Aktivni privredni subjekti u Republici Srbiji

U januaru 2021. godine, u Srbiji posluje 400.646 privrednih subjekata, od čega su 70% preduzetnici. To je za 9879 privrednih subjekata više nego na početku 2020, što znači da kriza izazvana pandemijom COVID 19 nije u celini negativno uticala na interesovanje za poslovanje u Srbiji.

Tokom 2020. godine, najviše novoosnovanih privrednih društava je u delatnosti trgovine na veliko, računarskog programiranja i izgradnje stambenih i nestambenih zgrada. Najveći broj novoregistrovanih preduzetnika je u delatnosti ugostiteljstva, poslovnog savetovanja i frizerskih i kozmetičkih salona, a istovremeno je i najviše brisanja iz registra bilo u ovim delatnostima. Ipak, tokom 2020. godine, najveći broj preduzetnika (1649) obrisano je u delatnosti računarskog programiranja, dok se u ovoj delatnosti u istom periodu novosnovano 863 privredna društva, što bi moglo značiti da ova delatnost pretežno prelazi u formu privrednih društava.

Novoregistrovani i izbrisani privredni subjekti

U 2020. godini, smanjen je trend registrovanja novih preduzetnka (u 2019. godini 37.160 novoosnovanih), te je 25% manje novoosnovanih u odnosu na 2019. godinu, dok je broj novoosnovanih privednih društava zadržao sličan trend (u 2019. godini 9.157 novoosnovanih).

U 2020. godini, obrisano je iz registra ukupno 30.034 privredna subjekta, od toga po službenoj dužnosti, zbog prindune likvidacije ili blokade računa, duže od 2 godine, 11.665 (5.797 privrednih društava i 5.868 preduzetnika).
U poredjenju sa 2019. godinom to je znatno manje, jer je u 2019. godini obrisano ukupno 50.756 privrednih subjekata i to 27.163 privrednih društava (24.380 po službenoj dužnosti) i 23.593 preduzetnika (5.315 prema zahtevu NBS zbog blokade računa duže od 2 godine).

Značajno povećanje  u 2020. godini se beleži u broju zahteva preduzetnika za početak prekida obavljanja delatnosti (I-XI 2020) 36.256, u poređenju sa 2019. godinom kada je bilo ukupno 10.315 zahteva preduzetnika. To je još jedan pokazatelj da su preduzetnici u najvećoj meri pogođeni teškim uslovima poslovanja izazvanih pandemijom.

Projekcije rasta

Prema najnovijim projekcijama MMF-a koje uzimaju u obzir izuzetnu neizvesnost u pogledu sprovođenja masovne vakcinacije, ali i nove talase i mutacije virusa, predviđa se da će globalna ekonomija porasti 5,5% u 2021. i 4,2% u 2022. godini.

Nakon teškog kolapsa svetske privrede tokom 2020. godine i smanjenja globalnog rasta od -3,5 procenata, predviđa se da će snaga oporavka značajno varirati među zemljama u zavisnosti od dostupnosti zdravstvenih usluga, efikasnosti državne pomoći privredi, izloženosti prelivanju iz drugih zemalja i strukturnih karakteristika privrede.

Posebno je teška situacija u zemljama u razvoju koje iako beleže niži pad i brži oporavak privrede, u odnosu na svetski prosek, u krizu su po pravilu ušle sa visokim stepenom zaduženosti, koja se tokom pandemije intenzivirala, te im predstoji restruktuiranje dugova, kako bi obezbedile tekuću likvidnost privrede i makroeknomsku stabilnost dok se ne auliraju negativni efekti izazvani pandemijom.

Prema projekcijama MMF za Srbiju, pad u 2020. godini iznosi -2.5%, a prognoza za 2021. godinu je 5.5% što je ispod proseka projektovanog kretanja BDP-a za zemlje u razvoju.