Branko Greganović: Finansiranje (investiranje u razvoj) inovativnih poslovnih modela

Još za vreme životnog veka naše dece, društva i ekonomije skočiće na novu razvojnu krivu. Skok iz postojeće na novu razvojnu krivu predstavlja neizbežnu promenu, koja će u nekom trenutku, i, u za čoveka kratkom periodu, uništiti kompanije koje se do tog trenutka nisu prilagodile posledicama nadolazećih tehnoloških promena. Netransformisane kompanije  nestaće s lica planete, kao što su pre 65 miliona godina nestali dinosaurusi, ili kao što je u prvoj polovini 20. veka nestala industrija trgovanja prirodnim ledom, nakon što je u 19. veku razvijena tehnologija veštačkog hlađenja. Postojeći poslovni modeli su zapravo već zombi poslovni modeli.

Definicija inovativnih poslovnih modela

Pre nego što otvorimo pitanje finansiranja i investiranja u inovacije, moramo da preciziramo na šta konkretno mislimo kada u daljem tekstu napišemo „inovativni poslovni modeli“. Krenimo od definicije „poslovnog modela“ i odmah konstatujmo da pojam ni u stručnoj literaturi, ni u javnoj upotrebi nije jednoznačno definisan. U različitim kontekstima se koriste različite i često međusobno neuporedive definicije. U ovom tekstu „poslovni model“ definisaćemo kao skup izabranih elemenata poslovne strategije kompanije koji kompaniji na duži rok obezbeđuju održiv nivo konkurentnosti i profitabilnosti. U tom smislu, strateški važan element poslovne strategije može da bude bilo koji od elemenata poslovnog modela koji kreira vrednost za klijente kompanije i ne može efikasno da se kopira od strane konkurenata, npr. određena karakteristika proizvoda, izuzetno korisničko iskustvo, dostup do određenih segmenata klijenata, efikasnost lanca nabavke, kvalitet liderskog tima, superiorna tehnološka i organizaciona rešenja. Iz izabrane definicije poslovnog modela proizlazi dase pojam „inovativni“ u ovom kontekstu odnosi na sposobnost kompanije da u svoj poslovni model integriše sva savremena tehnološka rešenja i na taj način sebi omogući konkurentnost i profitabilnost i u promenjenim društvenim i ekonomskim uslovima Ekonomije 4.0.

Kada u nastavku pišemo o inovativnim poslovnim modelima mislimo pre svega na „future-proof“ elemente poslovnog modela, zasnovane na promišljenom korišćenju savremenih znanja i tehnoloških rešenja, ali pri tom nećemo da zaboravimo da se u nekim diskusijama na tu temu u „inovacije“ uključuju i druga unapređenja u poslovanju kompanije, koja nemaju obeležja savremenih tehnologija ili strateških izmena poslovnog modela.

Dva osnovna oblika finansiranja

Pre nego što uđemo neposredno u pitanje finansiranja moramo da podsetimo da se kompanije u osnovu finansiraju samo na dva načina: kreditom ili vlasničkim kapitalom. Svi ostali oblici finansiranja predstavljaju neki od hibridnih oblika kredita i kapitala. Za potrebe ovog teksta, te hibridne oblike tretiraćemo kao oblike vlasničkog kapitala, jer se oni po pravilu pretvaraju u vlasničke instrumente ili vlasnička prava, u slučaju da kompanija nije sposobna da ispunjava svoje dužničke obaveze.

Osnovna razlika između kredita i kapitala je u tome da ugovorne obaveze iz dužničkih instrumenata finansiranja moraju bezuslovno da se ispune bez obzira na tekuće poslovne rezultate, njene razvojne planove i stanje na tržištima na kojima kompanija posluje. Za razliku od kreditnih obaveza, ugovorne obaveze iz vlasničkih instrumenata finansiranja ispunjavanju se na osnovu posebne odluke vlasnika i u zavisnosti od poslovnih razultata, njenih razvojnih planova i stanja na tržištu. Iz navedenog proizlazi da su vlasnici izloženi većem riziku od poverilaca i da su zato i bolje nagrađeni: traženi prinos na vlasničke udele (povećanje vrednosti uloga i isplata dividendi) jeste, zato, uvek bitno veći od traženog prinosa na kredite (kamatne stope).

Odnos rizika i prinosa

Iz razlike u prirodi ugovornih odnosa proizlazi i zaključak da investitori u dužničke instrumente ulažu u projekte sa manjim rizikom od investitora u vlasničke instrumente, što znači da su obaveze kompanije po ugovoru o kreditu mnogo strože od obaveza po ugovoru o kupoprodaji vlasničkih udela. Poverioci imaju mnogo manje rizičan apetit od vlasnika, zato se kreditima finansiraju poslovne inicijative s nižim nivoom rizika, dok projekti višeg ili jako visokog nivoa rizika traže preovlađujuće finansiranje u udelima vlasničkog kapitala.

Navedeno pravilo ilustrovano je u grafiku. Ako iznos duga u strukturi finansiranja kompanije merimo raciom duga i kapitala (leveridž), onda će leveridž da se smanjuje s rastom rizičnosti poslovnih inicijativa, a iznad određenog nivoa rizičnosti poverioci neće uopšte više biti spremni da investiraju u kompaniju (nulta tačka).

Finansiranje sa stanovišta kompanije koja želi da razvije inovativne elemente svog poslovnog modela mora da polazi od logike investitora i realne procene rizičnosti ulaganja u inovativne poslovne modele. Koliko god to zvučalo logično, ili čak očito, u praksi se redovno dešava da očekivanja i pristup kompanija nisu u skladu sa objektivnom logikom razmišljanja investitora, kako poverioca, tako i investitora u vlasnički kapital, pa je to često razlog za gubljenje dragocenog vremena u fazi finansiranja inovativnih poslovnih inicijativa ili čak za neuspeh u pokušaju finansiranja inovativnih rešenja.

Inovativne poslovne inicijative su visoko rizične

Uzimajući u obzir gore obrazloženo, osnovna polazna tačka strategije finansiranja inovativnih poslovnih modela mora da bude svest o činjenici da je inovativnost predloga sinonim za njihovu rizičnost. Inovativni predlozi su po definiciji inicijative visokog rizika iz bar dva razloga:

• Radi se o novim poslovnim idejama koje do sada nisu bile proverene u praksi i čiji rezultati su zato neuporedivo neizvesniji od rezultata proverenih poslovnih praksi.

• Uspešna implementacija novih poslovnih rešenja ne zavisi samo od kvaliteta konkretnog rešenja, nego i od efikasne podrške celog ekosistema promena niza drugih elemenata na tržištu, bez kojih implementacija konkretne inovacije nije moguća.

Svest i razumevanje visokorizične prirode inovativnih poslovnih modela dovodi nas do zaključka koji nije popularan ni kod menadžmenta, ni kod vlasnika kompanija koji žele da ulože u inovativne projekte: inovativni poslovni modeli se finansiraju pre svega, a često i isključivo, povećanjem vlasničkog kapitala. Iz navedenog proizlazi da strategija finansiranja inovativnih poslovnih modela mora da bude usmerena pre svega na investitore u vlasničke instrumente, a ne na investitore u dužničke instrumente finansiranja, poput komercijalnih banaka.

Značaj starosti kompanije za procenu rizičnosti finansiranja

Kada razmatramo finansiranje inovativnih poslovnih modela moramo u razmatranje da uključimo još jednu dimenziju, koja igra značajnu ulogu u analizama koje investitori koriste pri proceni rizika investicije i donošenju svojih odluka. Percepcija i procena rizika investitora zavise i od toga da li u inovacije ulaže novoosnovana kompanija (tzv. startap kompanija) ili starija kompanija sa dugogodišnjim iskustvom i ugledom na tržištu:

• Činjenica da u inovativni poslovni model želi da uloži nova kompanija, dodatno povećava percepciju i procenu rizičnosti predloga i na taj način dodatno smanjuje mogućnost finansiranja zaduživanjem.

• Ako u inovativni poslovni model ulaže kompanija sa dugogodišnjim iskustvom, procena investitora zavisiće od toga koliki deo dosadašnjeg poslovnog modela se menja: ako se radi o inkrementalnoj promeni, koja ne utiče na materijalni deo novčanih tokova kompanije, onda se percepcija i procena rizičnosti neće bitno promeniti, ali ako inovativne promene utiču na veliki deo budućih novčanih tokova, onda kompanija može da očekuje pristup koji će više da liči na razmatranje predloga startap kompanije, nego na analizu etabliranog preduzeća.

Tabela u nastavku ilustruje gorenavedene zaključke: ako u inovacije ulaže nova kompanija, ona može da računa samo na finansiranje vlasničkim kapitalom; ako u inovacije ulaže etablirana kompanija, onda odluka investitora zavisi od očekivanog uticaja inovacija na buduće novčane tokove kompanije, ali ako se radi o materijalnoj promeni poslovnog modela, ni etablirana kompanija neće moći da računa na to da će ulaganja moći da finansira većim iznosima kredita.

Banke nisu napravljene za finansiranje visoko rizičnih projekata

Uprkos navedenim argumentima o visokoj rizičnosti inovativnih poslovnih inicijativa, posebno kada se radi o startapovima, u stručnoj i opštoj javnosti se često otvara pitanje finansiranja inovativnih inicijativa pomoću kredita, a posebno pomoću kredita banaka. Pod pritiskom diskusija u javnosti, čak i same banke s vremena na vreme obećavaju, ili stvaraju utisak da su spremne da ponude kreditiranje ulaganja u savremene tehnologije i inovativne poslovne modele, čak i kada se radi o ulaganjima startap kompanija.

Interes kompanija za finansiranje ulaganja u inovativne projekte je potpuno razumljiv, ali za finansijsku stabilnost ekonomije izuzetno je značajno da u poslovnoj praksi prevlada svest i razumevanje da finansiranje inovativnih poslovnih inicijativa pomoću kredita u osnovi nije održivo i da neizbežno vodi u stečajeve kompanija koje pokušaju tako nešto, a potencijalno i u destabilizaciju celog bankarskog sistema.

Banke su napravljene tako da mogu da daju kredite, pre svega niskorizičnim klijentima, i da svoju profitabilnost grade na naplaćivanju kamatnih stopa koje su bitno niže od traženih prinosa na vlasnički kapital. Finansijska struktura bilansa banaka, a pre svega njihova izuzetno velika zaduženost (veliki leveridž) koji je neizostavni deo njihovog poslovnog modela, bankama praktično ne dozvoljava preuzimanje rizika velikih oscilacija u poslovnim rezultatima dužnika. Za prihvatanje rizika velikih oscilacija u poslovanju kompanija, oscilacija koje su svojstvene i ulaganjima u inovativne poslovne modele, jeste kroz istoriju razvijena pravna i finansijska struktura vlasničkih udela.

Finansiranje inovativnih poslovnih modela traži razvijene odnose sa posebnom vrstom investitora

Kompanije koje planiraju ulaganja u inovativne poslovne modele moraju svoju strategiju finansiranja da prilagode rizičnom profilu inovativne inicijative i kompanije koja je odlučila da u nju investira. To pre svega znači da svoju strategiju finansiranja ne smeju da ograniče na banke, nego moraju što veći deo svog vremena i energije da ulože u razvoj odnosa sa investitorima koji ulažu u vlasničke udele inovativnih kompanija.

Banke moraju, i u tim projektima, svoje klijente da podrže kreditima u okvirima onoga što im omogućava priroda njihove finansijske strukture i poslovnog modela, ali uz to i podizanjem svesti i znanja svojih klijenata o načinu finansiranja inovativnih poslovnih modela i podrškom u pronalaženju investitora koji preuzimaju rizik ulaganja u inovativne poslovne inicijative.

Bilo bi lakonski i cinično da ovaj tekst završimo, a da ne primetimo da je dostup kompanija iz Srbije do te vrste investitora izuzetno ograničen i da je to velika prepreka razvoju inovativnih poslovnih modela naših kompanija. Kompanije iz Srbije mnogo teže dolaze do sredstava potrebnih za investiranje u promenu svojih poslovnih modela od njihovih partnera i konkurenata iz razvijenih država. Iz te činjenice proizlazi velika odgovornost poslovnih banaka, cele poslovne zajednice, i na kraju i države za to da se podrži razvoj i dostup do domaće i međunarodne zajednice investitora specijalizovanih za investicije u razvoj savremenih tehnologija i poslovnih modela.

Investitori koji ulažu u inovativne poslovne modele predstavljaju potpuno odvojen i specijalizovan segment investitora. Najznačajnije vrste investitora u tom segmentu u skladu sa evropskim zakonodavstvom ubrajaju se u tzv. alternativne investicione fondove. Veliki korak u pravom smeru urađen je prošle godine, kada je i u Srbiji preuzeto evropsko uređenje u toj oblasti usvajanjem zakona o alternativnim investicionim fondovima. Zakon o AIF je legitimizovao i legalizovao delovanje najvažnijih oblika investitora i na našem tržištu.

U ovoj grupi investitora najčešće se pominju sledeće grupe investitora:

• Fondovi preduzetničkog kapitala (venture capital funds) jesu najvažniji i najuticajniji oblik investiranja u inovativne poslovne modele, uključujući i u startap kompanije. Srpski zakon o AIF predviđa i taj institucionalni oblik investiranja.

• Porodica i prijatelji (friends & family) jeste grupa koja je jako značajna, pre svega u ranim fazama razvoja inovativnih poslovnih modela, kada se prve i najvažnije ideje, kao što znamo, često razviju u garažama porodičnih kuća roditelja preduzetnika osnivača kompanija.

• Poslovni anđeli (angel investors) su imućni pojedinci specijalizovani za tu vrstu investiranja. Često se radi o osobama koje su i same preduzetnici i u prošlosti su uspešno unovčili jedan ili više svojih projekata.

• Porodične kancelarije (family offices), kao što im ime kaže, upravljaju sredstvima imućnih porodica.

• Crowdfunding platforme. Ovo je novi, ali u mnogo čemu već provereni, način finansiranja inovativnih projekata i strartap kompanija zasnovan na ideji ulaganja izuzetno velikog broja malih investitora iz celog sveta. Upravo je počela da radi i prva takva platforma u Srbiji – Ventu. rs, izuzetno dobrodošla inicijativa ekipe iz BDO Srbija u saradnji sa partnerima iz Europe.

• Fondovi privatnog kapitala (private equity funds) ne investiraju u startapove i najrizičnije projekte, ali se uključuju u određene projekte u kasnijim fazama razvoja inovativnih poslovnih modela. I ta vrsta investitora je prepoznata u zakonu o AIF.

• Fondovi preduzetničkog kapitala (venture capital funds) su najvažniji i najuticajni oblik investiranja u inovativne poslovne modele, uključujući i u startap kompanije. Srpski zakon o AIF, po uzoru na međunarodnu praksu predviđa i taj institucionalni oblik investiranja.

I na kraju, ali ništa manje važno, u ovom segmentu investiranja su već duži niz godina aktivne i međunarodne finansijske organizacije, koje u svojim strategijama investiranja pripisuju posebnu važnost finansiranju ulaganja u istraživanje i razvoj, savremene tehnologije i inovativne poslovne modele:

• EBRD (www.ebrd.com) i EIB Group (European Investment Bank www.eib.org i European Investment Fund www.eif. org) razvile su svaka svoj program ulaganja u inovacije podržane programom ulaganja u istraživanja i inovacije Evropske unije nazvanim Horizont 2020 https:// ec.europa.eu/programmes/horizon2020/. U okviru njihovih programa, na raspolaganju su krediti, garancije i investicije u vlasnički kapital za kompanije svih veličina, od mikropreduzeća do velikih međunarodnih korporacija koje ulažu u istraživanje i razvoj novih tehnologija i poslovnih modela.

• International Financial Corporation (IFC) www.ifc.org, članica Grupe svetske banke, jeste pionir ulaganja u razvoj privatnog sektora na strani međunarodnih finansijskih organizacija i raspolaže nizom odgovarajućih programa finansiranja, a posebno je prisutna u delu ulaganja u vlasnički kapital inovativnih kompanija pomoću fondova preduzetničkog kapitala (venture capital funds).

Značaj pristupa srpskih kompanija sredstvima svih gorenavedenih investitora zaista ne može da se prenaglasi. Sredstva koja mogu da odvoje banke za namene finansiranja ulaganja u savremene tehnologije i inovativne poslovne modele ni u kom slučaju neće biti dovoljna za ono što je srpskoj ekonomiji potrebno da isprati revolucionarne promene prelaska u Ekonomiju 4.0.

Na bankama, kao vodećim institucijama srpskog finansijskog sistema i savetnicima od poverenja domaćih kompanija, ali i na celoj poslovnoj zajednici i srpskoj državi leži odgovornost da se domaćoj privredi omogući slobodan i efikasan pristup sredstvima i profesionalnoj podršci investitora u savremene tehnologije i inovativne poslovne modele i u tom okviru posebno do domaćih i inostranih fondova preduzetničkog kapitala (venture capital funds).