Šta nam ukazuje trend NPL-ova u poslednjih 5 godina?
Izvor: Jelena Jović Milentijević, Managing Director Serbia & Montenegro, EOS Matrix
Tema NPL-a izuzetno je aktuelna i atraktivna još od 2008. godine, kada se desio prvi susret javnosti sa nenaplativim potraživanjima izazvanim svetskom ekonomskom krizom. Svaki članak i vest u regionu, u poslednjih 14 godina licitira sa uspesima lokalne Narodne banke, sa trkom za smanjenje NPL pokazatelja i poboljšanjem aktive lokalnih banaka.
NPL nivo, zapravo, predstavlja meru kvaliteta portfolia banaka. U Srbiji zaista jeste na istorijski niskom nivou. Sprovođenje mera za rešavanje nenaplativih potraživanja zajedno sa rastom kreditne aktivnosti, dovelo je do značajnog popravljanja kvaliteta portfolia. Krajem decembra 2021. godine učešće NPL-a u ukupnim kreditima iznosilo je 3,49%. Ukoliko posmatramo 2015. godinu gde je taj nivo bio 22,25%, jasno je da je Strategija dala jasne rezultate i da je NPL smanjen za više od 18 p.p. tokom poslednjih 6 godina.
Međutim, prerano je za radovanje. Nizak nivo NPL ne pokazuje realnu sliku ukupnih problematičnih kredita. To je prepoznala i Vlada Republike Srbije.
U decembru 2018. godine usvojen je Program za rešavanje problematičnih kredita za period 2018. – 2020. Akcioni plan konkretizovao je polja daljeg fokusa na rešavanje problematičnih potraživanja izvan bankarskog sektora, gde poverioci čine državne institucije. Usvojen je, i do danas delimično realizovan, plan ustupanja potraživanja i/ili otpisa portfolia Agencije za osiguranje depozita, Fonda za razvoj i ostalih insistucija koje u svom portfoliu imaju veliki broj dužnika. Dosta je pomaka bilo u unapređenju stečajnog okvira, kao i u aktivnostima usmerenim ka prevenciji nastajanja i akumuliranja novih problematičnih kredita.
„Problematični krediti odlaze u zaborav”, „Srbija u vrhu među 17 zemalja regiona ”. Često vidimo ovakve naslove poslednje dve godine, krajnje optimistični, ali još uvek nema mesta za radovanje. Pored svih navedenih mera, realnost je da je ukupan nivo nerešenih problematičnih kredita i dalje izuzetno visok. Tu podrazumevamo deo portfolio koji je ostao u državnim insistucijama (procena je 2 milijarde evra), kompletan portfolio problematičnih kredita stanovništva koji nije rešen već je iz bilansa prebačen u vanbilans banaka (procena je više od 1 milijarde evra), kao i portfolio investicionih fondova koji su u poslednjih 5 godina kupili preko 3 milijarde evra dugova. Ukoliko ove cifre uporedimo sa ukupnim NPL-om (ispod 1 milijarde), jasno je da je problem mnogo veći od zvanične statistike.
Van fokusa je još jedan problem, koji se nalazi ispod radara javnosti. U poslednjih 12 meseci dva velika evropska NPL investiciona fonda su najavila da napuštaju lokalno tržiste, a neizvesna je i sudbina ostalih. Razlog njihovog povlačenja možda leži u rigidnosti Narodne Banke Srbije po pitanju liberalizacije tržišta i nemotivisanosti Banaka za dalje poboljšanje svog portfolio prodajom potraživanja.
Kada na to sve dodamo i očekivane posledice COVID 19 pandemije, višegodišnju zabranu prometovanja portfolia fizičkih lica, kao i pogoršanje kvaliteta bankarskih portfolia, bez NPL investitora spremnih da investicijama podrže likvidnost bankarskog sektora, možemo da očekujemo značajno pogoršanje tržišta spornih potraživanja.
