Slider

Zdravlje i pandemija. Šta nam se to desilo?

Dr Jasmina Knežević, Generalni direktor i osnivač, Bel Medic

Došla su vremena kada je globalno zdravlje ušlo u fokus svakog stanovnika ove planete. Bez obzira na kojem kraju planete živite, koje ste boje kože ili statusa u društvu, dan vam počinje sa istim pitanjem i istom brigom a to je, koliki je broj obolelih od corone u današnjem danu i kakve će se mere preduzeti. U danu se ruše ili menjaju svi naši poslovni i privatni planovi. Do skora smo mislili da zdravlja nema bez puno novca i uspešne ekonomije, ali sada počinjemo svi da shvatamo da u stvari bez zdravih ljudi, očuvane prirode i biološke ravnoteže, nema ekonomskog napredka i opstanka.

 

Napredak privrede i pojava 4-te industrijske revolucije nisu bili praćeni sa paralelnim napretkom u promeni svesti ljudi. Postali smo previše samouvereni i neoprezni prema rezultatima svog ogromnog napretka i evo kao posledicu svega toga priroda nam u obliku pandemije sa novim corona virusom, uzvraca udarac i ozbiljno opominje.

dr Jasmina Knezevic (2)

Ova pandemija nam se desila u trenutku kada su nauka i nove tehnologije toliko napredovale da se životni vek jako produžio. U našoj zemlji očekivani životni vek je za muškarce 73 godine, a za žene 78 godina, a kod švedjana i islanđana 83 godine. To je dovelo do toga da naša planeta sada ima 7,8 milijarde i da će uskoro ako ovako nastavi da raste broj, 2056 godine biti 10 milijardi ljudi na planeti. Da li će i koliko ce ova pandemija sa korona virusom uticati na ove projekcije broja ljudi na planeti, ostaje samo da nagađamo.

 

Razorna pandemija nam se dešava upravo na vrhuncu procvata četvrte indrustrijske revolucije, koja nam je donela mnoga dostignuća, od robotike, genetskog inžinjeringa, veštačke inteligencije, blokchain tehnologije, do 3D bioprintinga organa, operacija na daljinu i mnogo toga drugog.

 

Da bi razumeli šta nam našu sadašnju situaciju bilo bi dobro da sagledamo trenutak u kom se nalazi nauka i medicina sada. Najveće dostignuće svih vremena, koje je promenilo tok medicine i nauke, desilo se 2003 godine. Tada je dešifrovan ljudski genetski materijal, genom, a samim tim dešifrovan je genski materijal svakog živog bića od biljke, virusa, bakterije, insekta, životinje, pa čak recimo i možemo znati genski kod kancerske ćelije svakog obolelog pojedinca.

 

Drugi revolucionarni pronalazak koji je promenio svet i medicinu, a nastavak je ovog najvećeg pronalaska genoma, desio se 2012. godine kada je pronađen biološko sistema CRISPR koji može da skenira gen i da nam kaže gde su geni koji su nam interesantni i da sa proteinom, Kas 9 (molekularne makaze), iseče deo gena koji nas interesuje i da ga prebaci na neko drugo mesto ili u drugu ćeliju bilo kog živog organizma.

 

Ovo otkriće je dalo čovečanstvu “alat” sa kojim može da stvara cuda. Zahvaljujući ovome, mnoge bolesti su postale izlečive. Više se ne daje svim malignim bolesnicima ista hemioterapija koja moze da bude agresivna i za zdrave ćelije, već samo onima čiji kancer poseduje receptor za taj lek. Evo jos jednog primera, gde su naučnici promenili genetski kod zeluca komarca i on vise nije dobar domaćin za parazit koji izaziva malariju i na taj nacin onemugućili da se bolest širi. Tako će biti sačuvano 500.000 života godišnje koji inače umiru od ove opake bolesti.

 

Od matične ćelije svakog od nas moći će da se naprave naši novi, zdravi organi i da se preko 3D biostampaač proizvedu. U eksperimentima na životinjama, došlo se čak na korak da se proces starenja zaustavi ili čak i da se okrene u drugom pravcu.

 

I eto u tom vrhuncu naučnog uzleta dešava nam se pandemija sa kojom ceo svet ne nalazi način da se lako nosi. Moramo znati da je genetski inžinjering postao veoma jeftin i dostupan skoro svakoj labaratoriji.

 

Kao i svaki napredak nauke i svi ovi nabrojani nose rizik od mogućnosti da se napravi šteta čovečanstvu, ako se sa njim ne upravlja kontrolisano i odgovorno. Dosadašnja nauka ne isključuje mogućnost da je ovaj novi korona virus nastao u laboratoriji i da je nekako izmakao kontroli.

 

Ovo ce sve proći, naći će se ili lek ili vakcina i vratiće se život u neku novu izmenjenu normalnost, ali bilo bi jako važno ako bi iz ovoga naučilo nekoliko stvari.

 

Kao prvo, mora se imati svest da ovo moze da se ponovi i da je neophodno dići svest i napraviti regulativu koje će biti jedinstvene za ceo svet. Bez jake i reformisane WHO ništa se ne može uraditi.

 

Drugo, svi moramo shvatiti da jedino udruženi i odgovorni i prema sebi i prema svom okruženju, mozemo opstati. Niti ce lek, niti ce vakcinu pronaći jedan tim niti jedna zemlja niti će to biti uspeh jedanog političara. Biće to sumacija rada naučnika celog sveta. Nikada u istoriji nije postojala tolika fokusiranost najvećih ljudskih umova ka rešavanju jednog problema kao sada. Korona nam je pokazala da nema privilegovanih ni zemalja, ni rasa, ni pojedinaca, svi smo pogođeni.

 

Društvene mreže su pokazale koliko je velika njihova uloga u dostupnosti informacija svakom čoveku na planeti u jednom trenutku. Društvene mreže su postale globalna ucie ključ rešenja u realnom vremenu. Nema više kongresa, simpozijuma, časopisa, koji su bili ipak privilegija pojedinaca samo pojedincima i gde bi novine u medicini putovale godinama do doktora u zabitim krajevima.

 

Korona nas je naterala i da pričamo i razmišljamo o zdravlju mnogo više nego ikada ranije. U prošlosti, što je društvo siromašnije, ono je manje ulagalo u prevenciju da do bolesti ne dođe, a ako i dođe, da se brzo prepozna i na vreme leči. Sada se sve menja i siromašni i oni koji nisu, razmišljaju šta mogu da urade da bi bili jači i otporniji na bolesti. Futuristi kažu da će briga o zdravoj ishrani i zdravim stilovima života u cilju podizanja prirodnog imuniteta i kao i briga o očuvanju konstanog zglobnog sistema biti glavna preokupacija svakog pojedinca.

 

Korona nas je primorala da menjamo i svoje navike u rukovođenju kompanijama. Dimenzije ekonomske krize i kraha privrede ne možemo ni da zamislimo. Preživeće one kompanije gde rukovodstvo bude spremno da brzo donosi odluke, bez mnogo planiranja i analitika i koje će biti tragači za svim alternativnim rešenjima. Tu ce bolje proći one kompanije sa direktorima koji imaju jak preduzetnički duh, kao i iskren i pošten odnos prema svojim zaposlenima. Negovanje dobrih relacija i odnosa na poslu, a i u privatnom životu, biće preduslov opstanka.

 

 

 

 

Traume psihološke prirode zbog prekinutih karijera, izgubljenih poslova, nemogućnosti putovanja i kulturnog i sportskog života, teško je sagledati. Ako znamo da je zdrav pojedinac onaj koji je zdrav ne samo fizički već i mentalno, emocionalno, socijalno i koji je ustvari društveno ostvarena osoba. Moramo sada svu svoju energiju i maštu usmeriti ka traženju najbezbolnijeg suživota sa koronom i gledati da sebe društveno i emotivno ostvarimo u ovoj našoj novoj normalnosti.

 

Ostaje nam da verujemo i da ćemo iz svega ovoga izaći kao mudriji, pametniji, spremniji za nove izazove koje nosi napredak nauke. Isto tako želim da verujem da ćemo izaći i kao bolji ljudi i kao bolja, humanija društva koja će naučiti više da cene život i svoje okruženje.

 

 

 

 

 

NASLOVNA

O NAMA

AKTIVNOSTI

BUSINESS NEWS

PARTNERI I PRIJATELJI

GALERIJA

  • Mihajla Pupina 100, 11000 Beograd
  • office@bci.rs; prijava@bci.rs
  • 011/ 123-45-67; 064/123-4567

One thought on “Zdravlje i pandemija. Šta nam se to desilo?

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Scroll to top