U prvoj fazi razvoja, onaj ko je moćniji u AI, moći će brže i bolje odrađivati sve zadatke koje zahtevaju neku vrstu, ljudski bliskom načinu zaključivanja. Ali pravi potencijal se razvija u drugoj fazi, kada se dostigne nivo inteligencije jednak ljudskom:
  • To će omogućiti sili koja poseduje da otrči svetlosnim godinama ispred svih ostalih svetskih sila i niko je nikada više ne može stići u tom razvoju.

Doduše, ovde postoji rizik singularnosti tog trenutka, u smislu da niko ne može predvideti ponašanje takvog sistema. Ali, ljudska pohlepnost je toliko velika tako da, ko god dođe do tog crvenog tastera koji kaže „postoji veliki rizik, pritisnite zeleni taster za nastavak ili crveni za prekid postupka“, taj čovek će potrčati za pohlepom i krenuti u singularnost. Evropa je ovde nestala iz utakmice, a Kina je toliko daleko da me je jedan moj prijatelj, inače ekspert za AI sa Švajcarskog i Minhenskog Univerziteta, pozvao nakon jedne konferencije u Šangaju i rekao „tek sada shvatam koliko mi ne znamo“. Kina je ovde preuzela nezvanično vođstvo, a i sama je definisala nacionalnu strategiju da postane primarni AI inovacioni centar do 2030. godine.

 

Quantum computing

Izvor: Pexels

Ovde su svi bili ubeđeni da u IT kvantnim tehnologijama US ima primat. Međutim, 2016. godine, Kina je bila ta koja lansira prvi svetski kvantni satelit koji je teleportovao (da, lepo ste pročitali) foton u 2017. godini kao deo QUESS projekta. Ono što je možda još bitnije, Kina već ima razvijene osnove za kvantnu enkripciju prenosa podataka, što je revolucija: zato što tu vrstu enkripcije nije moguće „prisluškivati“ ili dekodirati, jer samim čitanjem vi menjate sadržaj. Ovo je revolucija u enkripciji koja menja državne strategije skupljanja informacija.

 

US ulaže mnogo novca u ovu oblast, ali se do sada nije čulo o nekim uspesima. Honeywell je najavio da očekuje lansiranje satelita do kraja 2022. godine.

 

Ovo sve podseća na lansiranje Sputnika 1957. godine i početka svetske trke. Razlog za ovu trku nije prestiž, već samo održavanje na istom nivou kao što je vaš protivnik.

 

A šta ćemo mi?

Mi? E pa, kao što je bilo pred najezdom Turaka,  balkanskih ratova, zatim svetskih ratova, ali i blokovskoj postavci, tako i danas imamo dva cilja:

 

  • Prvi i primarni je da preživimo;
  • A drugi je da, ako možemo iskoristimo celu ovu situaciju za sebe maksimalno.

Pošto smo mi mali, i ne možemo se takmičiti sa velikim igračima (često kažem našim Balkancima da smo mi samo vukovi u borbi slonova), imamo samo par taktika koje možemo da sprovedemo. Prva, vezana za očuvanje je da dovodimo dovoljno velikih igrača na naš teren, da oni imaju direktnog interesa u očuvanju ovih prostora, pa ako bilo koji slon želi da napravi veliku štetu ovde, onda će drugi slonovi to sprečiti. Kao što je jedna mala Švajcarska preživela oba svetska rata. Ovde smo na dobrom putu, jer Rusija već ima svoje investicije i interese, Kina takođe, Nemačka takođe, još nam nedostaje da navedemo US da odradi par velikih investicija i onda možemo manje-više biti mirni. Ovo će resiti naše geopolitičke izazove za sledećih 20-30-50 godina.

 

Ali dugoročno gledano, mi imamo veliki izazov u činjenici da ogroman broj ljudi odlazi sa ovih prostora, broj ljudi se smanjuje i za nekoliko vekova ćemo „svi moći stati pod jednu krušku“. Generalno gledano, imamo više problema koje moramo rešiti: povećati natalitet, motivisati ljude da rade „na belo“, zaustaviti migraciju ka inostranstvu, obezbediti profitabilnost penzionog fonda…idealno bi bilo kada bi postojao „zlatni metak“ koji bi sve to rešio zajedno. Za ovo nam treba preokret u korenu. Šta mislite, kako bi bilo kada bi uveli novi način plaćanja penzija – da penzija svake osobe zavisi direktno od toga koliko njegova deca uplaćuju u naš penzioni fond, a država je garant toga? Interes svake osobe bi bio da onda ima što više dece, da ih edukuje što više, jer će im plate, pa i izdavanje za roditeljsku penziju, biti veće, roditelji bi demotivisali odlazak dece, plate bi morale biti na belo, jer je to interes roditelja, pa čak i oni koji ne žele potomke ili ih ne mogu imati, razmišljali bi o usvajanju dece kako bi obezbedili svoju starost. A za sve ovo je garant država, tj. sebični potomak ne bi mogao izbeći svoju obavezu. Treba razmisliti.

 

Zaključak

Ovo su sve teme o kojima bi trebalo ozbiljno razmišljati u većoj meri, da shvatimo kako mogu u budućnosti da utiču na nama bitne ciljeve, ali i da li MI možemo nešto da uradimo kako bismo iskoristili ove trendove u našu korist.

 

Činjenica je da danas imamo najveću moguću akceleraciju prema temeljnim promenama, jer je svetski rolerkoster krenuo da se ubrzava. Do tog ubrzanja dolazi i ubrzanje je eksponencijalno i neumoljivo. Mi, koji živimo u ovim vremenima, imamo privilegiju da vidimo i osetimo sve te promene na našoj koži. Nemojte se plašiti, već zauzmite udoban položaj u rolerkoster, vežite se, i gledajte sve ovo sto se dešava, jer jedno je sigurno: neće vam biti dosadno u godinama koje slede!

NASLOVNA

O NAMA

AKTIVNOSTI

BUSINESS NEWS

PARTNERI I PRIJATELJI

GALERIJA

  • Mihajla Pupina 100, 11000 Beograd
  • office@bci.rs; prijava@bci.rs
  • 011/ 123-45-67; 064/123-4567

Slider

Zoran Ilić: Savršena oluja – ima li pilota u avionu?

Dr Zoran Ilić je psihijatar i psihoterapeut, ali i biznis kouč, trener u komunikacijskim veštinama, konflikt i stres manadžmentu i drugim menadžerskim i liderskim veštinama. Zoran je osnivač kompanije Master Skills.

Oksimoron „Savršena oluja“ označava svaki događaj u kojem je situacija drastično pogoršana izuzetno retkim spletom okolnosti. Svaka  oluja, pa i savršena, dođe i prođe, kriza traje. Zamislite da su lideri piloti koji navigiraju avion kroz ovu perfektnu oluju. Stare vremenske prognoze i planovi leta više ne važe. Koliko god se lideri oslanjaju na uverenja, intuiciju i iskustvo, toliko se stvari prebrzo kreću da bi dozvolile dugoročno donošenje odluka,  izgleda da svakog trenutka preti otkazivanje jednog po jednog motora. Oluja ne jenjava i niko ne zna koliko će da traje, ciljna destinacija ponekad mora da se promeni, treba odlučiti da li avion treba prinudno spustiti ili nastaviti dalje.

zz

U ovoj krizi bili smo svedoci neverovatne konvergencije neizvesnosti i kompleksnosti koja predstavlja izazov za sve naše pretpostavke liderstva.

 

Lidere je čekao težak zadatak, da se prilagode neophodnim promenama: fino prebaždare liderski stil, da promene organizaciju poslovanja, testiraju limite rada od kuće, i uz sve to, da vode računa o bezbednosti i zdravstvenoj sigurnosti. Bio je to i test za efiksasnost timova, redefinisanje procesa, odnosa prema dobavljačima, klijenatima i stalni monitoring konkurencije. I možda i najvažnije za opstanak: redukciju bola i pojačanje rezilijentnosti, svoje i svojih zaposlenih.

 

Posle kratkotrajne zbunjenosti, odgovor na krizu mnogih lidera je bio odlučan, delotvoran i zreo. Lakše je bilo onim liderima koji su navikli na hroničan stres i stalne krize, gde plivaju kao riba u vodi. Čvrsto stegnu upravljač i svima pokazuju da drže konce u svojim rukama. Brzo i precizno, fokusirano razmišljanje je način rešavanja situacije. Kasniji  način razmišljanja je često bio preplavljen emocionalnim  okidačima adrenalina: neizvesnost i nesigurnost su stvarali doživljaj frustriranosti, gubitka kontrole, nemoći i pojavljuju se neprikladne reakcije: komandovanje i kontrola – generalski stil rukovođenja i potpuno preuzimanje odgovornosti za donošenje svih odluka. Kada se samopouzdanje pretvori u aroganciju, vođa prestaje slušati druge i često precenjuje lični doprinos uspehu tima, podcenjujući pomoć koju može da dobije od tima ili dobronamerne povratne informacije. Moguć je i scenario: umor, pasivnost, razočaranost, adrenalin pada a pritisak na finansijske i mentalne resurse raste. Energija se topi, donošenje odluka se usporava ili se javlja „analiza – paraliza“. Sastanci traju sve duže i sve su češći, sukobi su i oko sitnica, lider duboko razočaran svojim timom sve manje delegira i rešava  da „sve popravi sam“.

 

Kriza traje dovoljno dugo i posle šoka i početnih neuspeha možemo i moramo da izvučemo neke zaključke i naučimo da se brzo vratimo u igru. Svaka neprijatnost je prilika za učenje i razvoj. Nema pobednika i gubitnika, postoje pobednici i učenici.

 

Roger Enrico, bivši CEO Pepsico kompanije je rekao: „Kada govorimo o liderstvu u krizi, meke veštine su tvrde (teške).“ Upravljanje stresom, komunikacijske veštine, emocionalna inteligencija, veštine uticaja, konflikt menadžment, potrebnije su nego ikad. Oni rezilijentni lideri koji imaju ove veštine dobro su navigirali krizom. Oni drugi moraju da zastanu i nauče. Dobra vest je što se meke veštine mogu naučiti.

 

Izvor: Unsplash

U poslednjih godinu dana održali smo za više stotina menadžera velikih kompanija bezbroj webinara posvećenih rezilijentnosti i upravljanju u krizi i mnogo koučing sesija sa izvršnim direktorima velikih kompanija. Upoznali smo i menadžere i lidere koji nisu pristali da postanu taoci virusa. Uspeli su da se otrgnu iz čeljusti reptilskog mozga zaduženog za preživljavanje – boriti se ili zavući u zečju rupu defetizma, i da uključe koru mozga i razumum nadvaladaju stres i krizu. Istovremeno, najuspešniji su bili oni koji su koristili „ženski tip liderstva“ – emocionalno inteligentno liderstvo u kome se prepoznaju i kontrolišu svoje emocije i prepoznaju emocije saradnika, slušaju saradnici i pitaju za mišljenje. Žene su sklonije saradnji, razmeni znanja i empatiji bez koje nema rezilijentnosti tima. Neuspehe pripisuju spoljnim faktorima, muškarci neuspehe doživljavaju lično i javlja se nemoć, a nemoć je najveći generator push stila rukovođenja koji je kontraproduktivan. Samo lideri koji uključe mozak, srce i intuiciju su otporni na stres i spremni za brzi oporavak i transformaciju sistema, a da budu inkluzivni i empatični mogu i muškarci i žene.

 

U toku executive coaching sesija i na webinarima na pitanje – koja je vaša vrednost, osobina ili veština najvažnija i najviše vam pomogla u krizi?

 

Iskristalisale su se 3 bitne karakteristike rezilijentnosti: sposobnost brzog prilagođavanja, pozitivan, optimističan stav, i odlična komunikacija.

 

U daljem tekstu ćemo govoriti o tome kako izgraditi ove karakteristike kod sebe i kod članova tima, kao i kod klijenata i svih ljudi oko nas, jer izvanredni, rezilijentni  lideri zrače.

 

 

Prilagodljivost

 

  • „Ako se mora, javljamo se dobrovoljno“- kažu Kinezi. Prilagodljivost omogućava da vidimo mogućnosti i da krenemo kroz akciju ka najboljoj soluciji. Svaka kriza može biti apokalipsa ili ubrzavanje neminovnih promena – kao što je npr. rad na daljinu. Prilagođavanje je utoliko važnije što je neizvesnost veća i kada vizija i planovi više nisu izvodljivi.
  • Davanje stukture i održavanje rutine je lek za neizvesnost i haos. Prilagoditi se ne znači samo pristati, prihvatiti novo. Lideri inspirišu da se napuste stare navike i prihvate nove, konstruktivne. Uključuju nove okidače i potkrepljuju pohvalama napredak, svaki, milimetarski progres.
  • Prilagodljivost i započinje procenom koliko imamo kontrolu u kriznoj situaciji. Prvo i najvažnije pitanje je: “Koliko je ova situacija pod mojom kontrolom?“ .
  • Akcenat je na budućnosti i na akcijama, a podsticanje preuzimanja odgovornosti ide sa pitanjem: „Šta je to što ja JOŠ mogu da uradim u ovoj situaciji?“.
  • Prihvatanje neizvesnosti znači planiranje korak po korak – u malim zalogajima, jer dok dođemo od tačke A do B stvari su se već promenile. Zato treba da planiramo unapred jedan ili dva koraka – to nam jača uverenje da u sebi imamo sve što je potrebno da isplaniramo sledećih nekoliko koraka.
  • Za lidere perfekcioniste – dobro je da naprave „Not to do listu“. Dobro je postaviti pitanja celom timu: „Šta ćemo da radimo manje, a šta više, šta ćemo početi, a šta prestati da radimo?
  • Od izbijanja pandemije neke kompanije su se brzo prilagodile. Lanci brze hrane Domino’s Pizza i KFC donirali su hranu medicinskim radnicima, dok hotelski lanci poput Marriott , Hilton i Best Western pružaju besplatan smeštaj medicinskom osoblju u blizini bolnica. Kod nas imamo slučajeva gde su proizvodnju preorijentisali – čašice za senf su postale posude za laboratorijske analize, mnogi su se fokusirali na dostavu u kuće.

 

Pozitivan stav

 

„Budi pozitivan“ je rečenica koja izaziva alergiju kod mnogih lidera. Nije reč o slepom optimizmu koji teši već o argumentovanom pozitivnom stavu i usmerenju ka pozitivnim aspektima svega što vidimo. Fokus na pozitivno i ka budućnosti. Većina ljudi kreira lični doživljaj nove realnosti iz  svog uobičajenog stila razmišljanja karakterističnog za njihovu ličnost, ali to ne ide lako. Promeniti navike u razmišljanju je teško, naročito kada se sve ruši oko nas. Ljudi u krizi bukvalno moraju da postanu drugačiji. Uloga lidera je da im u tome pomognu.

 

  • Lidera vrednujemo po stavu koji ima u krizi, to je često važnije i od znanja i iskustva. Lider koji ima pozitivan stav smiruje. Pozitivnost je jedini  virus koji bismo trebali širiti. Jedan izvršni direktor koga znam postavio je stvaranje pozitivne kulture kao glavni prioritet.
  • Pozitivno razmišljanje se neguje. Za početak treba biti svestan svog uobičajenog načina razmišljanja i svoga straha. Svest o osećanjima, smanjuje doživljaj ugroženosti i dopušta da bolje mislimo. Sledeći korak je, paradoksalan – pojačati strah dopuštanjem da do kraja osmislimo najgori scenario. Zatim valja uključiti mozak i postaviti sebi pitanje realne verovatnoće tog, najgoreg scenaria. Sledi akciono razmišljanje – šta mogu da uradim da sprečim najgori scenario, a zatim i pomeranje klatna ka pozitivnom – koji je najpovoljniji ishod i šta ću da uradim da to postignem? Ovaj alat može da se primeni i na sastancima tima.
  • Neuronauke su pokazale da svako bavljenje problemima učvršćuje problem, bavljenje rešenjima stvara nove puteve i veze u mozgu. Kratko se treba zadržati na pitanjima koji počinju sa „Zašto…?“ i proaktivno se fokusirati na cilj i ukazati na korist  tog rešenja.

 

Komunicirajte, komunicirajte i komunicirajte…

 

  • Izvanredni lideri umeju da smire svoja osećanja ne samo time što ih prepoznaju već ih i podele, priznaju pogreške, uključuju druge i traže pomoć. Znaju da biti ranjiv kao vođa ne znači biti slab; time šalje signale da je samopouzdan, hrabar i pouzdan i jača poverenje. Lideri slušaju saradnike očima, ušima i srcem, ne slušaju samo reči, već i prateću melodiju.
  • Poverenje gradi most između poslovne potrebe za rezultatima i ljudske potrebe za povezivanjem kažu Dennis i Michelle Rein. Empatija – Ako je  komunikacija  gradivni element odnosa, onda je empatija cement koji ga ućvršćuje. Stavite se u cipele svojih ljudi. Primetite njihovu situaciju, kako se osećaju i kakve su im potrebe. Tako se izvlači iz pozicije žrtve i stimuliše zrela proaktivnost i nova neuroarhitektura, stvaraju se novi putevi u mozgu. Nikoga ne zanima razgovor o strateškoj viziji komapnije, ako brine da li će da izgubi posao ili kako da se zaštiti kada mu je sigurnost ugrožena. Tek kada postignete doživljaj lične sigurnosti možete se fokusirati na zajedničke ciljeve.
  • Vaš sledeći korak kao vođe je jasno informisanje o trenutnoj situaciji, izazovima, pritiscima, mogućim ishodima i opcijama. Informacije su lek za nesigurnost i anksioznost, demonstriraju brigu i uključenost lidera. One su kao ulje koje podmazuje mašinu i omogućava nesmetan rad. Još je Sokrat rekao da informacije treba da budu istinite, dobronamerne i korisne. Treba odabrati iskrenost (sa taktom) umesto harizme, brzinu informisanja umesto potpunosti. Utanačite vremenske intervale za redovno informisanje. Treba slobodno reći kad nešto ne znate, priznavanje nepoznatog gradi verodostojnost, nepriznavanje ruši poverenje.
  • Neophodno je obavestiti zaposlene i o namerama i budućim akcijama. Komunicrajte napredak čak i ako nije veliki, zaposleni će primetiti vaš trud. Podelite sa saradnicima svoje sleće korake. Ako ne govorite o namerama to je kao kad prelazite na putu iz trake u traku bez davanja signala.
  • Budite lovac na pohvale. Pohvalite svaki, i najmanji napredak. To učvršćuje i potkrepljuje pozitivno ponašanje. Kritika demotiviše, pogotovo ako pre kritike ponašanja ne pokažete poštovanje prema ličnosti. Meko prema ličnosti, tvrdo prema ponašnju.
  • Vrlo često smo primetili da lideri zbog nedostatka kontrole nad svojim zaposlenima nepotrebno povećavaju broj online sastanaka. Sastanke pripremite unapred i držite se satnice – ne duže od 1,5 sat. Učinite sastanke interaktivnim. Neki lideri organizuju check in kratke jutarnje sastanke i checkout na kraju dana, a jedan lider je organizovao jednom nedeljno sastanak koji omogućava da se priča o svemu sem o poslu, predstavlja mesto ventilacije osećanja, mesto opuštanja. Ponekad se ljudi osećaju izolovano – ovo je prilika da dobiju podršku.
  • Dobro procenite kada ćete odluke donositi sami, a kada ćete uključiti tim, kada ste dirigent, a kada prva violina. U timu se dobro misli i to stvara kohezivnost i usklađenost. Davanje timu autonomiju stimuliše kreativnost i smanjuje anksioznost, ljudi preuzimaju kontrolu nad svojim radom i životom.

 

Postupci lidera su sada važniji nego ikad ranije. Ako preduzimate akcije  na način koji vraća neki osećaj predvidljivosti, daje mogućnost članovima vašeg tima i podržava održavanje veza, smanjićete stres svih i održati produktivnost i performanse uprkos krizi.

NASLOVNA

O NAMA

AKTIVNOSTI

BUSINESS NEWS

PARTNERI I PRIJATELJI

GALERIJA

  • Mihajla Pupina 100, 11000 Beograd
  • office@bci.rs; prijava@bci.rs
  • 011/ 123-45-67; 064/123-4567

Slider

Benefiti „mini Šengena“ za privrede u regionu

 

Business Intelligence Institute, u saradnji sa Institutom za Evropske poslove je organizovao panel na temu Benefiti mini Šengena za privrede u regionu. Panelisti ove važne teme su bili: gospodin Uroš Momirović, CEO, Mona, gospodin Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju, PKS i gospođa Andrea Hochhuber, Head of the Economic Section, delegacija EU u Srbiji. Moderator panela je bio gospodin Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik NIN-a.

 

Iako se dosta govori o mini Šengenu, čini se da realni sektor nije do kraja upućen o potencijalima koje on donosi. Inicijativa balkanski „mini Šengen“ stvorena je s ciljem eliminisanja prepreka slobodnom kretanju ljudi, roba, usluga i kapitala u regionu, odnosno sa ciljem kreiranja regionalnog tržišta. Nju su pokrenuli predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije potpisivanjem zajedničke deklaracije o regionalnoj saradnji i smatra se da sve dok sve zemalje zapadnog Balkana ne budu aktivne u ovoj inicijativi, nije moguće videti njene pune efetke.

 

O potencijalu ovog zajedničkog tržišta govori i činjenica da region Zapadnog Balkana broji 18 miliona stanovnika (slično broju stanovnika Holandije) i čine teritoriju nešto manje površine od Rumunije.

 

Iako je pandemija ovu inicijativu stavila u drugi plan, čini se da sa izazovima koje pandemija donosi, ova tema postaje još važnija u regionu.

 

Važne činjenice o regionu Zapadnog Balkana i potencijalima koja ova inicijativa donosi:

 

  • Mini Šengen nadograđuje i intezivira inicijative sadržane u okviru CEFTA sporazuma i naknadnog Berlinskog procesa, usmerenog na potpunije sprovođenje Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište, koji je usvojen na prošlogodišnjem samitu Zapadnog Balkana u Sofiji, u novembru;
  • Na graničnim regionalnim prelazima prosečni transportni kamion se zadržava od 0 do 8h. Procene su da svaki sat čekanja košta oko 50 evra. Pored navedenog, usled nepredvidivosti, postoje i oportunitetni troškovi, kao što su: česta nemogućnost „just in time“ pristupa u proizvodnji. Ovde su više nego jasni benefiti koje bi dodatna liberalizacija omogućila;
  • Kao jedan od predloga privrednih komora, ističe se mogućnost izjednačenja cena poštanskih usluga, tako da se ceo region posmatra kao domaći saobraćaj (po uzoru na Sporazum o romingu koji je potpisan u Beogradu 2019. godine, na Digitalnom samitu). Iako na prvi pogled deluje da bi se smanjili prihodi poštanskih operatera, na srednji i duži rok ona vodi većem obimu saobraćaja, povezivanju tržišta i većoj regionalnoj trgovinskoj razmeni, naročito u segmentu elektronske trgovine. To bi takođe imalo pozitivan uticaj na konkurentnost kompanija koje se bave e-trgovinom u regionu, čime bi se naše kompanije pripremile za tržište EU.
  • Lokalna obrazovna struktura stanovništa je problematična, te potencijali u regionu omogućavaju veću mobilnost kadrova, a time potencijalno i veću zapošljivost, a sekundarno i manji odliv mozgova. Moguće je restruktuirati region da se određene oblasti u regionu specijalizuju za određene poslove. Ovo je jako važno sa aspekta demografije, koja ima svoje bitne ekonomske implikacije. Sa aspekta ljudskog kapitala, poseban aspekt ove inicijative se odnosi na ukidanje radnih dozvola u regionu, međusobno priznavanje licenci i sertifikata i završavanje kompletne administracije elektronskim putem, odnosno na veću radnu mobilnost;
  • Sa padom nezaposlenosti u Srbiji, za strane investicije više neće biti glavni motivator pogodnosti koje im država pruža, nego struktura dostupnog kadra. Pretpostavka je da će niža nezaposlenost uvećati obim visoko tehnoloških investicija. Privredne komore regiona tu takođe vide stvaranje regionalnog tržišta rada kao faktor koji ima pozitivan uticaj na razvoje svake pojedinačne ekonomije Zapadnog Balkana.
  • Stvaranje regionalnog digitalnog prostora, kako bi se Zapadni Balkan integrisao u panevropsko digitalno tržište, važan je segment plana. Sporazumom potpisanim na Digitalnom samitu u Beogradu 2019. godine je smanjena cena rominga u regionu, a u julu 2021. se očekuje da će se cena lokalnog i regionalnog poziva izjednačiti. Nakon toga, plan je da se radi na modelu da se na sličan način  Zapadni Balkan integriše u EU zonu gde ne postoji roming među članicama. Postepeno ukidanje rominga za stanovnike Zapadnog Balkana bi bio jasan signal da nas Evropska unija vidi kao svoj budući deo, stvarajući merljive ekonomske benefite, kako za građane, tako i privredu.
  • Pored veće liberalizacije u regionu, važna je i dalja liberalizacija i lakši pristup tržištu kompanijama regiona u njihovom poslovanju sa EU, jer je EU i dalje ubedljivo najveći trgovinski partner Zapadnog Balkana, čineći 69,4% ukupne robne trgovine u 2019. godini (82,9% ukupnog izvoza i 61,8% ukupnog uvoza).
  • Integrisano regionalno tržište predstavlja korak bliže ka tržištu EU, koje otvara brojne mogućnosti svakoj pojedinačnoj zemlji u regionu, ali i regionu na nivou svih zemalja;
  • Privredne grane za koje se očekuje da će najviše profitirati kroz ovu inicijativu su prehrambena industrija i poljoprivreda, proizvodnja delova za automobilsku industriju, elektro i metalska industrija, IT i telekomunikacije i turizam. Na svim ovim poljima Srbija ima znatan potencijal za unapređenje svoje privrede.

 

Prethodno navedeno ukazuje da je ekonomija najvažniji zajednički imenitelj za razvoj regiona, ali i kvalitetniju kulturnu i političku saradnju.

NASLOVNA

O NAMA

AKTIVNOSTI

BUSINESS NEWS

PARTNERI I PRIJATELJI

GALERIJA

  • Mihajla Pupina 100, 11000 Beograd
  • office@bci.rs; prijava@bci.rs
  • 011/ 123-45-67; 064/123-4567

Scroll to top