Category: Uncategorized

2. Koje industrije bankarski sektor trenutno procenjuje kao najrizičnije, a koje najmanje rizične za investicije i zašto?

Ne postoji procena na nivou privrednih grana, kao što ne postoji ni opšta procena svih banaka. Svaka banka ima jedinstvenu poslovnu politiku, a tek kada se pojavi pojedinačni zainteresovani klijent radi se takođe individualna procena rizika. Isto važi i za procenu kreditne sposobnosti i urednosti preduzeća. Nemoguće je i nepotrebno generalizovati situaciju na nivou sektora, jer ona varira od kompanije do kompanije.

3. Imajući u vidu trend makroekonomskih pokazatelja i kamatnih stopa, da li je trenutno lukrativnije biti dužnik ili kreditor?

I dužnik i kreditor kroz poslovni odnos teže da ispune neki lični ili poslovni cilj – ako u tome uspeju, pod korektnim uslovima, onda mogu biti zadovoljni ovim poslovnim odnosom. Teško je reći čija je pozicija bolja, kada je ona u suštini potpuno različita. Rast kamatnih stopa ne znači automatski rast profita, jer se rast pojavljuje i na strani kada banke jedna drugoj pozajmljuju novac, odnosno kada isplaćuju kamate po štednim ulozima. Naime, kamatne stope rastu i kod odobravanja kredita, ali i kod štednih uloga.

4. Koliko danas investitori koriste mogućnosti projektnog finansiranja? Da li su banke konzervativnije u vezi ovog modela?

U statističkom smislu ne postoji jedinstvena evidencija projektnog finansiranja, pa je u tom smislu nemoguće dati preciznu procenu. Jasno je da projektno finansiranje itekako postoji, neki od najvećih projekata u Srbiji finansiraju se upravo na ovaj način. Utisak je da banke ne beže od projektnog finansiranja, da novca ima, ali ne treba zaboraviti da je potrebno pokrenuti i predstaviti održiv i perspektivan projekat.

5. Šta mislite da je važno da podelite sa privredom, a što niste imali prilike da izjavite u 2023. godini?

I privreda Srbije zaslužuje sve pohvale za način na koji je radila tokom prethodnih godina, gde se suočila sa zatvaranjem zbog pandemije, zatim sa pospandemijskom krizom, a onda i sa globalnom krizom u lancima snabdevanja i cenama energenata. Činjenica da je privreda sačuvala radna mesta, naravno uz odgovarajuću podršku države i banaka, uliva dosta optimizma. Ja verujem da će u narednom periodu preduzeća, a opet uz odgovarajuću saradnju sa bankama, naći snage da pokrenu novi razvoj, znatno veći privredni rast, jer to je ono što Srbiji treba, kako bi dostigla razvijenije zemlje od sebe.

U poređenju sa 2021, godišnja inflacija je takođe porasla u ove tri ekonomije: Sjedinjene Države su dostigle 8,7% (neposredno ispod EU), Japanska inflacija je dostigla 2,5%, dok je Kina bila najniža od četiri sa 2,0%.

1. Globalno gledano, veoma je izvesno da će doći do ekonomskog prekomponovanja sveta koji je, do sada, bio strukturiran po drugačijim modelima. Očekuje se sve složenija ekonomska situacija, posebno u Evropskoj uniji, koja će se, u velikoj meri, ticati i nas, pošto smo spoljnotrgovinski dominantno vezani za EU. Kako Vi sagledavate situaciju u ovoj i narednim godinama?

Svakako, usložnjavanje je počelo da se dešava, u blažoj formi, s početkom Kovid krize, kada se svet suočio sa žestokim udarom na globalne lance snabdevanja i na globalizaciju kao proces. U prethodnih 50-60 godina, države i kompanije su se globalno povezivale. Kompanije iz zapadnih zemalja su prepoznavale jeftinija tržišta, gde je bilo povoljno proizvesti novi proizvod i transportovati ga do američkih i evropskih tržišta. U prethodne tri godine odnosi između matičnih kompanija (na Zapadu) i onih koje se bave proizvodnjom (uglavnom na Istoku) počinju da slabe i da se prekidaju. Došlo je do naprezanja, pa čak i prekida lanaca snabdevanja, produžavanja rokova isporuke i poskupljenja međunarodnog transporta. Svet je, tokom prethodne godine, uleteo u nešto što se zove ratno-ekonomska kriza, koja će još više uticati na deglobalizaciju, tačnije prekomponovanje ekonomskih snaga kroz manje regionalne globalizacije. Kako sada stoje stvari, saradnja u lancima snabdevanja će, u većoj meri, biti regionalno usmerena i stvoriće se manja globalno-regionalna tržišta, poput zajedničkog tržišta i valute koja se najavljuje u Južnoj Americi i već postojeće jake saradnje između Briks zemalja. Značajno je povećana razmena između Kine i Rusije i Rusije i Indije, a tu je, naravno, i saradnja između EU zemalja i SAD. Kada je u pitanju naš region, Tursku i Mađarsku vidimo kao regionalne lidere u povezivanju balkanskih zemalja. Dosta toga će se promeniti i smatram da će se razmena poslovnih odnosa dešavati unutar tih zajednica. Takođe, ne vidim zašto se i dalje ne bi odvijala globalna razmena roba i ne verujem da će neko prekidati odnose sa Kinom. Ipak, ekonomska saradnja će se sve više uspostavljati između ovih malih globalno-regionalnih entiteta, što se već sada može videti na osnovu usmeravanja i intenziteta robne razmene. Pojedine kompanije koje su sarađivale, na primer, sa Kinom, Indijom ili sa drugim zemljama azijskog tržišta, uviđaju da je mnogo bolje nabavljati sirovine sa nekog bližeg tržišta (npr. iz Turske), iako to može biti skuplje, ali je ujedno i sigurnije jer sirovine znatno brže stižu. Upravo ovako sagledavam pomenuto novo globalno-regionalno ekonomsko prekomponovanje sveta – novu realnost na terenu, kako se to popularno kaže.

2. Padaju tražnja i kupovna moć, a investicije se zaustavljaju ili prolongiraju. S obzirom na to da je transport privredna grana, i da u transportu i celoj logistici vlada „zakon velikog obimaˮ, da li smatrate da postoje rešenja koja bi privrednicima olakšala poslovanje i kakva su očekivanja samih prevoznika? Da li je budućnost u kombinovanom transportu? Ili pak u železničkom?

Da, u potpunosti se slažem da je budućnost u kombinovanom (multimodalnom) transportu, ali pre svega u sve jačem železničkom prevozu. Za vreme Kovid krize, došlo je do ekspanzije multimodalnog i kombinovanog prevoza, naročito na relaciji Azija–Evropa, koji jeste skuplji, ali je mnogo brži nego pomorski put. Generalno gledano, dobro je da se u transport stalno infrastrukturno ulaže i da se omogućavaju različiti benefiti. Transportne aktivnosti u kompanijama uvek delim na one kojima je transport matična delatnost (tzv. javni transporteri), i na one kojima je prevoz sporedna delatnost. Uvek sam za to da bi trebalo, ukoliko se ugledamo na EU, prihvatiti mnoge korisne stvari, a jedna od njih je favorizovanje specijalizovanih javnih transportera, što je saobraćajna politika EU. Pored toga, dobro je da od EU „skidamoˮ politiku intenzivnih ulaganja u izgradnju brze železnice i nove železničke infrastrukture. Koliko su značajna nova ulaganja u infrastrukturu govori i podatak da smo kroz završetak pruge Beograd–Novi Sad dobili veliko povećanje obima prevoza u putničkom saobraćaju. Putnici hoće da se voze, ali im treba pristojna železnica. Budućnost masovnog prevoza putnika i robe je u železničkom prevozu jer je železnica uvek konkurentnija na duža rastojanja, kako u prevozu putnika, tako i u teretnom prevozu. S tim u vezi, u narednim godinama očekujem još veća ulaganja u železnički sektor u Srbiji, kako bi se naša železnica dovela na barem prosečan nivo železnica iz EU. Kada je u pitanju drumski prevoz, i to u momentu kada je nafta skupa, kod nas bi najbitniju pomoć predstavljalo diferenciranje akcizne politike. Na taj način bi javni transporteri imali nižu cenu goriva, i samim tim postali bi konkuretniji, što bi posledično proizvelo efikasniji transport u Srbiji. To bi, svakako, unapredilo i fokusiralo transportni sektor, koji bi se usmerio na mnogo veći obim aktivnosti, što je ključni ekonomski cilj poslovanja, a sve zarad nižih transportnih troškova za privredu i građane. Transport nije i ne sme biti sam sebi cilj, već mora raditi u funkciji privrede i građana. To bi dovelo do toga da se transporteri međusobno udružuju, da ne bude na hiljade manjih, već da rade u većim asocijacijama, gde bi izvlačili mnoge benefite, kao što su zajedničke nabavke goriva, servisnih usluga, itd.

3. Pandemija i rat u Ukrajini pokazali su koliko su krhki lanci snabdevanja, što znači da će „regionalna globalizacijaˮ odnosno umrežavanje lanaca snabdevanja biti daleko značajnije u budućnosti. Koja su Vaša očekivanja u 2023. godini i kako kontrolisati lance snabdevanja?

Pored dela odgovora sadržanog u odgovoru na prvo pitanje, dodao bih i sledeće: neko bi mogao pomisliti da sam ja za neku vrstu deglobalizacije; ne, prosto je realnost takva da će se u budućnosti formirati nekoliko ekonomskih regiona unutar kojih će biti izvršena jaka umrežavanja. U poslednjih 50-60 godina lanci snabdevanja i sva preduzeća u njima, umrežavali su se i umnožavali, što je dovelo do zaista ozbiljnog i kvalitetnog sistema, tako da neko ko je u Evropi ne brine kada će i da li će nešto stići iz Indije ili Kine – sve je stizalo „just in timeˮ. U poslednjih godinu ili dve, naročito u poslednjih godinu dana, možemo reći da pričamo o „just in caseˮ ili „kada stigne – stiglo jeˮ, što je izuzetno loše i veoma neizvesno. Sve više firmi shvata da je bitnije pitanje da li će platiti malo više za sirovinu, repro-materijal ili gotov proizvod, ne bi li im stigao na vreme ili im neće uopšte stići. Najskuplji je prekid lanca snabdevanja, kada stane proizvodnja, kada zbog jednog čipa ne mogu da se završe i prodaju automobili. Tu vidim dodatnu šansu za Srbiju. Ne verujem da će kod nas stati priliv SDI (usled najnovije političke pretnje) jer nudimo odlične uslove, imamo dobru radnu snagu i geografsku poziciju. Dobar deo SDI za prodaju u EU locira se u Srbiji, što je „win–winˮ situacija kako za nas, tako i za firme iz EU.

4. Koji su, po Vašem mišljenju, glavni izazovi i trendovi u 2023. godini u sektoru međunarodnog transporta, logistike i saobraćaja?

Važan izazov koji je trenutno delimično zaustavljen jeste strateška promena energetskog pogona u saobraćaju. Da li će ta promena ići onom brzinom kao što je projektovano – da će do 2030. godine 30% vozila u EU biti elektrificirano – nisam siguran. Moja procena je da će to biti teško, posebno u ovom novom kontekstu, ne samo što proizvodnja sirovina (litijuma) nije dovoljno razvijena i što prema tome postoje jaki otpori, pa samim tim nema dovoljno jeftinih baterija, već i zato što su sami proizvođači vozila skeptični i nesigurni da li treba ići prema elektropogonu, vodoniku ili nečem trećem. U svakom slučaju, doći će do izvesnog energetskog restrukturiranja u transportu, koje, doduše, neće biti isto za sve grane saobraćaja. Definitivno, transport je takva delatnost koja ne može da stane, isto kao i logistika, bez čijeg razvoja nema privrede i kretanja. To su sektori kojima se treba baviti jer, kako pokazuje primer Nemačke, najveće privrede iz EU, logistika je po snazi druga privredna grana. Ključno je baviti se optimizacijom između pojedinih transportnih grana, razgovarati sa akterima u transportu kako im pomoći, praviti takve tržišne uslove (npr. ukidati transportne dozvole koje ograničavaju prevoze po Evropi) koji bi dodatno unapredili efikasnost logistike i transportnog sistema uopšte. Drugim rečima, za razliku od ranijih perioda, treba postaviti tržišnu ekonomsku politiku u saobraćaju. Ulaganje u infrastrukturu je samo jedan od segmenata, ali ne i dovoljan. Vidim da je u najavi bavljenje dodatnim liberalizacijama u transportu, te ne vidim više nijedan razlog zašto bismo se i dalje bavili dozvolama u međunarodnom transportu, što je automatski mogućnost za korupciju. Takođe, lokalno gledano, zašto se uopšte bavimo regulisanjem taksi tržišta? Neka taksista bude ko želi uz ispunjavanje tehničkih standarda, čime će se otvoriti konkurencija, što će biti osnov za niže cene taksi usluga. Dodatno bih išao na otvaranje konkurencije u transportu i s tim u vezi me raduje najava dolaska austrijskog železničkog transportera u Srbiju, ali i drugih potencijalnih prevoznika u železničkom sektoru. Železnica treba da se vrati na velika vrata i u teretnom i u putničkom saobraćaju.

5. Što se tiče ekonomske situacije, čemu se možemo nadati u 2023. godini, hoćemo li biti spremni da prevaziđemo krizu i može li se predvideti šta nas čeka u budućnosti?

Teško je predvideti i šta će biti na proleće, dosta toga ne zavisi od nas. S jedne strane, lepo je što smo u međunarodnim tokovima vezani za tržište EU, ali šta ćemo kada njima ne ide baš najbolje, jer se vrlo lako može dogoditi da oni upadnu u recesiju ili imaju manji rast. Kompanije koje imaju međunarodnu aktivnost ne smeju čekati npr. jul ili septembar ove godine kako bi se zapitale zašto padaju proizvodnja i prodaja. Kupac u Srbiji je vezan za kompaniju iz EU, pa kada mu iz EU stiže manja porudžbina, onda će i naš kupac malo da naručuje. Lanci snabdevanja su uvek povezani. Kako privreda u celini, tako i svaka firma mora da radi aktivno na diferenciranju prihoda i na pronalaženju novih tržišta. Trebalo bi maksimalno iskoristiti sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom, ali i drugim tržištima gde nema naših kompanija. Mnogi kritikuju naše odnose sa Kinom, ali je to zasnovano, pre svega, na pogrešnim pretpostavkama, a ponekad i političkoj poziciji onih koji kritikuju. Ja na takve kritike obično odgovaram jasnim ekonomskim podacima. Na primer, 2012. godine srpski izvoz u Kinu iznosio je pet miliona evra, dok je u 2022. godini on bio milijardu evra, što je dovoljan argument da se nastavi saradnja. Ni EU ne prekida saradnju sa Kinom nego je dodatno razvija (npr. luka Hamburg je glavna „kineskaˮ luka u EU jer preko nje najviše kineske robe uđe u EU). Naravno i kod njih ima grešaka. Kineske firme koje posluju u Srbiji treba da poštuju naše i evropske standarde, da poprave svoj odnos sa lokalnom sredinom i javnim mnjenjem u Srbiji, ali to ne znači da mi treba a priori da odbacimo saradnju sa istočnim kompanijama – naprotiv to tek treba razvijati.

6. Kako kompanije mogu uspešno upravljati poslovnim rizicima u teškim ekonomskim vremenima?

Postoje različite metodologije upravljanja rizicima u lancima snabdevanja: od one najelementarnije – biti stalno u kontaktu sa svojim dobavljačima i kupcima; do onih značajno matematiziranih – merenja rizika. Kompanije se ne smeju opuštati, to je suština. Treba da slušaju svoje kupce konstantno, jer ako im je kupac u problemu i oni će biti u problemu. Ako im je dobavljač u problemu, takva situacija može da se prelije i na samu firmu. Sugerisao bih kompanijama da, najmanje jednom nedeljno, menadžment mora da organizuje sastanke na temu rizika u lancu snabdevanja. Ovo preispitivanje rizika u lancima snabdevanja je posebno bilo aktuelno jesenas, s obzirom na finansijske, pa sve do političkih rizika, kada su se u procesu nabavke cene menjale na dnevnom nivou. Događali su se (politički zasnovani) prekidi u lancima snabdevanja i produžavali su se rokovi isporuke. Sada se ta situacija malo smirila.

Kada analiziram ono što se dešava u lancima snabdevanja, shvatam da su se troškovi povećali, pre svega u nabavci inputa. Da li će cene energenata opet biti onako niske – neće. Da li će cene nabavnih inputa biti iste – neće. Ako već ne možemo puno da utičemo na troškove, onda nam je glavni zadatak pritisak na nova tržišta i nove prihode. Moramo da budemo proaktivni u traženju novih tržišta i u tome kompanije treba da traže pomoć od institucija, lobista, konsultanata, itd.

Kako bi ublažila negativan ekonomski i društveni uticaj pandemije korona virusa, EU je u februaru 2021. obrazovala Instituciju za oporavak i otpornost (The Recovery and Resilience Facility/RRF), kao privremeni instrument koji omogućava dodatno finansiranje zemljama članicama, sa ciljem bolje održivosti, otpornosti i pripremljenosti evropske privrede za izazove i mogućnosti zelene i digitalne tranzicije. Sredstva se prikupljaju izdavanjem obveznica u ime EU. Kao podrška digitalnoj transformaciji i reformama vezanim za digitalnu tehnologiju opredeljeno je 127 milijardi evra. Većina zemalja članica je ovu šansu iskoristila kako bi brže napredovale na putu digitalizacije, a sa ulaganjima prednjače Austrija i Nemačka.

U programu politike „2030 Digital Compass: the European way for the Digital Decadeˮ postavljeni su zajednički digitalni ciljevi za koje se očekuje da će ih EU kao celina ostvariti do 2030. godine:

Srbija, iako nije članica EU, krupnim koracima ide ka digitalizaciji građana i privrede i naprednija je od nekih članica EU, posebno u segmentu eUprava. U anketi koju je sprovela agencija UN (Department for Economic and Social Affairs), Srbija je među 10 lidera u svetu po tempu razvoja elektronske uprave, a prema poslednjem objavljenom izveštaju (E-Government Survey 2022, UN), svrstana je u grupu zemlja sa veoma visokim EDGI indeksom (E-Government Development Index), odmah iza Belgije, a ispred Rusije, Češke i Hrvatske.

Poboljšani rang eUprave u Srbiji rezultat je posvećenosti Programu razvoja eUprave Republike Srbije 2020–2022 i uspešno sprovedenom Akcionom planu za njegovo implementiranje.

U maloprodaji, konkurencija je još u drugoj polovini XIX veka podstakla zamenu živog rada drugačijim organizacionim rešenjima, afirmišući novi tip prodavnica – robne kuće. Roba je bila izložena kupcima na uvid, a prodavac se uključivao u završnim fazama prodaje, što je smanjilo potrebu za prodajnim osobljem u odnosu na ostvareni promet. Prvi supermarketi u 20-im godinama XX veka doneli su dalji razvoj procesa „depersonalizacije” prodaje, zadržavajući prodajno osoblje samo na poslovima logistike i naplate.

Depersonalizacija prodaje početkom XXI veka je stari trend u novom ruhu. Prvobitna depersonalizacija prodaje u robnim kućama i posebno u supermarketima, imala je za cilj da kroz snižavanje troškova zarada obezbedi cenovnu, a time i konkurentsku prednost, uz prihvatljivo snižavanje nivoa usluge. Zasnivala se na organizacionom redizajnu prodajnog procesa. Danas, depersonalizacija prodaje, zasnovana na digitalizaciji, kroz koncept elektronske trgovine, rešava problem nedostatka radne snage, uz dalje snižavanje troškova zarada, ali i uz podizanje nivoa usluge. U ovom procesu rastu logistički troškovi dostave i kreiranja elektronskog okruženja, ali se istovremeno stvara iskustvo višekanalnog marketinga: kupci kupuju u prodavnici, preko kontakt centra, kataloga, aplikacije na računaru ili mobilnom uređaju ili na neki drugi način. Kupac ponekad razgleda različite modele na internetu, ide u prodavnicu da vidi najinteresantnije proizvode, da se posavetuje, izabere i da obavi kupovinu (RoPo – research online, purchase offline ili webrooming). Obrnuto, kada kupac obilazi prodavnice, razgleda proizvode, traži objašnjenja od prodavaca, a zatim iz mirnog okruženja svog doma ili u prevozu poručuje željeni proizvod na kućnu adresu, imamo showrooming ili Reverse RoPo). Oba prodajna koncepta trgovcu zadržavaju više starih i dovode više novih kupaca, zahvaljujući udobnosti i uslugama, uz primenu programa lojalnosti da kupac „ne pobegne” i uz povoljne cene. Trgovac ostvaruje bolji promet i bolji prinos na investiciju (ROI). Jedan od izvora rasta prinosa je rast prometa bez rasta maloprodajne mreže i posledično bez rasta broja angažovanih radnika.

Samousluživanje se sada realizuje na prošireni način, gde kupac sam obavlja određene poslove koje tradicionalno vrši prodavac. Kao i u supermarketu, kupac sam traži robu, vrši poređenje i izbor, a potom dodatno unosi podatke i vrši plaćanje (umesto kasira). Umesto prevoza do prodavnice, trgovac sada organizuje prevoz do izabrane adrese kupca. U slučaju preuzimanja porudžbine (click and collect), kupac čak sam dolazi do prodajnog mesta štedeći i taj posao trgovcu. Svaki od ovih modela prodaje odlikuje dodatna digitalizacija delova prodajnog procesa i prenos dela radnog procesa na kupce i aplikacije na njihovom uređaju.

Zašto kupci danas rado prihvataju da rade deo poslova koji su ranije radili trgovci? Zato što im to omogućava kupovinu po nižim cenama i zato što to sada više nije teško, budući da su zamorni i stručni delovi posla preneti na aplikacije. Dodatno, kupovina preko interneta donosi novo uzbuđenje i iskustvo: kupujemo kad god i gde god; koristimo slotove vremena u prevozu, na pauzi, noću; „lovimo” dobre ponude bez napornog hodanja; nastavljamo pretrage iz više puta. Ako je trgovac obezbedio i tzv. „bešavno iskustvo”, omogućava nam da kombinujemo kupovinu u prodavnici i preko interneta a da ne primetimo granice između ovih marketinških kanala. Ovde možemo govoriti i o mnogim drugim iskustvima koje donosi elektronska kupovina: alati za poređenje modela, filteri, pretrage, pamćenje omiljene liste proizvoda, korisne sugestije (ko je kupio ovo, kupio je i… ), itd.

Isporuka na dostavljenu adresu donosi dodatni komfor, ali i uštede. U nestašici radne snage, bujaju servisi isporuke (delivery service company) i kurirske službe. Specijalizovani za jednu funkciju (isporuke), opslužuju više kompanija/korisnika uz veću produktivnost i manji broj radnika, ostvarujući veći kombinovani promet. Ovakav način kupovine kupcima donosi udobnost neizlaženja do prodavnice, traženja parkinga, nošenja ponekad teških ili kabastih proizvoda i sl. Rešavanje prekograničnih isporuka proširuje horizonte kupaca omogućavajući isporuke iz prodavnica iz vrlo udaljenih zemalja. Za kupce koji ne mogu da se uklope sa vremenom isporuke, razvija se usluga paketomata (lockers), sada već i sa različitim temperaturnim režimima za osetljive proizvode. Ko ne želi da čeka, tu je već pomenuta usluga preuzimanja unapred plasirane porudžbine. Vešti trgovci postavljaju zone isporuke tako da kupci često na licu mesta kupe i dodatni artikal.

Informacije, reklamacije i povraćaj su još jedna karika prodajnog procesa koja se digitalno automatizuje. Kontakt centri preuzimaju komunikaciju pri čemu su odgovori na najčešća pitanja automatizovani (na primer, davanje obaveštenja pre izbora opcija). Ispisan algoritam pitanja i odgovora (script) olakšava rad i kontrolu operatera, podižući njihovu produktivnost uz smanjenje broja radnika. Povraćaj robe se prenosi na poštanske i kurirske servise, često sa preuzimanjem robe na adresi kupca. Komfor kupaca raste (nema nošenja robe u udaljenu prodavnicu), a troškovi ove operacije opadaju usled povećanja produktivnosti zahvaljujući specijalizaciji.

Lična usluga kupca na mestu prodaje naravno opstaje, ali je sada rezervisana za specifične kupce i proizvode. Lična usluga zahteva veći broj prodavaca na mestu prodaje, prouzrokuje veće operativne troškove, a time i više prodajne cene. Takve cene plaćaju kupci koji nemaju sklonosti ka digitalnim servisima (nažalost, često su to kupci niže platežne moći), kupci koji zahtevaju detaljnija objašnjenja, savete ili složenija rešenja. U skladu sa tim, lična usluga je povezana sa prodajom proizvoda i usluga više vrednosti, sa kompleksnim ili luksuznim proizvodima. Zbog prirodne težnje cenovno konkurentnih trgovaca da se šire, može se očekivati da će i tržišno učešće maloprodaje sa redukovanom ličnom uslugom nastaviti da raste.

Strukturne promene u kanalima marketinga ilustruju prethodno opisane pojave. Broj prodavnica stagnira ili opada u većini zemalja. Neke velike prodavnice zatvaraju vrata za građane, pretvarajući se u centre za isporuku porudžbina (dark store). Rad u logističkim kapacitetima se maksimalno automatizuje, a ljudi se pojavljuju uglavnom u fazi isporuke. Čak se i ovde testiraju automatizovana rešenja (samoupravljajuća vozila), pri čemu značajnija ograničenja dolaze iz oblasti saobraćajne regulative nego iz tehničko-tehnološke sfere. Broj zaposlenih u maloprodaji tendencijski opada, a radna mesta se polarizuju na visoko stručna i radna mesta najnižih kvalifikacija uz „topljenjeˮ mase prodajnih profesionalaca u prodavnicama. Velike prodavnice površine desetak hiljada kvadratnih metara sa 40-50.000 artikala stagniraju, budući da gube konkurentsku prednost u poređenju sa velikim internet prodavnicama čiji se asortiman meri milionima artikala, a bez investiranja u skupe lokacije, građevinske objekte i radnu snagu. Maloprodaja se, bez dileme, nalazi u vrlo uzbudljivoj fazi svog restrukturisanja.

[1] Prema podacima: https://www.worldometers.info

„Kroz program „Energija znanja“ ostvarujemo saradnju sa obrazovnim i naučnim institucijama u zemlji i inostranstvu, poboljšavamo uslove za realizaciju nastave i naučnih aktivnosti u školama i na fakultetima u Srbiji, podržavamo razvoj prirodnih nauka i stipendiramo naše najbolje studente u skladu sa kadrovskim potrebama kompanije i tržišta u celini. Do sada smo stipendirali više od 130 studenata u Srbiji i Ruskoj Federaciji od kojih je više od 60 već deo našeg tima“, objašnjavaju u NIS-u cilj i viziju programa koji je prošle godine obeležio jubilej – 10 godina od osnivanja.

Najviše priznanje u oblasti obrazovanja

Zahvaljujući ostvarenim rezultatima, NIS je prva kompanija kojoj je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije dodelilo prestižnu „Svetosavsku nagradu“ za doprinos obrazovanju u Srbiji.

„Kroz investiranje u obrazovni sistem punu deceniju, pružajući podršku najuspešnijim učenicima i studentima, obrazovnim i naučnim institucijama i kroz promociju nauke, NIS je uspeo u nastojanjima da obezbedi ključni kadrovski potencijal za dugoročni razvoj kompanije, doprinese popularizaciji prirodnih i tehničkih nauka i poboljšanju uslova za kvalitetan rad na svim nivoima obrazovanja“, navodi dr Radivoje Stojković, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta Republike Srbije.

Saradnja sa više od 30 fakulteta

NIS sarađuje sa visokoškolskim ustanovama od interesa za delatnost kompanije. Do sada je uspostavljena saradnja sa 11 univerziteta u Srbiji, regionu i Ruskoj Federaciji i sa više od 30 fakulteta.

„Vizije programa „Energija znanja“ i Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu su u potpunosti kompatibilne – unapređenje nastavnih planova i programa, kreiranje savremenijih uslova za rad i prilagođavanje studijskih programa potrebama tržišta rada i razvoju najnovijih tehnologija. Mašinski fakultet je visokoškolska ustanova sa izuzetno razvijenom saradnjom sa privredom, a u toj saradnji NIS je jedan od važnijih partnera“, kaže prof. dr Vladimir Popović, dekan Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Kada je u pitanju prilagođavanje studijskih programa, uz podršku NIS-a su na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu modifikovani i akreditovani studijski programi „Inženjerstvo nafte i gasa“ na osnovnim i „Geologija nafte i gasa“ na master studijama. Na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu akreditovan je novi studijski program „Industrijsko inženjerstvo u eksploataciji nafte i gasa“, a na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu program „Naftno-petrohemijsko inženjerstvo“.

Na svim ovim fakultetima opremljene su računarske učionice ili laboratorije. Na Elektronskom fakultetu u Nišu je otvorena zona za realizaciju zajedničkih projekata u oblasti digitalizacije. NIS je do sada podržao opremanje i adaptaciju više od 60 učionica i laboratorija na fakultetima i u školama širom Srbije.

Još jedan bitan segment saradnje sa fakultetima su studentske prakse i posete kompaniji, kao i gostujuća predavanja NIS-ovih stručnjaka na partnerskim fakultetima.

„Predavanja predstavljaju dopunu i podršku obrazovnim programima, a studenti se upoznaju sa kompanijom, njenom strukturom i poslovnim procesima. Takođe, eksperti sa fakulteta drže obuke našim zaposlenima. Ovakav vid saradnje je veoma zastupljen u savremenom poslovanju i donosi brojne obostrane benefite“, navode u NIS-u.

Podrška mladim talentima

Programom „Energija znanja“ obuhvaćene su i brojne srednje škole u Srbiji. Prilagođavaju se i obrazovni profili u skladu sa potrebama u naftnoj industriji. U Mašinskoj i Elektrotehničkoj školi u Pančevu prilagođen je nastavni program, dok je u Tehničkoj školi „23. maj“ u istom gradu pokrenut novi obrazovni profil „Tehničar za preradu nafte i gasa“. U Tehničkoj školi u Zrenjaninu ponovo je pokrenut obrazovni profil „Rukovalac postrojenjima za dobijanje nafte i gasa“.

NIS podržava i razvoj prirodnih nauka i učešće naših talentovanih matematičara, fizičara i hemičara na domaćim i međunarodnim olimpijadama znanja.

„Požrtvovanost onih koji pripremaju olimpijce, briga da se Srbija predstavi na najbolji mogući način, kao i da svaki put podignemo lestvicu i unapredimo dostignuća, naši su ciljevi na kojima istrajavamo. ,,Energija znanja“, kao program koji već 10 godina doprinosi razvoju obrazovanja u Srbiji, predstavlja posebno mesto u našoj misiji kontinuiranog i kvalitetnog unapređivanja rada sa talentima i onima koji će biti nosioci razvoja Srbije. U tom periodu naši matematičari osvojili su više od 100 medalja na međunarodnim olimpijadama, a ostvareni su i najbolji rezultati u istoriji“, kaže prof. dr Miroslav Marić, predsednik Društva matematičara Srbije, koje svake godine organizuje na desetine domaćih takmičenja iz matematike i računarstva kroz koje prođe oko 50.000 mladih matematičara i programera.

Pored toga, još od 2013. godine kompanija podržava organizaciju NIS olimpijade iz ruskog jezika.

„Ideja o programu „Energija znanja“ objedinila je naša nastojanja da kroz jedinstven kontinuirani proces doprinesemo unapređenju obrazovnog sistema u Srbiji, da se približimo akademskoj zajednici i mladima. Ovih deset godina ulaganja u budućnost onih koji će biti nosioci razvoja naše kompanije i čitavog društva su pravi primer društvene odgovornosti NIS-a“, poručuju iz kompanije.

Čini se da se na tržištu dešava i jedan fenomen, a to je postoji višak kapitala, a sa druge strane manjak ideja i kvalitetnih izvršilaca. Pa se postavlja još jedno važno pitanje: da li kapaciteti ljudskog kapitala mogu da prati rast privrede?

Kada pričamo o rešenjima vezano za ljudski kapital, kao sve praktičnija rešenja se nameću radnici na daljinu, forma digitalnih nomada, uvoz radne snage,  ali i automatizacija.

O ovim temama koja je kako regionalni, tako i globalni problem razgovarali su:

Dennis Kaiser, Šef ekonomskog odeljenja, ambasada Republike Nemačke

Ivanka Novaković, direktorka HR sektora, Delta hodling

Svetislav Kostić, vandredni profesor, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

Radoš Gazdić, v.d direktora, Razvojna agencija Srbije

Moderator panela je bila naša poznata novinarka Suzana Trninić.

Nemačka je dobar primer i zemlja koja ima strategiju privlačenja radne snage, kao i planiranja  strukture stanovništva prema realnim potrebama kadrovskih profila.  Zašto je ova strategija važna i koji alati državi i poslodavcima stoji na raspolaganju za uspešno sprovođenje strategije privlačenja radne snage. O ovoj temi i praksi u Nemačkoj na panelu je pričao Dennis Kaiser, šef ekonomskog odeljenja ambasade Republike Nemačke, zemlje koja je naš najveći i najvažniji spoljnotrgovinski partner i iz koje su došle najveće kompanije i investirale u Srbiju.

Kako se poreski podsticaj za privlačanje visoko kvalifikovanih kadrova  pokazao u praksi? Koja je povratna informacija targetiranih kadrova ali i koje strane zemlje najviše privlače srpske privrednike za život i rad su bile teme na koje je odgovore dao Svetislav Kostić, vandredni profesor, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.

Naši gosti su imali priliku da od učesnika panela saznaju kakvo je iskustvo Delta Holdinga po pitanju uvoza radne snage, koji su problemi i nedostaci posebno po pitanju zakonske regulative,  šta svako ko želi da primeni ovaj model treba da zna, ali i kakva su njihova iskustva u vezi zapošljavanja viskoobrazovanih radnika iz stranih razvijenih zemalja. O svemu ovome i na mnoga druga pitanja svoje viđenje je dala Ivanka Novaković, direktorka HR sektora, Delta Hodling-a.

Radoš Gazdić, v.d. direktor Razvojne agencije Srbije je pričao na temu dostupnosti radne snage, budući da je jedan od najvažnihih razloga zašto se investitori odlučuju za Srbiju upravo bila ta raspoloživost kao i cenovna konkurentnost. Kako će sve manje dostupna radna snaga i rast plata uticati na ovaj trend i koji su trendovi u strukturi investicija, kakva je situacija danas, da li je moguće opšte održati ovaj nivo investicija u narednom periodu su samo neka od tema koje smo započeli današnjim panelom.

Mnogobrojni ugledni gosti su nakon panela imali prilike i bili zainteresovani da svojim pitanjima prodube današnju temu i saznaju od panelista kakva su očekivanja i ujedno iznesu i svoja iskustva po pitanju raspoloživosti radne snage, regrutovanja, zapošljavanja stranaca i generalno šta se u praksi dešava.

Način merenja, kategorije i interpretacija PMI

Budući da postoje određene diskrepance u načinu merenja između američkog Instituta i konsultantske kuće Markit Group na ovom mestu analizira se isključivo izvorni način američkog Instituta za menadžment snabdevanja. Indeks se dobija na bazi kratke ankete koja se sprovodi na mesečnom nivou za 400 menadžera nabavke i pokriva glavne kategorije poslovanja. Kao što je već istaknuto, anketa se odnosi isključivo na privatni sektor. U zavisnosti od toga da li pokriva proizvodna ili neproizvodna (uslužna) preduzeća, pitanja unutar nje razlikuju se. U slučaju proizvodnih preduzeća postoji 5 kategorija interesovanja i one su: obim proizvodnje, nivo zaliha, obim porudžbina, učestalost isporuka i broj zaposlenih. U slučaju uslužnih preduzeća, jedna je kategorija manje, a fokus je na: obimu poslovanja, obimu tražnje za uslugama, učestalosti isporuka i broju zaposlenih.

Prema navedenim kategorijama, menadžeri nabavke daju svoje stručne ocene, na bazi raspoloživih informacija u preduzeću, da li je stanje prema svakoj od kategorija bolje/lošije/isto nego u odnosu na prethodni mesec.  Poštujući diskreciju poslovnih informacija i tajni, od menadžera se ne traži da predoče konkretne izveštaje poslovanja, već da na bazi njih daju svoj odgovor. Tako se izbegava subjektivnost i ocena odslikava najpribližnije realno stanje privrede. Pored odgovora za svaku kategoriju, od menadžera se traži da daju i kratak komentar/objašnjenje za odgovor, kako bi se što bolje razumela situacija i predvideo trend. U nastavku je dat po jedan primer ankete za proizvodna i jedan za uslužna preduzeća:

Da bi se dobila vrednost Indeksa, na odgovore koji se pribave od menadžera nabavke primenjuje se sledeća formula:

Indeks= (P1*1)+ (P2*0.5)+(P3*0) pri čemu je:

P1- procenat pozitivnih odgovora

P2-procenat odgovora bez promene

P3-procenat negativnih odgovora

Nakon toga, vrši se ponderacija za svaku od kategorija poslovanja (5/4), pri čemu se dodaje jednak ponder za svaku kategoriju- kod proizvodnih po 0.2, a kod uslužnih preduzeća po 0.25 po kategoriji. Konsultantska kuća Markit Group u ovom koraku vrši drugačiju ponderaciju za proizvodna preduzeća: Obim porudžbina-0.3, Obim (nivo) proizvodnje- 0.25,  Broj zaposlenih-0.2,  Učestalost isporuka dobavljača-0.15 i Nivo zaliha-0.1. Ponderacija za uslužna preduzeća je nepromenjena. Data anketa se uvek realizuje krajem meseca, a obračunati PMI rezultati objavljuju se početkom narednog meseca, za proizvodna preduzeća prvog radnog dana u mesecu, a za uslužna drugog.

Dobijena vrednost indeksa može biti u rasponu od 0 do 100. U slučaju kada bi svi ispitanici dali isključivo pozitivne odgovore, tj. konstatovali apsolutno poboljšanje svih kategorija poslovanja, vrednost indeksa bi bila 100. U suportnom slučaju, ona bi iznosila 0. Ukoliko bi svi učesnici ankete konstatovali da nema promena u kategorijama poslovanja vrednost indeksa bi bila 50. Znajući raspon vrednosti indeksa, postavlja se pitanje: kako se on tumači? Budući da se radi o konjukturnom indikatoru, tj. indikatoru koji ukazuje na promene u fazama privrednog ciklusa zemlje za koju se merenje vrši, vrednost PMI od 50 ukazuje na predostojeću stagnaciju privrednih aktivnosti. Vrednost iznad 50 ukazuje na uzlazni privredni trend, a ispod 50 na silazni. Vrednost ovog indeksa, prema iskustvu onih koji ga koriste u praksi, mora se kontinuirano pratiti (minimum par godina) da bi se zaista moglo konstatovati da on verodostojno odslikava privredna kretanja.

Ilustracije radi, na Slici 1. prikazane su PMI vrednosti za proizvodna preduzeća u SAD za period od oktobra 2021. godine do juna 2022. godine. Pad vrednosti PMI ukazuje na i dalje stagnirajući privredni trend sa silaznom tendencijom, nastao, između ostalog, pod uticajem pogoršanja globalne ekonomske situacije i nestabilnosti u svetu izazvane ratnim dešavanjima na tlu Evrope.

Slika 1. PMI vrednosti za proizvodna preduzeća u SAD za period od oktobra 2021. godine do juna 2022. godine

Prednosti i nedostaci PMI kao indikatora

Uzimajući do sada navedeno u obzir, ključne prednosti PMI su:

• Pružanje pouzdanih informacija zasnovanih na činjenicama, kao suprotnost indikatorima zasnovanim na pouzadnosti ili ličnom mišljenju ispitanika;
• Obračun je veoma brz i jednostavan, mnogo brži nego obračun drugih zvaničih serija podataka;
• Objavljuje se svakog meseca;
• Pokrivanje skoro celokupne ekonomske aktivnosti privatnog sektora u mnogim državama (uključujući i sve važnije oblasti uslužnog sektora);
• Nakon objavljivanja PMI, ne vrši se revidiranje podataka;
• U svim zemljama u kojima se vrši obračun PMI, koriste se iste metode prikupljanja i obrade informacija i isti metod obračuna indeksa, pa su, samim tim, rezultati međunarodno uporedivi.

Bez obzira na nesporne prednosti, PMI svakako ima i određene nedostatke. U glavne nedostatke se mogu ubrojati:

• Za obračun PMI se prikupljaju samo podaci o poslovnim aktivnostima iz prve polovine posmatranog meseca, dok se druga polovina meseca koristi za analizu i obradu prikupljenih podataka i obračun indeksa. Tako da, ukoliko bi se u drugoj polovini meseca desila neka drastična promena u poslovanju preduzeća, mala je verovatnoća da bi se ona mogla videti u vrednosti indeksa za taj mesec;
• PMI može da bude prilično nepouzdan pokazatelj jer daje previše lažnih signala i vremenski period za koji se vrši obračun ume da bude previše nestabilan da bi se mogao koristiti u predviđanju cikličnih oscilacija;
• PMI, kao difuzioni indeks, može da ima pozitivne efekte, ali, isto tako, može da ima i negativne. Visok ili nizak PMI jednostavno ukazuje da to da menadžeri primećuju poboljšanje odnosno pogoršanje poslovanja, pri čemu nema pokušaja da se pronađu i analiziranju eventualne razlike širom preduzeća ili tokom vremena i da se pronađe obrazac njihovog menjanja. Analiza se vrši na tačno odabranim preduzećima umesto da se izabere slučajni uzorak. Takođe, nema pokušaja da se objasni rast industrije u celosti, već se samo u analizu dodaju novonastala preduzeća, a ona starija ostaju u uzorku sve dok se ne ugase.

Bez obzira na navedene nedostatke, PMI se vremenom ipak pokazao kao jedan od najpouzdanijih alata za kratkoročno predviđanje privrednih aktivnosti u okviru posmatranog sektora, ali i u predviđanju rasta bruto društvenog proizvoda.

Zahuktala moć pretvorila se u krhku nemoć. Zgasli su njhovi znakovi nepristajanja i njihova pobuna, kao ples vilinog konjica. Devedesetih godina, u pobuni građana zbog pokradenih izbora, beogradski studenti bili su izvorna snaga građanskog protesta. Njima je bila najbliža deviza – Beograd je svet. Danas se studentski aktivizam sveo na utilitarne i pragmatske interese vezane za ispitne rokove! I ništa više. Nažalost.

Što je najgore, talenti, kao najbitnija pretpostavka za stvaralaštvo i razvoj društva, nisu podržani, nisu ohrabreni, nisu motivisani. Talenat „ide” sa senzibilnim bićem, sa individualnošću koja često nije od čvrste „građe”. Tako se i dešava da neshvaćena kreativnost jedostavno usahne. Nered, haos i nasilje, kao društvene anomije, nepovoljno deluju i na obdarene u svim oblastima stvaralaštva. Lav Tolstoj je zapazio da se i najveći gube u neredu. Talenat i znanje pojedinca se ne cene u društvu koje ne podržava vrednosti, a država koja ne prigrli talente, ne zaslužuje ni da ih ima. Ako to ne shvatimo, nećemo razumeti kolike su bile mogućnosti koje nismo podržali, a koje smo, verovatno, zauvek izgubili. Danas ne prestajemo da govorimo o „odlivu mozgova”. Odlasci se nastavljaju, bez izgleda da se zaustave. Ne postoje podaci koliko je desetina hiljada  školovanih napustilo zemlju. Zar to ne govori dovoljno o našoj sveopštoj rasejanosti i izgubljenosti? Još 1988. godine, kada društvena kriza nije imala zamah devedesetih i današnje posledice, u anketi sprovedenoj u prvom razredu Matematičke gimnazije u Beogradu, od trideset dva učenika, dvadeset šest je, već tada, videlo svoju budućnost van granica zemlje u kojoj su se školovali. Nisu videli mogućnost da ovde razvijaju svoje znanje i svoje sveukupne potencijale.

Mnogi su spakovali kofere i otišli jer nisu hteli da prihvate nacional-šovinistička orgijanja i političke horor-sage. Sve što im je preostalo moglo bi se označiti kao strategija individualnog spasavanja, koja ni korak nije daleko od pukog preživljavanja, ali je veoma udaljena od rada na sebi i na svom usavršavanju. Isto tako, oni koji su preostali teško će pristati da ostanu u zemlji izrazite stagnacije u kojoj im je priređeno vreme bez perspektive u zatvorenom društvu. Deo tog užasa anticipirao je književnik Boris Dežulović kada je izjavio da će roditelji biti sretni ako im ćerke sa završenim fakultetima uspeju da rade kao sobarice u evropskim hotelima. Ako je to njihova perspektiva, onda perspektive i nema. Bilo bi nepravedno ne pomenuti da su se mnogima koji su otputovali ostvarili životni i profesionalni snovi. Tu se najčešće radi o odlascima bez povratka.

I evo, stigosmo do 2022. godine. Naša priča o odlascima mladih i najtalentovanijih nikako da se okonča. Ne tako davno, prilikom obeležavanja Međunarodnog dana mladih, saznajemo kako svaka druga aktivna mlada osoba u Srbiji nema posao, kako 80 odsto mladih živi s roditeljima, dok 70 odsto njih želi da ode iż zemlje. Saznajemo, takođe, da svake godine za SAD i Kanadu ispratimo 40 odsto studenata koji završe beogradski Elektrotehnički fakultet. Za njihov aktuelni odlazak razloge treba videti u nemogućnosti da se ovde potvrde. Razloge za masovne odlaske trebalo bi tražiti u ekstremnom siromaštvu, ekonomskoj oskudici i neostvarenoj socijalnoj mobilnosti. O tome kako se neobrazovaniji s lakoćom zapošljavaju, ako su pristalice ili članovi vladajuće partije, ne vredi ni govoriti jer je to dobilo razmere neobuzdane stihije, koja se kosi i sa pravičnošću i sa moralom. Zahvaljujući tome, i na taj način, dovedena su u pitanje elementarna ljudska prava. Naše društvo je društvo neodređenog smera koje se sporo menja u odnosu na svet, i koje je ostalo zatvoreno za stvaranje društvenih pretpostavki neophodnih za kreiranje adekvatnog ambijenta za život i uspeće mladih. Nedavno nam je stigla informacija da smo drugi u svetu po odlivu mozgova! Na putu do kakve-takve Evrope, bez kreativnog potencijala mladih, slabi su izgledi da se napravi makar korak do održivog društva.

Najnovija lista „1000 najboljih svetskih banaka se od prethodne razlikuje po tome što nema potpune podatke. Zbog rata u Ukrajini i posledica koje su usledile, na aktuelnoj listi je mnogo manje banaka iz regiona Centralne i Istočne Evrope. Takođe, na listi je smanjen broj banaka iz Rusije zbog nemogućnosti pristupa podacima. Uprkos tome, ruska Sberbanka se našla na 28. mestu  po visini kapitala.

Izveštaj lista „Bankar“ pokazuje da je prošla godina bila izuzetna za bankarsku industriju, sa rekordnim rezultatima u kapitalu, imovini i profitabilnosti.

Izvor:  B&F septembar, 2022. /„The Banker“, 2022.