Investiciona „pismenost” lokalnih investitora – da li smo spremni za alternativna ulaganja?
Izvor: Sandra Rodić, ekspert za finansije
Većina ljudi misli da je za uspešnog investitora dovoljno biti talentovan i sposoban. Ali u stvarnosti, svet je pun takvih ljudi, a većina njih nisu ni investitori, ni uspešni. Ono što im nedostaje je finansijska inteligencija – sveobuhvatna znanja, ali i veštine, stečene razumevanjem finansija i računovodstvenih principa i razumevanjem načina na koji se novac koristi. Finansijska pismenost ipak ne podrazumeva pretvaranje svake osobe u profesionalnog portfolio menadžera ili investicionog savetnika. Biti finansijski pismen znači biti svestan mogućnosti korišćenja tržišta kapitala, biti u stanju pratiti razgovor sa finansijskim savetnikom i biti siguran u odluku o ulaganju.
Nažalost, odrasli smo bez ove inteligencije. Naši školski sistemi su postavljeni tako da obučavaju ljude o raznim korisnim stvarima, ali finansijska inteligencija nije jedna od njih. Upravo jedan od najvećih neuspeha obrazovnog sistema jeste nepostojanje finansijske edukacije u školama. Jednostavno, deca se ne uče o predmetima kao što su štednja ili ulaganje. Ovaj nedostatak finansijske inteligencije predstavlja problem ne samo za današnju omladinu, već i za visokoobrazovane odrasle osobe, od kojih mnoge donose loše odluke u vezi sa svojim novcem.
Jednostavno, uprkos tome što je vitalna i za lični i za društveni prosperitet, ne dobijamo nikakvu obuku o finansijskoj inteligenciji, i ostaje na nama, kao pojedincima, da se sami obrazujemo.
Kao posledica neznanja i pogrešnih uverenja, u Srbiji najvećim investicionim uspehom se smatra kupovina stana. Uložiti sve svoje bogatstvo u nekretnine je u najmanju ruku neodgovorno prema ličnoj imovini. Svako mora da napravi svoj portfolio investicija, da ih razvrsta po kategorijama – od najlikvidnijih do najmanje likvidnih. Danas, na primer, možete da držite pare u akcijama jednog Amazona, Netflix-a ili Shopify-a, i da ih za tri dana dobijete nazad. Kriptovalute su rizičnije, ali i na njih treba obratiti pažnju. Zatim, treba razmotriti ulaganje u kompanije, i tek na kraju dolazi ulaganje u nekretnine. Nije loše napomenuti da bogati pojedinci u svetu do ¼ svog ukupnog bogatstva investiraju u sopstveni biznis koji su sami pokrenuli, a preostalih ¾ im je plasirano u druge, tuđe biznise i poslovne prilike.
Većina ljudi sklona je ulaganjima u zemlji u kojoj žive ili, eventualno, u sličnim zemljama. I tu dolazimo do dodatnog problema sa kojim se suočavaju investitori u Srbiji, a to je – nedostatak mogućnosti za investiranje.
Ipak, 2021. godina donela je novine u Srbiji kada je u pitanju investiranje i građenje kulture ulaganja u zemlji. Inicijativa „Digitalna Srbija” je osnovala grupu „poslovnih anđela” sa željom da, ne samo podrže domaću startap zajednicu, već i daju primer drugima, koji su se do sada radije odlučivali za tradicionalne oblike ulaganja, kao što su štednja ili kupovina nekretnina. Usvojen je novi Zakon o alternativnim investicionim fondovima (AIF). Država je usvojila poreske olakšice za investitore u alternativne investicione fondove. Fizičko lice koje uloži u AIF ima pravo da umanji svoj dugovani godišnji porez na dohodak građana, do 50% izvršenog ulaganja, a maksimalno do 50% iznosa godišnjeg poreza.
Međutim, nemamo svi dovoljno novca i znanja da budemo poslovni anđeli, niti svi imamo minimum 50.000 evra da uložimo u privatni investicioni fond, i zato je važno da se zna da investiranje u Srbiji nije više rezervisano samo za one sa velikim kapitalom na raspolaganju. Naime, pre nešto manje od godinu dana, počela je sa radom prva „crowdinvesting” platforma u Srbiji – „Ventu.rs”. Preko „crowdinvesting” platforme kompanije pružaju šansu investitorima da investiraju u njihov biznis, a one, na taj način, dolaze do novca koji im je neophodan za finansiranje nekog novog projekta. Minimalni iznos investicije je 100 evra. Investitori npr. imaju šansu da investiraju u kompaniju „Šumska tajna”. Ona pripada „prime food” sektoru i jedna je od tri naše kompanije koje su potpisale ugovor o saradnji sa globalnom platformom „Amazon”, koja obezbeđuje tržište od 350 miliona potrošača.
Dodatno, čini se da je kriza Covid-19 bila ključna za Srbiju na njenom putu da se konačno preorijentiše na inkluzivniju finansijsku budućnost i približi poslovanju razvijenih zemalja. Srbija je jedna od prvih zemalja koja je usvojila regulatorni okvir u oblasti digitalne imovine i tokenizacije, i pružila jasan okvir i pravnu sigurnost investitorima i korisnicima digitalne imovine. Kompanija „Finspot”, vlasnik prve online platforme za faktoring, odlučila se da, među prvima, iskoristi novi regulatorni okvir i sada priprema modul za tokenizaciju, koji će do kraja godine fizičkim licima i kompanijama omogućiti da investiraju novac u njihov faktoring portfolio.
Alternative sada postoje i kod nas – zato je važno raditi na građenju kulture ulaganja u zemlji, tako da gorepomenute inicijative predstavljaju pozitivan iskorak. Ključno je raditi na unapređenju finansijskog obrazovanja, koje čini ljude sigurnijim u svoje investicione izbore i upoznatijim sa tržištem kapitala i pogodnostima koje ono nudi. Ne postoji „srebrni metak” koji bi odmah motivisao ljude da počnu da investiraju. Ipak, smisleno i dosledno pružanje informacija saopšteno na način koji angažuje, umesto da plaši ljude, sigurno bi pomoglo da budemo otvoreni prema novinama.
