Ana Mirković: Emocije u digitalnoj komunikaciji
Ana Mirković, CEO & CO-FOUNDER, Digital Communications institute
Emocionalne reakcije javljaju se spontano, automatski kao naša reakcija na neke spoljašnje ili unutrašnje okolnosti. Iako imamo ustaljen repertoar reakcija kojima reagujemo u različitim situacijama (što naše ponašanje čini prilično predvidivim i doslednim), postoji i onaj momenat u kome je nešto specifično baš za pojedinca, a po čemu se on razlikuje od svih ostalih.
Komunikacija je proces razmene ideja, informacija, emocija. Nikada u istoriji ljudskog roda komunikacija nije bila tako složena, uzbudljiva i dinamična, njena analiza teža, a potreba za izučavanjem izraženija. Digitalna komunikacija, baš kao i komunikacija uopšte, ima vrednost ukoliko pošiljalac poruke definiše pravu poruku za pravog primaoca, odabere pravi kanal komunikacije i pravo vreme, a sve u cilju da poruka bude adekvatno primljena i razumljiva. I da izazove pravu emociju.
Internet je potpuno promenio svet. Imamo ogroman resurs sa neiscrpnom bazom informacija, neograničenim mogućnostima da ih bude više, sve je povezao, umrežio i učinio da sve i svako bude “na klik” daleko. Sa druge strane, internet je dao priliku svakom pojedincu da poseduje ogromnu moć, jer ako je vreme novac, a informacija – moć, svi danas imaju priliku da ovladaju svetom. Dovoljno je imati dobru ideju, pametno definisati ciljeve, a korišćenje resursa na pravi način – čini ciljeve ostvarivim.
Kao posledica ovakvog interneta, komunikacija je ubrzana do maksimuma. Malo šta se toliko promenilo u poslednjih 20 godina kao što je komunikacija promenjena. A kao posledica te promene, promenjena je naša percepcija, potom ponašanje svih nas. Promenjen je svet.
Digitalna komunikacija je do maksimuma ubrzala model komunikacije na način da se mnogo poruka šalje u svakom trenutku širokoj javnosti putem mnogo digitalnih kanala komunikacije, a o tome na koji način primljene poruke utiču na percepciju, stavove i ponašanje primaoca – dobijamo instant povratne informacije u svakom trenutku.
Digitalna komunikacija je postala tema pojavom društvenih medija (mreža), a danas je ona fenomen čijoj analizi se posvećuje mnogo vremena. Ovaj oblik komunikacije je stalan, neprekidan (permanentan), dvosmeran i višesmeran, vrlo intenzivan i podrazumeva povratnu informaciju u vremenu u kojoj se poruka šalje (po ovome je veoma sličan direktnoj komunikaciji), neograničen po dometu, a ukoliko se pravilno definiše ciljna grupa, pažljivo odabere poruka i napravi dobar izbor kanala komunikacije – efekti digitalne komunikacije su maksimalni.
Digitalne mreže otvaraju čoveku nove mogućnosti (oblike) i obrasce doživljavanja. Globalna je mreža indikativno slična našem nervnom sistemu. Ona omogućuje brzi protok impulsa, iz i kroz različita područja organizma zemaljske kugle. Pored toga što globalna mreža simulira nervni sistem, ona na njega značajno i utiče. Granice tog globalnog uticaja još nisu istražene.
Danas surfovanjem zaranjamo u veliku razmenu misli i doživljaja. Ono za šta nam je pre pojave interneta trebalo mnogo vremena, godine poređenja i analize mišljenja i doživljaja nekog fenomena, danas nam je dostupno gotovo u trenutku i sve informacije su nam na dlanu. Znanje postaje merljivo, uporedivo, razmenjivo, planetarno dostupno, ali neretko i instrumentalizovano.
Čovek je danas mnogo aktivniji u traganju za informacijama i nije spreman da pasivno prima informacije. Naša uloga je sada proaktivnija, a značaj definisanja ličnih prioriteta je u tome što potpuno boji naše aktivnosti traganja. Mi više ne pratimo događaje pravolinijski – od početka do kraja, već istražujemo realnost i svaku vest u skladu sa sopstvenom znatiželjom.
Sa druge strane, internet i društveni mediji su dali priliku svakom da postane neko, i mnogi ljudi su, svesni toga, iskoristili ovaj medij da kreiraju veliku snagu svog personalnog brenda. Ukoliko kreiramo pravu poruku, targetiramo pravu ciljnu grupu, odaberemo pravi kanala komunikacije i u pravo vreme pošaljemo poruku – neograničene su mogućnosti za uticaj svakog pojedinca. Ovo daje snagu pojedincu, ali takođe daje krila i pratiocima te osobe jer se oni osećaju privilegovano što mogu direktno da prate misli i stavove njima važnih ljudi.
Danas svaki stanovnik planete ima priliku da kreira sopstveni medij i da adekvatnom strategijom i taktikom animira ogromnu javnost. To daje moć pojedincu, a sa druge strane povećava i odgovornost. U ovom trenutku, povećan je uticaj onih ljudi koji su shvatili snagu novih medija i iskoristili je za komunikaciju sa zainteresovanim javnostima.
Svaka informacija se najlakše i najlepše prenese na krilima emocije
Hoće li u komunikaciji biti pobuđene lepe i pozitivne emocije ili teške negativne emocije zavisi od namere onoga koji neku poruku kreira, od trenutnog stanja osobe (da li ima nakupljenih emocionalnih naboja) i specifičnim komunikacijskim okolnostima (razumevanju, sadržaju komunikacije, stavovima o osobi s kojim komuniciramo, nameri).
Kada korisnici digitalnih aplikacija, platformi i društvenih mreža dožive poruku koju im šaljemo kao irelevantnu, frustrirajuću ili ugrožavajuću, aktiviraju se različiti odbrambeni mehanizmi:
- povlačenje (prekid kontakta sa sagovornikom, emocionalno isključenje – unfollow na mrežama)
- represija (potiskivanje neugodnih doživljaja i emocionalnih impulsa)
- negativizam (pasivan otpor i odbijanje svih aktivnosti)
- projekcija (pripisivanje vlastitih nedostataka drugome kako bi sebe opravdali)
Nasuprot tome, kada informaciju prenesemo pravom korisniku, u pravo vreme, putem pravog kanala i na pozitivan način – otvara se kanal dvosmerne i višesmerne komunikacije u kojoj se čujemo i razumemo, razmenjujemo relevantne poruke i u tome uživamo.
Svrha emocija je zadovoljenje neke naše potrebe, a da bi prava potreba bila zadovoljena, moramo znati koja je to potreba i moramo je komunicirati kako bi i mi sami ali i naša okolina mogla tu potrebu zadovoljiti.
Svi osećamo emocije, a vrlo malo nas govori o emocijama. Jedna od grešaka i blokada uspešnog komuniciranja emocija je pretpostavka da razgovor o emocijama mora biti dug, “tugaljiv”, melodramatičan i, uglavnom, neprijatan za onoga ko vas sluša. A, zapravo, nije tako. Jedan od znakova emocionalne pismenosti je sposobnost izražavanja emocija kratkim, prostim rečenicama (“Tužna sam”, „Zaljubljena sam“, “Ljuta sam”, “Srećna sam”).
Za kraj, želim samo da podsetim da značenje komunikacije određuje onaj ko prima poruku, a za uspeh komunikacije odgovoran je onaj ko poruku šalje. A i jedni i drugi su tu da podele emociju i omoguće da „zaigraju leptirići u stomaku“.
