Agilnost i interakcija u “nekim novim pravilima“ sektora finansija
Slobodan Žepinić, ekspert za finansije
U školama su nas učili kako da ’’igramo igru’’ i odrastali smo misleći da će pravila igre ostati ista dok se budemo prvi put zapošljavali, osnivali porodicu, odgajali decu, napredovali u poslu, ispraćali decu iz kuće i odlazili u penziju. Sada sam siguran samo u jedno: ’’ ko zna šta nas još čeka’’.
Finansijski sektor je veoma vredno radio tokom pandemije, mnoge kompanije su uvodile nove ERP (finansijske poslovne sisteme) ili unapređivale postojeće, morali smo se brzo uskladiti sa ’’new normal’’ i osmisliti kako može sve funkcionisati a da ne idemo na posao, pomagali smo kolegama u IT-u da se online prodaja uskladi sa poreskim propisima, bavili se usklađivanjem propisa koji se dešavaju konstantno (PDV promene, e-fakturisanje, uvođenje ili poboljšanje e-commerce tj. online poslovanja, GDPR, promene u podnošenju poreskih prijava, uvođenje IFRS 16…), vanredno izveštavali i pripremali forecast-e, obezbeđivali dodatna finansijska sredstva za likvidnost i obrtna sredstva i pravili planove ’’b’’ i ’’c’’ ukoliko plan ’’a’’ ne bude ostvaren…
To se sve dešavalo uz redovne poslove koje smo imali a mnoge kompanije su zbog same krize morale optimizovati poslovanje i veoma često finansijski sektor je bio na udaru pa se optimizacija (smanjenje broja zaposlenih) veoma često dešavala u samom finansijskom sektoru.
Poznati svet koji je postojao do 2020. godine je nestao munjevitom brzinom i suočavamo se sa nekom novom zbunjujućom realnošću u kojoj važe neka nova pravila (mada ako malo razmislimo korona je ustvari samo ubrzala stvari i donela neki novi svet pred nas mnogo pre nego što smo mi očekivali i jednostavno nismo imali vremena da sespremimo za njega). Ono što je definitivno – svaki kraj obeležava nastupanje neke nove stvarnosti koja otvara mnogo mogućnosti.
E sad, naš zadatak je bio i ostao da naš posao obavimo delotvorno i na vreme. Međutim, posao koji smo radili se promenio i ono što je juče bilo dovoljno – danas definitivno nije.
Razvoj tehnologije je promenio stare navike i način života, donoseći novine koje treba primeniti u kući, na poslu i u kompletnom životnom okruženju.
Zadatak broj jedan je da budemo korisni kompaniji, zaštitimo kompaniju od raznih rizika i pružimo podršku svim kolegama a posebno onima koji se bave biznisom i donose novac u firmu i da kad god je moguće naš posao obavimo delotvorno i na vreme.
Ono što će u narednom periodu biti potrebno je da budemo produktivniji i efikasniji (tako što ćemo unaprediti naše tehničke karakteristike unapređujući naše znanje iz MS Office paketa), praviti izveštaje u BI tool-u (ili naći nekoga ko će to uraditi za nas), ERP-ijeve (SAP, Navision, JD Edvards…). Moj predlog je da se automatizuju koliko god je moguće mesečni, kvartalni i godišnji izveštaji – za takve stvari treba angažovati uglavnom programere i to ne bi trebalo da nam predstavlja problem jer ROI za takve investicije je veliki iako ga je ponekad teško objasniti i obrazložiti menadžmentu.
Potrebno je takođe i pre gore navedenog revidirati sve izveštaje i sve ono što radimo i funkcionalno optimizovati procese jer veoma često nešto radimo po navici a i ne zapitamo se da li je to i dalje nekome potrebno i kome…
Moramo da učimo da komuniciramo efikasnije sa kolegama u sektoru ali i van sektora, da budemo otvoreni i pitamo kolege šta očekuju od nas i kako misle da im mi možemo pomoći da urade svoj posao bolje i da donose kvalitetnije odluke u poslu.
S obzirom da će finansijski sektor sve više biti uključen u projekte u okviru kompanije (veoma često ćemo i voditi projekte) shvatio sam da je neophodno da usavršavamo project management sposobnosti i usvajamo nove metodologije (agile methodolgy, scrum methodology i druge nove metodologije koje se koriste u projektnom menadžmentu) i da je potrebno više vremena posvetiti planiranju i organizaciji poslova i projekata.
Ono što je primetno u finansijskim sektorima je da mnogo radimo a malo komuniciramo o svemu što radimo jer ’’nemamo vremena za to’’.
Potencijalno rešenje bi moglo biti da samoinicijativno organizujemo redovne sastanke (u okviru tima i sa drugim timovima) i obaveštavamo i uključujemo kolege (u našem sektoru a takođe i u drugim sektorima) o projektima koje vodimo i poslovima na kojim trenutno radimo jer mnogi sektori nisu svesni šta mi radimo i čime se bavimo i šta to znači za njih. Naravno, potrebno je da znamo šta se dešava u drugim sektorima i šta druge kolege rade i šta razvijaju jer možda možemo i pomoći a i ako ne možemo – siguran sam da će nam te informacije značiti.
Sad se postavlja pitanje kada i kako raditi na svom unapređenju kada smo ophrvani obavezama na poslu, radimo prekovremeno i imamo mnogo privatnih obaveza, hobije a dan traje samo dvadeset četiri časa.
Ja sam lično imao ovaj problem i pričao sam sa ljudima koji bi mi mogli pomoći (ljudi koji imaju više obaveza od mene, mentori, psiholozi…) i došao sam do zaključka da treba da smanjim apetite i da izaberem jednu do dve stvari u jednoj godini (potpuni fokus) na kojoj želim da radim i da svaki dan radim na njima po 20 do 30 minuta a da nedeljom odmorim od njih.
Nakon tri meseca sam primetio pomake i poboljšanje i shvatio sam da sam uspeo da podignem jednu ličnu osobinu na viši nivo.
Ukoliko uspem da u naredne tri godine poboljšam svoje sposobnosti na 3 do 5 polja – to je značajan pomak za mene ali i za kompaniju u kojoj radim i smatram da je upravo ovaj pristup rešenje kako na privatnom nivou tako i na kompanijskom nivou jer malim ali upornim koracima možemo napraviti velike promene.
