Rad od kuće sa pravne tačke gledišta
Izvor: Ljubica Tomić, advokat partner, TSG ADVOKATI
Rad od kuće nije pravna novina
Rad od kuće je u vreme pandemije koronavirusa uzeo maha i ušao u mnoge industrije kojima do tada nije bio svojstven. Valja napomenuti da je pravo prepoznalo i definisalo pojam rada na daljinu godinama pre pandemije COVID-19, jer je isti, kao društveni i privredni fenomen, počeo da se pojavljuje sa razvojem informacionih tehnologija i modernizacije procesa rada, uključujući fleksibilne oblike rada, kakav je rad od kuće.
U Srbiji je 2014. godine izmenama Zakona o radu izvršeno terminološko preciziranje rada van prostorija poslodavca u dva pojavna oblika i to kao „rad kod kuće” i kao „rad na daljinu” (onaj koji se obavlja van poslovnih prostorija poslodavca, ali ne od kuće) i utvrđena je lista obaveznih elemenata koji ugovor o radu tog tipa mora da sadrži, a u skladu sa Konvencijom MOR-a o radu kod kuće br. 177 i Evropskim okvirnim sporazumom o radu na daljinu.
Tako, ugovor o radu van prostorija poslodavca mora sadržati precizne odredbe koje definišu: trajanje radnog vremena prema normativima rada; način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog, sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava; korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu; naknada drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja (Član 42. stav 3. tačke 1. do 6. Zakona o radu), a svu u cilju sveobuhvatnog regulisanja odnosa poslodavca i zaposlenog.
Za zaposlene, izmena mesta rada i uvođenje rada od kuće mora biti ugovorena zaključenjem aneksa postojećeg ugovora o radu, kojim će se precizirati navedeni elementi radnog odnosa. S tim u vezi se postavlja jedno bitno pitanje – da li je zaključenje aneksa ugovora u pogledu rada od kuće obaveza zaposlenog?
Rad od kuće je zasnovan na principu dobrovoljnosti
U redovnim okolnostima zaposleni nije u obavezi da zaključi aneks ugovora o radu u pogledu obaveze i uslova rada od kuće, jer odbijanje da pristupi potpisivanju takvog aneksa ne predstavlja osnov za otkaz ugovora o radu (Član 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu). U vanrednim prilikama su moguća i drugačija pravna rešenja – kao što je to bilo uvedeno u vreme vanrednog stanja u proleće 2020. godine, Uredbom o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja (Sl. glasnik RS 31/2020), kojom je bila predviđena mogućnost da se rad od kuće odredi rešenjem poslodavca, čime je dobrovoljnost zaposlenog bila ukinuta. Navedena uredba je prestala da važi 6. 5. 2020. godine, te je na dan pisanja ovog članka opet na snazi opšti režim dobrovoljnosti rada od kuće.
Rad od kuće rađa nova pitanja – gde su odgovori?
Svedoci smo prelaska na rad od kuće u sve većem broju slučajeva i to ne samo iz razloga zdravstvene bezbednosti i ne samo usled rizika koje donosi pandemija COVID-19. Tamo gde su se rezultati rada od kuće za poslodavce pokazali kao dobri, postoji razumljivo nastojanje da se sa takvim oblikom rada i nastavi. Čini se da je izvesno da će, i nakon prolaska pandemije COVID-19, rad od kuće, kao oblik rada van prostorija poslodavca, ostati u ekspanziji tamo gde je profitabilan. U toku takvog intenziviranja rada od kuće počela su da se rađaju i nova pravna pitanja, na koje pozitivno pravo još uvek nema odgovore. Neke od odgovora i tumačenja propisa je kod nas ponudila Uprava za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i izradila je Vodič za bezbedan i zdrav rad od kuće, koji se nalazi na sajtu Ministarstva na linku https://www.minrzs.gov.rs/sr/aktuelnosti/vesti/objavljen-vodic-za-bezbedan-i-zdrav-rad-od-kuce. Radi se o dokumentu koji je instruktivnog tipa i nema status izvora prava, ali može poslužiti kao orijentir za određena pitanja i način tumačenja propisa koje nudi resorno ministarstvo, dok sudske prakse i pravne regulative po mnogim pitanjima kod nas u Srbiji još uvek nema. Stoga je, čini se, važno ažurno pratiti uporedno-pravna zakonska rešenja, ali i aktuelnu sudsku praksu evropskih zemalja, jer ukazuju na moguće pravce u kojem bi i naš zakonodavac i naši sudovi, prilikom uređivanja spornih pitanja, mogli da krenu. Jedno od takvih pitanja je – koje troškove poslodavac mora da plaća u vezi sa prostorom u kojem se rad obavlja od kuće?
Rad od kuće i naknada za deo troškova zakupnine
Kao jedno od pitanja u pogledu troškova koji se imaju nadoknaditi zaposlenom, postavlja se pitanje naknade zakupnine dela kućnog prostora u kojem zaposleni obavlja svoj rad. Izvesno je da poslodavci mogu ostvariti uštedu smanjivanjem površine poslovnih prostorija, zbog toga što određeni broj zaposlenih obavlja rad od svoje kuće. Da li u tom slučaju poslodavac duguje naknadu zakupnine kućnog prostora zaposlenom? Novija sudska praksa najvišeg švajcarskog suda („Bundesgericht” 4A 533/2018 od 23. 4. 2019. godine) staje na stanovište da se naknada dela zakupnine koja otpada na „homeoffice” duguje zaposlenom, ukoliko poslodavac nije obezbedio odgovarajući prostor za rad zaposlenome i ukoliko se rad u kontinuitetu obavlja od kuće, a da to nije bilo na zahtev zaposlenog. Interesantno je da ova sudska praksa nije vezana za uslove pandemije COVID-19, te je možemo uzeti kao smernicu za rad od kuće u uslovima kada je to u interesu poslodavca i nevezano za pandemijske mere. Sudske sporove po ovom, i svim mogućim drugim otvorenim pitanjima koja su u vezi sa radom od kuće, valja preduprediti dobrim partnerskim odnosom poslodavca i zaposlenog – zaključenjem ugovora koji bi na veoma detaljan način regulisao sva pitanja koja su, u konkretnom slučaju, od interesa za obe ugovorne strane.
