Slider

Hibridno radno mesto – prednosti i mane

Izvor: Business Intelligence Review

Radno mesto se menja, fizička kancelarija više nije bitna potreba za obavljanje poslovnih aktivnosti, a rad od 9-17h odumire. Tradicionalni način merenja uspešnosti rada u satima nije održiv, jer u novom svetu rada, uspeh se meri postignutim rezultatom.

 

Stručnjaci kažu da bi kompanije trebalo sa tretiraju svoj hibridni model organizovanja radnog mesta kao svaku stratešku poslovnu odluku, a ne kao tradicionalnu politiku ljudskih resursa.

 

Jedno je postalo potpuno jasno: došao je talas promena koje će način na koji radimo učiniti gotovo neprepoznatljivim.

Izvor: airswift.com
Izvor: airswift.com

Organizacije sa neograničenim podacima, otvorenim granicama, gde zaposleni i mašine rade uporedno, zahtevaju da se iznađe i implementira nov načini organizovanja i upravljanja procesom rada, zajedno sa novim pristupima zapošljavanju, razvoju kadrova i načinu angažovanja zaposlenih i saradnika.

 

Hibridno radno mesto definisano je kao poslovni model koji kombinuje rad na daljinu sa kancelarijskim radom. Pristup se može nešto razlikovati među organizacijama, ali uobičajeno uključuje stalno prisustvo ključnog osoblja u kancelariji, dok ostali zaposleni mogu slobodno dolaziti i odlaziti kako žele, u razumnom, obično okvirno definisanom vremenu.

 

Hibridno radno mesto generalno omogućava zaposlenima da prilagode posao svom životu, umesto da strukturiraju posao oko fiksnog radnog vremena provedenog u kancelariji.

 

Dok poslodavci stvaraju svoje hibridne modele radnih mesta, jedno pitanje je često na vrhu liste: Koliko često bi zaposleni trebalo da dođu u kancelariju?

 

Dok jedni zaposleni jedva čekaju da se pandemija okonča i da se sve vrati na staro, drugi prete otkazima ukoliko budu prmorani da se vrate na radno mesto na način kako je to bilo pre.

 

Uporedo, poslodavci uvode metrike za praćenje produktivnosti. Dok jedni uvode obavezan rad iz kancelarije ponedeljkom i petkom, drugi precizno definišu očekivane rezultate i ne haju mnogo za preraspodelu radnog vremena između rada na daljinu i iz kancelarije.

Izvor: airswift.com

 

Pored već dobro poznatih izazova na polju ljudskih resursa (razvoj digitalih veština, kolaborativni način upravljanja i privlačenje i zaržavanje talenata), konstantno se pojavljuju novi i novi izazovi uporedo sa revolucijom koja se odvija na polju radnog mesta.

 

Osnovna karakteristika ove “revolucije” je fleksibilnost u svakom smislu.

 

Kada se radi (vreme provedeno za radnim stolom nije jednako efikasnom radu); gde  se radi (iz kancelarije, od kuće ili tamo gde postoji konekcija) i kako se radi (podela poslova, upravljanje procesima, postavljanje rokova, praćenje učinka, fokus na rezultat).

 

 

Preispituju se politike godišnjeg odmora, prekovremenog rada, nagrađivanja, beneficija…

 

Jedan od velikih izazova je i izgradnja uspešne kompanijske kulture u novom radnom okruženju koja pre svega zahteva poverenje, fleksibilnost i filozofiju rada zasnovanu na rezultatima, a ne na vremenu provedenom na radnoj stolici. Kada se kompanija fokusira na rezultate tokom vremena, zaposleni osećaju tu fleksibilnost i dozvoljeno im je da imaju ravnotežu između posla i privatnog života, što na kraju dovodi do najboljih rezultata za njihov tim, a potom i za kompaniju.

 

Takođe, kod rada na daljinu, postoji povećana potreba za empatičnom i otvorenom komunikacijom kako od strane rukovodstva tako i među članovima tima. Saosećanje u komunikaciji omogućava zaposlenima da budu saslušani, da se osećaju cenjenim i da u celini budu produktivniji.

 

Hibridno radno mesto daje prioritet zaposlenom i podstiče jaču ravnotežu između posla i privatnog života. Hibridno radno mesto je takođe ekonomičnije radno mesto (smanjeni troškovi poslovnog prostora, nema ograničenja za zapošljavanje zaposlenih u određenim geografskim regionima, smanjeni troškovi prevoza…).

 

Naravno, hibridni model radnog mesta nije bez mana. Nemamo svi mi luksuz kvalitetnog pristupa internetu, dovoljno radnog prostora u kući ili porodično okruženje bez ograničavajućih porodičnih faktora. Takođe, postoji zabrinutost da će se zaposleni „viđeni“ u kancelariji smatrati da pružaju veći učinak. Zaposleni na daljinu mogu se osećati manje vidljivim od onih koji se redovno pojavljuju u kancelariji. Ovo bi moglo biti posebno problematično ako je u kancelariji prisutno rukovodstvo. Ako nije pravilno izvedeno, hibridno radno mesto bi moglo stvoriti podelu između onih koji rade u kancelariji i onih koji rade “na daljinu”. Zbog toga je važno osigurati da zaposlenima koji nastave da rade na daljinu, budu pružene iste mogućnosti za uspeh kao i onima koji se vrate u kancelariju.

 

Pandemija nas je osnažila da redizajniramo radno mesto i uvidimo mogućnosti da ga optimizujemo, ali da bi hibridno radno mesto bilo uspešno, ono mora biti dobro planirano i implementirano, a ne tretirano kao  eksperiment. Iako se hibridno radno mesto sada čini kao odgovor na privremeni problem (pandemija), ono je za većinu kompanija rešenje za budućnost – kreiranje radnog mesta koje ima za cilj da bude srećnije, zdravije i produktivnije nego što je sada.

NASLOVNA

O NAMA

AKTIVNOSTI

BUSINESS NEWS

PARTNERI I PRIJATELJI

GALERIJA

  • Mihajla Pupina 100, 11000 Beograd
  • office@bci.rs; prijava@bci.rs
  • 011/ 123-45-67; 064/123-4567

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Scroll to top